Porodica i društvo

Društvene zajednice

Ljudi su oduvek živeli I uvek će morati da žive u društvenim zajednicama- malim ili velikim, privremenim ili trajnim, prirodnim ili istorijski formiranim.Zajednice su ljudima potrebne zato što se u nima najpotpunije ostvaruje veza jednog čoveka sa drugim, prisnim povezivanjem sa onima koji su nam najbliži I najsličniji. U zajednicama se stiče prvi osećaj čovekove pripadnosti širem društvu, a posredstvom primarne zajednice globalno društvo postaje deo života svakog pojedinca. U zajednici ljudi bivaju čvrsto međusobno povezani I pored svega onog što ih jedne od drugih razdvaja. Zato se u zajednicama ostaje čak I onda kada je zajednički život prepun teškoća. Sa druge strane, najveće teškoće u životu pojedinac može da savlada samo uz potporu drugih, sebi najbližih, I društvene zajednice kojoj pripada.
Pojam zajednice prvi detaljnije pbrazlaže nemački sociolog Ferdinand Tenis (1855-1936). On razlikuje dva oblika društvenosti, dva tipa povezivanja ljudi, dve vrste društvenih skupina. Prvi oblik je organska zajednica, a drugi je veštačko društvo. Ovde pojam “društva” ima specifično, uže značenje, slično pojmu “skup” ili “udruženje” da ni se naglasila suštinska razlika prema pojmu “zajednice” koji označava skupinu sa posebnim kvalitetom odnosa među svojim članovima.
Tipična zajednica je porodica, dok je tipično “društvo” preduzeće ili neko drugo poslovno udruženje. U zajednici ljudi žive, dok u poslovnim okruženjima postižu određeni interes. Odnosi u zajednici su prisni, prožeti snažnim pozitivnim emocijama, ispunjeni uzajamnomsolidarnošću članova I osećajem zajedničke pripadnosti. Nasuprot zajednici, u poslovnim udruženjima članovi su veštački povezani konkretnim interesom; oni ostaju međusobno emotivno razdvojeni I pored interesa koji ih povezuje.