Transportno osiguranje

UVOD
Transportno osiguranje, koje je i prvo osiguranje koje se pominje u istoriji, spada među najsloženije, a ujedno je jedna od najvažnijih grana delatnosti iz oblasti osiguranja. Za vreme transporta, imovina (prevozno sredstvo i roba) je u neprekidnoj opasnosti, izložena je raznim vrstama rizika od prirodnih sila, tehničkih nedostataka ili mana, pa do ljudskih grešaka koje su produkt neznanja, nemarnosti, nehata i sl. Transportno osiguranje je oblast osiguranja koju čine osiguranje prevoznih sredstava, osiguranje robe u prevozu, osiguranje od odgovornosti vozara i osiguranje drugih interesakoji se pojavljuju u transportu. Kao i sve vrste imovinskog osiguranja, transportna osiguranja imaju obeštećujući karakter, sa svim što iz toga proizilazi.
Transportno osiguranje je prva vrsta osiguranja koja se pominje još pre naše ere. Rodski zakon sadržao je odredbu da štete koje nastaju izbacivanjem tereta u more, za spasavanje broda i ostale imovine, imaju snositi svi učesnici u dotičnom pomorskom poduhvatu. Odredbe Rodskog zakona prihvatili su Grci i Rimljani, a unete su i u moderne zakone, naravno, prilagođene duhu našeg vremena. Najstariji, istina primitivni oblici transportnog osiguranja i snošenja rizika na rekama potiču iz Kine još 3000 godina pre nove ere, odnosno Vavilona pre više od 2000 godina pre nove ere. Da bi lakše savladali teškoće transporta robe rekom Jangce, kinski trgovci su se udružuivali i dogovorili da robu raspoređuju po svim čmcima, tako da ni jedan trgovac u svom čamcu nije imao svu robu, nego samo jedan deo. U Starom Rimu se umesto rizika ili zajedničkog snošenja rizika javlja prenošenje rizika. Ovo je regulisano ugovorom o Pomorskom zajmu. Brodar je uzimao zajam za brod i opremanje broda, uključujući i nabavku robe, ugovarajući da će, ukoliko poduhvat uspe, vratiti zajam sa visokom kamatom, a ako brod na putovanju propadne nema obavezu da plati zajam. Prvi ugovori javljaju se početkom XIV veka u Italiji. Pojedini trgovci su počeli da uz naknadu od brodovlasnika ili vlasnika robe preuzimaju u osiguranje deo vrednosti broda ili robe, a pošto je osiguranje bila njihova profesionalna delatnost, prihvatali su u osiguranje veći broj delova brodova i roba i na taj način kod sebe delimično izjednačavali rizik. Smatra se da je najstariji zakon o osiguranju na svetu dubrovački zakon iz 1568. Godine, poznat pod nazivom”Uredba o osiguravačima”. Sa razvojem trgovine na kopnu i moru, razvijalo se i transportno osiguranje. Moderni sistem pomorskog osiguranja vezan je za londonski“Lloyd`s”. On predstavlja sinonim organizacije za osiguranje i reosiguranje. Ova vodeća osiguravajuća kuća u svetu je izradila niz pravila i normi po kojima se sprovodi celokupno pomorsko osiguranje u svetu. Za pomorski transport.

VRSTE TRANSPORTNOG OSIGURANjA
Postoje više podela transportnog osiguranja. Iz razloga što osiguranje ima vrlo širok domen, postoje različiti kriterijumi, a najčešći su: predmet osiguranja (kasko, kargo, odgovronost vozara) , vid transporta – mesto nastanka rizika (pomorsko, kopneno, rečno, vazdušno, kombinovano osiguranje, osiguranje u cevnom i PTT transportu) , vreme trajanja osiguranja (pojedinačno i generalno) , prostoru – tržištu (domaće i međunarodno) , stepenu obaveznosti (obavezno, dobrovoljno) , valuti (dinarsko i devizno). Ovde ćemo objasniti samo kasko, kargo i osiguranje od odgovornosti, budući da su ostale podele znatno jasnije. Osiguranje robe za vreme transporta (kargo) – podrazumeva osiguranje robe koja je za vreme transporta izložena različitim rizicima, dok osiguranje transportnih sredstava (kasko) – osiguranje brodova i drugih plovila od opasnosti kojima su izloženi za vreme plovidbe (udar, sudar, požar, potpnuće, nasedanje) , a u osiguranje se uključuju: brodske pogonske mašine od rizika loma koji nije posledica dotrajalosti, zamora materijala ili neodržavanja. Vazduhoplovi se osiguravaju od opasnosti u vezi sa letom i normalnom eksploatacijom. Mogu se osigurati i probni letovi, akrobatika ili učešće na takmičenju, ali to mora biti posebno ugovreno. Na sličan način mogu se osigurati i druga transportna sredstva u eksploataciji. Što se tiče osiguranja od odgovrnosti ono podrazumeva osiguranje vozara od odgovornosti za štetu na robi primljenoj na prevoz; osiguranje od odgovronosti brodova za štete nanete trećim licima, osiguranje od odgovronosti vlasnika vazduhoplova za za štete nanete trećim licima, i dr.