Pojam GAP, definicija, značaj, primena

Uvod
Industrilizacija proizvodnje u poljoprivredi, upotreba sredstava kao što su aditivi, hormoni, pesticidi, antibiotici itd., dovela je do nezadovoljstva potrošača i do gubitka poverenja u institucije zadužene za kontrolu bezbednosti hrane u Evropskoj uniji. Zbog čega je potražnja za zdravstveno-bezbednom hranom velika i raste svakim danom. U cilju poboljšava stanja, ceo sistem kontrole proizvodnje hrane u Evropskoj uniji je od 2000 godine temeljno izmenjen novim, strožijim zakonskim propisima (Generalni zakon o hrani), koji su uveli i novi koncept, odnosno koncept dobre poljoprivredne prakse.
Koncept dobre poljoprivredne prakse je moderni koncept poljoprivrednog gazdovanja koji je nastao u razvijenim zemljama. On je izraz opasnosti od ekološke krize, koja ozbiljno preti čovečanstvu u svim aspektima proizvodne aktivnosti čoveka. To upozorenje, koje postaje alarmantno, dolazi do izražaja danas kroz globalni rast cene hrane. Reč je o signalu da je potreban radikalno drugačiji odnos prema svim faktorima poljoprivredne proizvodnje. Neracionalnost, nefikasnost i nemar u ovoj proizvodnji imaju za posledicu sve veću zagađenost životne sredine s jedne strane i nedovoljnu proizvodnju u globalnim razmerama, kao i sve veću cenu hrane sa druge strane. Otuda je Dobra poljoprivredna praksa nužnost i imperativ moderne poljoprivredne proizvodnje.

Održivi razvoj kao izvor koncepta GAP-a
Zabrinotost koje pokreće konvencionalni način proizvodnje treba da otkloni sistem održive poljoprivrede. Iako je održivost u poljoprivredi povezana sa širim problemima globalne ekonomije, kao što su smanjenje naftnih rezervi i proizvodnja hrane za rastući broj stanovnika na Zemlji, usmeravanje poljoprivredne proizvodnje u pravcu održivog razvoja poteklo je od malih proizvođača, organizacija za zaštitu životne sredine i pojedinih poljoprivrednih stručnjaka. Oni su uočili destruktivnost koju je poljoprivreda prošlog veka prouzrokovala osnovnim faktorima proizvodnje, vodi i zemljištu. Na osnovu toga je počelo istraživanje i potraga za boljim načinima proizvodnje, koji se nastavljaju i danas.
Termin održivost podrazumeva oslonac na dosadašnja iskustva, usvajanje proizvodnji koja će ostvariti visoke prinose i profite, bez degradiranja prirodnih resursa na kojima se poljoprivredna proizvodnja zasniva.

Održiva poljoprivreda
Održiva poljoprivreda označava integrisani sistem biljnih i stočarskih proizvodnih praksi koji će dugoročno zadovoljiti potrebe ljudi za hranom, poboljšati kvalitet životne sredine i prirodnih resursa od kojih zavisi poljoprivredna ekonomija, omogućiti efikasnu upotrebu neobnovljivih i obnovljivih resursa i omogućiti odvijanje prirodnih bioloških ciklusa, održati ekonomsku vrednost proizvodnje i unaprediti kvalitet života ljudi.
Potrošači , takođe imaju važnu ulogu u stvaranju sistema održive proizvodnje hrane. Putem potražnje, oni šalju snažnu poruku proizvođačima, prodavcima i drugim učesnicima u lancu snadbevanja o tome šta je za njih važno. Cena poljoprivrednih proizvoda, kao i njihova hranjiva vrednost i kvalitet oduvek imaju odlučujući uticaj prilikom izbora potrošača.
Poljoprivredna proizvodnja je održiva samo ukoliko je profitabilna, odnosno korisna za porodice i zajednice, kojima obezbeđuje odgovarajući prihod i kvalitet života uz očuvanje životne sredine. U skladu sa tim, održiva poljoprivreda podrazumeva postižanje sledećih ciljeva:

• Ekonomsku održivost. U sistemu tržišne ekonomije i postojećim uslovima vrednovanja, svaka proizvodnja, ma koliko da je poželjna sa aspekta očuvanja resursa i životne sredine uopšte, mora biti ekonomski isplatljiva.
• Socijalnu održivost koja podrazumeva visok kvalitet života ljudi koji žive i rade na farmi, kao i lokalne zajednice kojoj pripadaju.
• Održivost životne sredine. Održiva poljoprivredna proizvodnja se može smatrati kao upravljanje ekosistemom, odnosno kompleksnim odnosima izmađu zemljišta, vode, biljaka, životinja, klime i ljudi. Cilj je da se svi ovi faktori integrišu u produktivan sistem, koji je neškodljiv za životnu sredinu, ljude i ekonomske uslove tamo gde je proizvodnja locirana.

U praksi razvijenih zemalja danas postoje tri osnovna sistema poljoprivredne proizvodnje:

• Konvencionalna poljoprivredna proizvodnja
• Organska poljoprivredna proizvodnja
• Održiva (integralna) poljoprivredna proizvodnja.