Pojam i značaj etičkih kodeksa u savremenom korporativnom poslovanju

Pojam i značaj etičkih kodeksa u savremenom korporativnom poslovanju

uvod

Od  samog pocetka poslovanja i razvoja preduzeca i kompanija, sticanja profita, nacina rada i poslovanja, bogatstva i ostalih pogodnosti koje pruza dobro i uspesno poslovanje, namece se jedno pitanje: da li poslovanje ima dodirnih tacaka sa moralom i moralnim ponasanjem sa pojedinaca i grupa? Mozemo takodje imati i dilemu oko toga da li bogatstvo neminovno ima i sumnju, zavist i nepoverenje u acinu sticanja, poreklu i gomilanju istog. Posmatranje odnosa izmedju poslovanja i etike moze se prosiriti na nacin rada, koriscenjem prirodnih I ekonomskih resursa, rukovodjenje preduzecem, vlasnicke odnose, odnos pema zaposlenima, kvalitet rada, odnos prema lokalnoj zajednici, drzavi I religiji. Mnogi ce konstatovati da istoijski razvoj ekonomskih odnosa ne ostavlja mnogo prostora za tezu da su etika I poslovanje u neposrednoj vezi. Drugi ce pk reci da etika I nacin rada I poslovanja, upravljanje preduzecem I organizovanjem nemaju bas nista zajednickog. Neki ce zakljuciti da ekonomija nema bas nikakvu obavezu niti potrebu da bude moralna, a ima I onih koji bi dodali da ekonomija I poslovanje ne moze biti eticna sve I da zeli da bude.

Na drugoj strani, postoji misljenje da poslovanje bez moralnih kriterijuma I ekonomija bez poslovne etike ne mogu dati trajnije, stabilnije I znacajnije rezulate. Zbog toga se cesto govori o potrebi uvodjenja etickog kodeksa u principe poslovanja, rada I rukovodjenja u svim preduzecima. Tu se jos javlja dilema o tome da li je poslovna etika stvar licne savesti direktora, sluzbenika, radnika ili je to rezultat kolektivnog I zajednickog morala neke grupe, zajednice. U danasnje vreme, oznaceno kao doba globalizacije, ova dva suprostavljena stava o odnosu poslovanja I etike dobijaju sve vise na znacaju I traze sto potpuniji odgovor koji ce biti podupret svestranijim interdisciplinarnim istrazivanjem. Cini se da je danas ovo pitanje opet aktualizovano I ono postaje nezaobilazno kako u nerazvijenim zemljama, zemljama u procesu tranzicije, tako I u onim najrazvijenijim ekonomijama I drustvenim preduzecima.

1.    Eticki kodeksi?

Eticka odgovornost obuhvata one eticke norme, standarde I ocekivanja koji odrazavaju zainteresovanost za ono sto korisnici, zainteresovani I akcionari smatraju kao fer I posteno I stiti moralna prava okruzenja.
Komponente eticke odgovornosti preduzeca podvlace da je vazno da preduzece posluje na nacin konzistentan, sa ocekivanjima drustvenog morala I etickih normi, da se uoce I respektuju nove ili rastuce eticke norme usvojene od drustva, da se spreci kompromitovanje etickih normi u nastajanju da se ostvare ciljevi preduzeca.

Etika je grana filozofije koja se bavi pitanjima moralnog ponasanja. Proucavanje etike moze ponuditi sredstva za donosenje teskih moralnih odluka, licnih I profesionalnih. Cilj nije da se donose eticke odluke skojim  ce se svi sloziti, vec da se ojaca nasa sposobnost da na racionalnoj osnovi branimo kriticke sudove. Eticke dileme su svuda oko nas I kao sastavni deo zivota predstavljaju konstantan izazov nasem osecaju za etiku. Vecina nas bi na isto pitanje odgovorila na osnovu ranije zauzetih stavova. Ali, da li onda mozemo da odbranimo odluke uspostavljene na nekim etickim principima? To je sustina proucavanja etike – da  naucimo kako javno da opravdamo nas eticki izbor na osnovu cvrstih etickih primesa.
O etici se cesto misli kao o racionalnom procesu primene postojecih principa prilikom sudara dva moralna ogranicenja. Najteze eticke dileme  nastaju kada dodje do sukoba dva ispravna moralna ogranicenja. Zato etika cesto podrazumeva ravnotezu suprostavljenih ispravnih odgovora tamo gde nema onih tacnih.
Primer moze biti radnik na poslu koji obeca da ce cutati kada mu se kolega poveri da je potkradao firmu. Ako sef pokusa da od prvog radnika izvuce potvrdu priznanja drugog, prvi ranik mora da odmeri lojalnost kolegi (kao moralne vrednosti) prema posvecenosti istini (kao drugoj moralnoj vrednosti)