Rodna ravnopravnost

1 Uvod

Tematika ovog seminarskog rada je rodna ravnopravnost. „Rodna ravnopravnost pretpostavlja da jednom društvu, zajednici ili organizaciji postoje jednake mogućnosti za žene, muškarce i osobe drugačijih rodnih identiteta da doprinesu kulturnom, političkom, ekonomskom i socijalnom napretku, kao i da imaju jednake mogućnosti da uživaju sve koristi i dobrobiti od napretka jedne zajednice.“

Načelo rodne ravnopravnosti i nediskriminacije je jedno od temeljnih načela ljudskih prava. Ipak, rodna neravnopravnost je još uvek vrlo prisutna u ogromnoj većini vidova društvenog života.

2 Pol i Rod

Pojmovi „pol” i „rod” najčešće se definišu na sledeći način:

„Pol” se odnosi na biološke razlike između žena i muškaraca. One su uglavnom trajne i univerzalne.

„Rod” se odnosi na društveno konstruisane uloge žena i muškaraca. Na koji način jedno društvo vidi ulogu žene i muškarca i šta od svakog od njih očekuje (društvena očekivanja vezana za rodne uloge) zavisi od niza faktora: kulturnih, političkih, ekonomskih, društvenih i religioznih. Na njih podjednako utiču i običaji, pravo, klasna i etnička pripadnost, kao i predrasude raširene u datom društvu. Stavovi i ponašanja prema rodu su naučeni i mogu se menjati.

Razlike u shvatanju društvenih uloga muškaraca i žena mogu se uočiti u različitim kontekstima:

Rod je prema definiciji Saveta: Društveno konstruisana definicija muškarca i žene. To je društveno oblikovanje biološkog pola, određeno shvatanjem zadataka, delovanja i uloga pripisanih muškarcima i ženama, u društvu u javnom i privatnom životu. To je kulturološki specifična definicija femininosti i maskulinosti i prema tome promenljiva u vremenu i prostoru. Konstrukcija i reprodukcija roda zauzima mesto i na individualnom i na društvenom nivou. Obe su jednako važne. Individualno ljudska bića oblikuju rodne uloge i norme kroz svoje aktivnosti i reprodukuju ih konformišući se sa očekivanjima. Postoji rastuća svest da rod treba uzeti u obzir na politič kom i institucionalnom nivou. Rod nije samo društveno konstruisana definicija muškarca i žene, to je i društveno konstruisana definicija odnosa između polova, Konstrukcija sadrži nejednak odnos moći s muškom dominacijom i ženskom subordinacijom u većini životnih područja. Muškarci i njihovi zadaci, uloge, ponašanje i vrednosti koje im se pripisuju su u mnogim aspektima vrednosti više nego žene i ono što se uz njih veže. Sve se više prepoznaje ta karakteristika društva da je pristrasno, pod uticajem muškog: muška uloga je preuzeta kao norma za društvo kao celinu, što se reflektuje u politici i strukturama. Politika i strukture često nenamerno reprodukuju rodnu nejednakost.