Strategijsko planiranje

U V O D

Menadžment je kontinuelan proces kojim se pokreće i usmerava poslovna aktivnost radi ostvarenja ciljeva poslovanja. Rezultat procesa upravljanja je upravljačka odluka i njeno sprovođenje u poslovnoj aktivnosti. Strategijski menadžment je koncept koji uključuje kako strategijsko palniranje tako i strategijsku akciju u situaciji kad se sredina brzo menja i rastu njeni otpori. Strategisjki menadžment je način da se smanje, ako ne i eliminišu potpuno, otpori promenama koje sprečavaju produbljenje jaza između potencijala preduzeća i zahteva sredine.

U savremenim uslovima poslovanja da bi preduzeće opstalo na tržištu raslo i razvijalo se, neprestano mora da vodi bitku sa konkurencijom. Njegova jedina alternativa jeste biti konkurentan. Kriterijum uspešnosti rada menadžmenta nije u stvaranju uspešnog preduzeća, već preduzeća koje je bolje od konkurentskog. U tom nastojanju menadžment u strategijskom upravljanju preduzećem koristi brojne tehnike i strategijske alate koji mu pomažu u ostvarenju svojih ciljeva.

Među najpoznatije alate koji se koriste u startegijskom menadžmentu ubrajamo:

• Predviđanje
• SWOT analizu
• Metode kritičnih faktora uspeha
• Analiza jaza
• Metoda scenarija
• Metod portfolia
• Simulacija
• Benchmarking
• Kriva iskustva
• PIMS
• Matrica analiza šansi i opasnosti

 
Strategijsko planiranje

Strategijsko planiranje je preduzetničko po svom karakteru i usko povezano sa vremenskom dimenzijom poslovanja organizacije i vezano za domen efektivnosti. Strategijsko planiranje je proces uslovljen okolnostima, proces koji se bavi dugoročnom neizvesnošću i stoga zahteva planiranje koje spremno reaguje na promene. Strategijskim planiranjem se obezbeđuje kontinuirano prilagođavanje organizacije internim i eksternim promenama i ograničenjima. Proces planiranja je usmeren na razvoj alternativa i razradu neophodnih uslova za realizaciju definisanih ciljeva. Proces strategijskog planiranja, zbog dužine vremenskog perioda, uključuje stepen neizvesnosti. Što je vremenski period planiranja duži veći je uticaj eksternih činilaca na ravoju organizacije. Strategijski planovi usmereni su na budućnost organizacije i ostvarivanje njenih dugoročnih ciljeva. Kako se prvenstveno bave budućnošću organizacije i odnose se na celokupno poslovanje, dugoročni su po vremenskoj dimenziji, zbog čega su manje detaljni od ostalih vrsta planova pa je za njihovu izradu teže prikupiti potrebne inpute. Strategijsko planiranje, predviđanje i operativno planiranje predstavljaju osnov za izučavanje budućeg razvoja organizacije i njeno povezivanje sa okruženjem.

Treba praviti razliku izmežu predviđanja i planova. Predviđanjem se utvrđuje verovatnoća budućih događaja i njihvi očekivani rezultati, a planovi predstavljaju razvoj odluka kako da se pripremimo za te događaje. Planovi se ne mogu razvijati bez predviđanja. Predvidjanje predstavlja osnov za strategijsko planiranje. Procenjivanje poslovne sredine je osnova za predviđanje krajnjih rezultata. Cilj predviđanja je da se menadžerima obezbede informacije koje će olakšati donošenje njihovih odluka. Tehnike predviđanja su najpreciznije kada se okruženje ne menja rapidno.

Strategijsko planiranje postoji da bi se ostvarila misija kao jedinstven razlog postojanja preduzeća i vizija kao suštinski način ostvarenja te misije. Misija je opšti bezvremenski cilj. Iz misije se izvode vizije, ciljevi i druge planske odluke. Misija mora biti k onkretiovana. Da bi ostvarilo misiju preduzeće planira svoje akcije. Rezultat procesa planiranja su planske odluke. Najvredniji deo strategijskog planiranja predstavlja strategijska vizija, a ne strategijski plan.