na domaćem i međunarodnom tržištu. Strategija često zahteva promenu organizacione strukture i
ona predstavlja racionalno reagovanje na događaje u sredini. Svrha strategije je izbor poslovne
delatnosti, alokacija izvora i stvaranje održive konkurentske prednosti.

Izbor poslovne delatnosti se tiče efektivnosti preduzeća i zavisi od proizvoda, tržišta i

tehnologije i od kategorije kupaca čije se potrebe moraju zadovoljiti.

Alokacija izvora je interni problem i orijentisan je na efikasnost poslovanja. S obzirom da

su izvori preduzeća ograničeni i zbog nemogućnosti da se jednom alocirani ponovo koriste, bitno
je da izbor poslovnog područja i alokaciju izvora preduzeća simultano vrši. Stvaranje održive
konkurentske prednosti znači da preduzeće ima povoljnije poslovne rezultate u odnosu na druge
učesnike u privrednom poslovanju.

Sposobnost i brzina prilagođavanja promenama su kritične za uspeh preduzeća u

savremenoj privredi. Karakteristike strategije su postojanje strategijske situacije koja
podrazumeva konkurentski odnos između učesnika u pojedinom tržištu.

Pojam strategija pozajmljen je iz vojne terminologije u kojoj predstavlja vojskovođu, dok

je za menadžment iskorišćen bukvalan prevod koji znači: voditi vojsku, imati pravac akcije,
središnu tačku ka kojoj je usmerena akcija, odnosno strategijski pravac akcije.

Vebsterovom rečniku

strategija se definiše kao nauka o planiranju, prevođenju vojnih

operacija. Značajni elementi u vojnoj strategiji: ograničeni izvori koji se mogu koristiti;
neizvesnost o nameri i sposobnosti protivnika; nemogućnost korišćenja alociranih izvora;
neophodnost koordinacije u vremenu i na distanci; neizvesnost o kontroli inicijative; kritična
priroda o međusobnom mišljenju.

Temelj za razvoj koncepcije poslovne strategije dali su Morgestern i Nojman (Teorija

igara) i Forester (Industrijska dinamika).

Prva definicija strategije:

strategija je ostvarenje bazičnih dugoročnih ciljeva i zadataka

preduzeća i prihvatanje pravaca akcije i alociranje izvora neophodnih da se sprovedu ti ciljevi.

Prema širem shvatanju

strategija je fundamentalna upravljačka odluka koja obuhvata

ciljeve, politike i načine njihovog realizovanja u privrednoj praksi.

Prema užem shvatanju

strategija je poslovna odluka kojom se definišu bazični načini

ostvarivanja ciljeva.

Najčešće se strategija shvata kao odluka kojom se daje pravac rasta i razvoja preduzeća

na domaćem i međunarodnom tržištu. Strategija ukazuje na izvore koje treba mobilisati, polazi
od ciljeva da bi ukazala najbolje načine, svojom racionalnošću omogućuje da se ograničeni
izvori alociraju na odabrani strategijski pravac.

2. Strategija i menadžment

Pomoću strategije preduzeće definiše i realizuje svoje ciljeve, ona predstavlja način na

koji preduzeće reaguje na okruženje tokom vremena. Njom se određuje:



Odnos prema okruženju



Struktura poslovne kompetentnosti



Metode i brzina realizacije izabranih pravaca delovanja



Poželjni nivo i vrsta fleksibilnosti preduzeća

Menadžment je proces kojim se planiranjem, organizovanjem, vođenjem i kontrolom uz

pomoć   ljudi   i   resursa   efikasno   i   efektivno   ostvaruju   ciljevi   preduzeća   u   okruženju.   Od
menadžmenta se očekuje da imaju odnos sa okruženjem koji omogućava da preduzeće definiše
prave ciljeve, posluje u skladu sa mogućnostima i da reaguje na nove šanse i opasnosti koje se
javljaju u okruženju. Efikasnost – znači raditi prave stvari a efektivnost – raditi stvari na pravi
način, odnosno izbor poslova i organizovanje procesa, ili kombinovanje i korišćenje resursa
predstavljaju   osnovnu   dimenziju   menadžmenta.   Zadatak   menadžmenta   je   da   obezbedi   pravu
kombinaciju   korišćenja   resursa   i   ostvarenja   ciljeva   a   uspostavljanje   ravnoteže   između
efektivnosti i efikasnosti predstavlja najvažniju komponentu upravljačke aktivnosti.

Sa rastom i razvojem preduzeća tj. njegovim povećanjem javljaju se novi izazovi i zadaci

menadžmenta. Ne samo u smislu donošenja odluka već i o načinima njihove realizacije. Da bi
obezbedilo vitalnost u današnjem dinamičnom okruženju, preduzeće tj. menadžment preduzeća
mora da reaguje pravovremeno ali i da istovremeno svojim akcijama utiče na promene u
okruženju. To zahteva strateško razmišljanje o dugoročnim ciljevima preduzeća i o načinima
njegove realizacije, odnosno zahteva strategijsku viziju razvoja preduzeća i proces upravljanja
promenama radi efikasne i efektivne realizacije ciljeva preduzeća.