Solarna energija

unce je nama najbliža zvezda pa je zato, neposredno ill posredno, izvor gotovo sve raspoložive energije na Zemlji. Sunčeva energija potiče od nuklearnih reakcija u njegovom središtu, radi se o fuziji, kod koje spajanjem vodonikovih atoma nastaje helijum, uz oslobađanje velike količine energije. Svake sekunde na ovaj način u helijum prelazi oko 600 miliona tona vodonika, pri cemu se masa od nekih 4 miliona tona vodonika pretvori u energiju. Ova se energija u vidu svetlosti i toplote širi u Svemir pa tako jedan mali deo dolazi i do Zemlje.
Nuklearna fuzija odvija se na Suncu vec oko 5 milijardi godina, kolika je njegova procenjena starost, a prema raspoloživim zalihama vodonika moze se izračunati da će se nastaviti jos oko 5 milijardi godina. Pod optimalnim uslovima, na površini Zemlje može se dobiti približno 1 kW/m2 insolacije, a stvarna vrednost zavisi od lokacije, godišnjeg doba, doba dana, vremenskih uslova i td.Temperatura u središtu, nije temperatura koja određuje elektromagnetska svojstva Sunčevog zračenja, jer zračenje iz unutrašnjosti u velikom delu apsorbuje sloj jona blizu površine. Spektar Sunčevog zračenja približno odgovara spektru crnog tela na temperaturi od 5.760 K. Stoga se temperatura od 5.760 K može uzeti kao efektivna temperatura Sunčeve površine. Pomoću nje je primenom Plankovog zakona, moguće proračunati energetski spektar Sunčevog zračenja.