Raniji polazak u školu. Šansa ili rizik

1. Uvod
Polazak u školu je uzbuljiv događaj u životu deteta i porodice, a prevremeni polazak u školu još više. Dete koje kao mlađe polazi u prvi razred treba da zadovolji sve školske i druge zahteve predviđene za nešto stariju decu. Možemo da se zapitamo da li je prevremeni polazak u školu istovremeno i prerani polazak, da li je samo za neku ili većinu dece, da li predstavlja povećano opterećenje za mlađu decu, da li moraju da ulažu pojačan napor kako bi postigla uspeh u školi kao ostala deca ili će bez toga dodatnog napora postići lošiji uspeh nego što bi inače mogla da su u školu pošla sa svojom generacijom. Da li je to zapravo šansa ili rizik?!
Predškolsko doba je temelj za detetov dalji razvoj i ako smo u tom periodu detetu stvorili i obezbedili podsticajnu sredinu (u okviru porodice, vrtića) u kojoj se podržava dečija radoznalost, aktivnost, sticanje novih iskustava, igra i stvaralaštvo, stvorili smo dobre uslove za buduće školovanje.
Polazak u školu predstavlja jednu od najvećih promena u životu deteta. U školi se dete prvi put susreće sa odgovornošću, obavezama, novom organizacijom života, sistemom vrednovanja, takmičenjem uz mogućnost neuspeha i kritike. Igra odlazi u drugi plan, a školske obaveze izbijaju u prvi. Inteligencija i određena zrelost deteta nisu jedini faktori koji će osigurati uspeh deteta u školi.
Roditelji moraju da rade na tome da kod dece razviju i određene osobine ličnosti koje će omoguciti da dođu do izražaja njihove intelektualne sposobnosti. Svakog dana od detetovog rođenja roditelji postepeno spremaju dete za školu. Grade temelj od kojeg će zavisiti detetova sigurnost, samostalnost i želja za istraživanjem i učenjem. Dete koje živi u stimulativnoj sredini, gde roditelji ne sputavaju njegovu prirodnu potrebu da istražuje svet oko sebe i stiče znanja, gde roditelji podstiču samostalnost i omogućavaju detetu da doživi uspeh, takvo dete će spremno dočekati izazove koje nameće škola.
Najvazniji temelji koji se grade u predškolskom uzrastu su osećaj odgovornosti, osećaj sigurnosti i samostalnost kod dece. Ove osobine se razvijaju prevashodno kroz kontakt roditelja i dece u porodici. Roditelji moraju pred dete postavljati različite  zahteve i obaveze koje su u skladu sa njihovim uzrastom, a to će ujedno biti glavni  pomagači u detetovom daljem školovanju.
2. Raniji polazak u školu
Raniji polazak dece u školu podrazumeva uzrast od 6-6,5 godina. Proveru spremnosti deteta vrši psiholog škole primenom standardnih postupaka i instrumenata, preporučenih od ovlašćene stručne organizacije. Utvrđivanje spremnosti deteta za polazak u školu, odnosi se samo na decu između 6 i 6,5 godina. Procena intelektualnih sposobnosti, uz procenu indikatora emocionalnog i socijalnog funkcionisanja, predstavlja  uobičajeni deo procedure ispitivanja spremnosti deteta za školu. U našoj sredini se za procenu kognitivnog funkcionisanja najčešće koriste Nova beogradska revizija Bine-Simonove skale i Test za ispitivanje prvaka. U postupku provere spremnosti na osnovu mišljenja psihologa, škola može da preporuči:
1)    Upis deteta u prvi razred
2)    Odlaganje polaska deteta u školu za godinu dana, uz nastavak pohađanja pripremnog predškolskog programa.
Testiranje učenika prvog razreda služi:
1.    Da bi se procenio opšti nivo psihofizičkog razvoja odnosno stepen pripremljenosti deteta za polazak u školu.
2.    Ujednačila odeljenja prvog razreda.
3.    Otkrila dece sa potencijalnim teškoćama u učenju i adaptaciji na školsku sredinu kako bi se roditelji i učitelju savetovali u vezi primene odgovarajućeg načina rada sa decom.
4.    Otkrila deca koju je potrebno posebno podsticati i motivisati.