Princpi dobre poljoprivredne prakse u zaštiti vazduha

Izvori zagadjenja vazduha u poljoprivredi

Poljoprivreda je jedan od izvora zagađenja vazduha. Neugodni mirisi, emisija amonijaka, zagađenje dimom i staklenički gasovi najčešći su uzroci sukoba između poljoprivrednika i okoline:

•  Neprijatni mirisi su posledica ispuštanja zagađujućih materija u vazduh.
•  Neugodni mirisi iz poljoprivrede ne mogu se potpuno izbeći, ali se mogu smanjiti primenom najboljih dostupnih raspoloživih tehnologija, dobrom poljoprivrednom praksom i odgovarajućim sistemom kontrole.
•  Najveći izvor neprijatnih mirisa u poljoprivredi je stočarstvo, a najproblematičnije su živinarske, farme goveda i svinja.
•  Širenje neprijatnih mirisa pri rasturanju čvrstog i tečnog đubriva po zemljištu je uzrok više od polovine svih nesuglasica vezanih za neugodne mirise iz poljoprivrede.
•  Miris razasutog đubriva i osoke može se osetiti daleko od polja, zavisno od vrste đubriva, vremena i načina primene.
•  Nivo štetnih emisija u vazduh zavisi od porekla đubriva s obzirom na vrstu životinja, sazrevanje, način spremanja itd.
•  Oceđeni sadržaj silaže ili pokvareno mleko u đubrivu pojačavaju neprijatne mirise.
•  Jačina zagađenja vazduha zavisi od načina i trajanja čuvanja đubriva.
•  Tehnološki postupak, postrojenje i brzina primene đubriva, takođe utiču na intenzitet zagađenja vazduha
•  Praćenjem i pravovremenim izborom povoljnih vremenskih uslova za primenu đubriva na proizvodnim površinama smanjuje se nivo neprijatnog mirisa na meru prihvatljiviju za okolinu

Najbolji uslovi vladaju kad se vazduh meša visoko iznad zemljišta, tj. kad su tipični sunčani i vetroviti dani s oblačnim i vetrovitim noćima:

•  Preporučuje se upotreba rasprskivača sa manjim uglom rasprskivanja i krupnim kapljicama.
•  Nije preporučljivo rasprskivanje stajskog đubriva u blizini kuća i u vreme vikenda.
•  Dobro je položiti tečni stajnjak i osoku u trake na površinu zemljišta, ili još bolje, ulagačima (injektorima) u zemljište
•  Organska đubriva primenjena na zemljištu bez vegetacionog pokrivača treba što je moguće brže uneti u zemljište oranjem ili kultivacijom.
•  Na transportnim sredstvima pre upotrebe i izlaska na put treba proveriti ispravnost slavina na ventilima i spolja očistiti moguće nečistoće (đubrivo, blato itd.).
•  Smanjenje zagađenja vazduha se postiže podešavanjem trenutka pražnjenja skladišta i primene đubriva prema vremenskim prilikama i pravcu vetra.
•  Zbog moguće jače zagađenosti vazduha, prepočuje se da se osoki ne dodaju ukvareno mleko, surutka ili silažni sok.
•  Vazduh se može zagaditi crnim dimom koji može poticati od spaljivanja agrikulturnog i hortikulturnog otpada, kao i spaljivanjem raznog smeća nastalog na gazdinstvu (plastike, guma, papira itd.).
•  Metan, ugljen dioksid, azotov oksid i freoni poznati su kao tzv. staklenički gasovi koji izazivaju globalno zagrevanje
•  Poznato je da oko 50 % metana potiče iz poljoprivrede, koja takođe znatno utiče na zagađenje vazduha azotnim oksidom. Metan se pojavljuje kao produkt metabolizma na stočarskim farmama, posebno farmama preživara.
•  Jedina metoda usmerena na smanjenje oslobađanja azotnog oksida iz zemljišta je upotreba mineralnih i organskih đubriva, usklađena s realnom biljnom potrošnjom, tako da su gubici minimalni.
•  Koristiti što više obnovljive izvore energije za zagrevanje, kao što su: biogas, slama, solarna energija, energija vetra i vode.
•  Smanjiti gubitak toplote zgrada primenom dobre toplotne izolacije i efikasne ventilacije.
•  Održavati motore prema proizvođačkim specifikacijama radi optimalnog sagorevanja
•  Izbegavati nepotrebne prohode pri kultivaciji i koristiti prikladnu mehanizaciju
•  Koristiti traktore najmanje snage za određene poslove.
•  Na gazdinstvu redovno održavati opremu za hlađenje zbog sprečavanja gubitka rashladnih gasova- freona.