МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ
Факултет за пословне студије
Београд
Пословна култура Русије и Аустралије
семинарски рад
Предмет: Интеркултурни менаџмент Студент: Катарина Матић
Предавач: проф. Др Мића Јовановић број индекса: 2013/000004-IV
Београд, 2014 год.
1. СХВАТАЊЕ МЕНАЏЕРСКЕ ПОСЛОВНЕ КУЛТУРЕ
У најширем смислу под културом уопште подразумева се све оно што је човек у неком
временском периоду створио да би задовољио своје потребе и учинио живот лакшим,
лепшим и богатијим. Пословна култура се схвата као скуп индивидуалних и заједничких
размишљања и понашања који се темеље на опште прихваћеним правилима у конкретном
пословном систему. Пословна култура обухвата: материјална и духовна добра, човекове
особине које у себи носи, а огледајусе у његовом односу према природи, произведеним
добрима, другим људима, раду исредствима за рад, према резултатима рада и организацији
рада. Она такође обухвата однос запослених према добављачима и купцима, али и према
организацији у којој раде.
Пословна култура утемељена је на савременој науци и технологији. Она је систем вредности,
уверења, навика, обичаја, морала, етике те других особитости и човекове способности
владања собом, усмеравајући се према добром и бољем животу. Пословна култура утиче на
обликовање свих аспеката организације, приступ информацијама и њихов ток, правила
понашања, систем награђивања те друге аспекте организације. Пословна култура
препознатљив је, али невидљив "софтвер" предузећа, те се њиме разликује од другога. То
нису само знања, вештине, мотивација и друго што људски потенцијал чини људским
капиталом, већ и одређени "додатак" на то. Може бити снажно средство свеукупне
менаџерске и предузетничке моћи, креативности ииновативности свих чланова предузећа.
Веома значајан сегмент пословне културе су начин мишљења и гледања на будућност. Није
свеједно јесу ли чланови заједнице запослених оријентисани на промене, на нове технике,
технологије, организацијске облике, на ново знање или су против промена. Није свеједно
виде ли запослени у заједничким достигнућима и успеху предузећа могућност остваривања и
својих интереса или су равнодушни према томе; воле ли запослени свој посао или једва
чекају одлазак кући; цене ли или игноришу стручност и професионалност; како гледају
направедност, солидарност и хуманост. Није свеједно ни односе ли се према добављачу или
купцу поштено или непоштено, чувају ли средства за рад или их немаром оштећују; односе
ли се предузетнички према свему или само према нечем посебно итд.
Многобројни наслови у научној и менаџментској литератури истражују важност културе у
сваком њеном аспекту. Све се више долази до спознаја да култура дотиче и "праве" проблеме
предузећа, као што су стратегија, визија, продуктивност, ефикасност, иновације,
усавршавање, мотивација и квалитет и сл. Када менаџери спознају важност пословне
културе, а препознају ону у свом предузећу (а она увек постоји), могу стварати стратегију
која ће и културу користити као извор снаге и конкурентске способности. Такође, могу
успешно управљати променама, амортизирајући природни отпор човека и средине према
њима.
Знањем о култури неповољни исходи могу се избећи. Кад би менаџери схватали и познавали
културу свог предузећа, могли би спровести стратешке промене без изазивања отпора. То не
значи да је све значајније промене могуће спровести без икаквог отпора; отпор према
променама природна је људска реакција. Будући да је немогуће избећи сваки отпор,
познавање културе омогућава менаџерима да избегну оне препреке које су савладиве, те
лакши прелаз на нови радни процес.
Пословна култура Русије и Аустралије 5
1.1. ЕЛЕМЕНТИ ПОСЛОВНЕ КУЛТУРЕ
Дефиниције пословне културе разликују се од аутора до аутора. Њихов број приближно је
једнак броју аутора који су истраживали и писали о пословној култури. Готово сваки аутор
текста опредузетничкој култури имао је потребу дати своју дефиницију овог феномена.
Култура предузећа је уобичајен и традиционалан начин размишљања који деле сви запосени.
Новозапослени је морају научити и прихватити. (E. Jaques, 1952.)
Култура је модел уверења и очекивања који деле чланови организације. Та уверења и
очекивања представљају норме које снажно уобличавају понашање појединаца и група у
предузећу. (Schnjartz, 1981.)
Култура је део неформалних правила која уређују понашање људи. (Deal i Kennedv, 1982.)
Под културом подразумевамо заједничка уверења која деле менаџери предузећа о томе како
управљати кадровима и како треба водити своје пословање. (Lorsch, 1986)
Култура је заједничко знање чланова организације креирано њиховим интеракцијама
којеодређује специфични организацијски систем вредности. (VVilkins & Dyer, 1988.)
Концепт предузетничко-организацијске културе још је сасвим нов и недовољно познат израз.
Зато је поимање ове културе још увек неопходно артикулисати. Организацијска култура
укључује учење и преношење знања, уверења и образаца понашања током неког раздобља,
што значи да је организацијска култура релативно стабилна и да се не мења брзо.
Културу схватамо као општи образац понашања заједничких уверења и вредности њихових
припадника. О њој се може закључивати из онога што људи говоре, чине и мисле унутар
организацијског амбијента. Организацијска култура поима се као систем мишљења који
припадници истог предузећа међусобно деле и наводи десет важних карактеристика које
показују суштину послове културе:
1. Индивидуална иницијатива и одговорност сваке особе.
2. Толеранција ризика и подстицај запослених за стваралаштво и иновације.
3. Усмерење на циљеве и очекивања пословних постигнућа.
4. Интеграција и коалициони односи унутар организације.
5. Подршка менаџмента у давању упутстава и подршке својим подређенима.
6. Контролинг и надзор понашања запослених.
7. Идентификација с предузећем и радном скупином или професионалним подручјем
рада.
8. Систем награђивања темељен на критеријума и показатељима радног учинка.
9. Толеранција у решавању сукоба и различитости.
10. Култура дијалога на свим хијерархијским нивоима.
Пословна култура Русије и Аустралије 6
