Најпостије речено, софтвер су програми који говоре рачунару како да изврши одређене
задатке. Софтвер карактерише начин записа алгоритама на језик који је разумљив
рачунару.

Живот у двадесет и првом вијеку је незамислив без коришћења мобилних телефона,
таблета, лаптопова, PC рачунара.. Живот је незамислив без софтвера!

Циљ овог рада је да укаже на механизам и начин рада оног што је невидљиво и
неопипљиво,а на крају крајева чини нашу свакодневницу, софтвер је дио рачунара који је
нематеријалан и непходна је компонента поред харвера ( монитор,матична
плоча,миш,тастатура,централни процесор,радна меморија..) за функционисање сваког
рачунара ,јер се сатоји из програма који диктирају начин рада тих рачунара.

У овом раду ће хронолошки бити писано о свему што сачињава софтвер ,а у раду
постоји подјела на четири основна дијела,а то су : оперативни систем,апликативни
софтвер, базе података и графика и мултимедија.

Оперативни систем је колекција софтвера направљена за управљање ресурсима и она
омогућава заједничке услуге осталим софтверима . Данас веома често чујемо за израз
оперативни систем и тврдимо да је рад на рачунару и коришћење Интернета доступно и
лако захваљујући оперативном систему. То и јесте истина ,а у овом раду ћу се
позабавити објашњавањем зашто је то тако и шта све чини један оперативни систем те
му омогућује рад.

Апликативни софтвер или само апликација (engl. application software, app) помаже да се
разријеше проблеми у конкретним областима. Апликација је подгрупа рачунарског
софтвера дизајнирана за помоћ корисницима да би извршавали један или више
одређених задатака . Примјери укључују пословне програме , рачунарске програме,
графичке програме,медија извођаче, веб-апликације...

База (банка) података је колекција података организованих за брзо претраживање и
приступ, која заједно са системом за администрацију, организовање и меморисање тих
података, чини систем базе података. Из угла корисника, подаци су на неки логички начин
повезани.

Рачунарска графика је стварање, обрада, дорада, моделација и визуелизација
синтетичких слика, као и анимација, у две, или три димензије, статичних и динамичних, уз
помоћ рачунара и рачунарских програма, који су дизајнирани и програмирани за ту
намену. Рачунарска графика данас има широку примену у науци, индустрији, архитектури
и дизајну. Мултимедија (мултимедији) је назив за оне медије који су комбинација више
различитих медија. Мултимедије карактерише мултимедијални доживљај, по појавним
облицима (перцептивним видовима информација, тј. логичкој структури) и преносним
путевима(физички преносним путевима) вишеструк, симултан, снажан доживљај, у
најширем смислу то је проток информација између извођача и публике. Овај појам се

сусреће и у свету забаве (музике, видео и рачунарских игрица...) али и у
телекомуникацијама и свету рачунара.

2.ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ

2.1 Појам и типови софтвера

Функционалан рачунар се састоји из двије компоненте :

1. Хардвер (hardware) и
2. Софтвер (software)

Једини софтвер који већ постоји, софтвер који је уграђен у рачунар и без њега би било
немогуће покренути га ,назива се BIOS.

Софтвер се дијели на три значајне групе програма: системски, програмски и апликативни
софтвер.

Системски софтвер – оперативни систем рачунара. У њега спадају сви помоћни програми
који имају везе са радом самог рачунара, а не са неком другом облашћу

Програмски софтвер – програми који служе за писање других програма

Апликативни софтвер – програми помоћу којих користимо рачунар у било које друге
сврхе.

2.2 Оперативни системи и њихови типови

Оперативни систем представља пакет системских програма који служе за контролу
хардвера,контролу софтвера ,као и за повезивање хардвера,софтвера и корисника .

Оперативни систем представља софтер који је потребан кориснику како би
управљао рачунаром,користио уређаје спољне меморије и покретао остале
програме. Модерни оперативни системи састоје се из неколико компоненти :



језгро,



системске библиотеке,



кориснички интерфејс,



мрежни рад и серверски програми,



помоћни програми.