Tajne akcije

Obaveštajna aktivnost je stara koliko i ljudska civilizacija i prve društvene zajednice, ali tek sa nastankom moderne države obaveštajna aktivnost zauzela je važno mesto u hijerarhiji poslova koji su značajni za njen opstanak i razvoj. Obaveštajnom aktivnošću prikupljaju se podaci o svim pitanjima koja su važna za jednu državu. Obaveštajna aktivnost je specifična društvena i politička delatnost, a odlikuje je tajnost kao osnovni princip rada.Za predmet svog rada, pre svega, ima tajne u međuljudskim odnosima, odnosno tajne država, organizacija i pojedinaca koje nastoji da otkrije primenjujući specifične metode rada.
Države su oduvek koristile tajna sredstva kako bi uticale na situacije i događaje u svetu, i vremenom su postale jedno od obeležja državnog sistema. Tajne akcije, tj. tajne operacije, iznedrio je hladni rat, gde su naročito došle od izražaja one pod okriljem CIA, glavne tajne službe SAD.
Ove aktivnosti su, kao tajni aspekt manipulacije poslovima u inostranstvu, postale jedinstven model posleratnog međunarodnog opštenja u nekim državama i praksa koja je mnogo učinila da definiše imidž ove tajne službe. Različite tajne aktivnosti postale su sredstvo komunikacije u međunarodnoj politici pomoću vojnih, ekonomskih, diplomatskih i propagandnih sredstava. Čak i kada su neke važne faze u procesima bilo kojih od ovih instrumenata očigledno transparentne, njima su često prethodile tajne faze. Uprkos rasprostranjenoj percepciji javnosti da tajno ponašanje nužno krši međunarodno pravo, države deluju tajno iz niza legitimnih političkih, diplomatskih i strateških razloga.