Trziste novca

Tržište novca i kratkoročnih hartija od vrednosti

Razlikujemo : Primarno i sekundarno trziste novca.
Trziste novce kao segment finansijskog trzista predstavlja oblik kupovine i prodaje novca, ostalih likvidnih sredstava i kratkorocnih hartija od vrednosti. Trziste novca kao deo finansijskog trzista ima ima znacajnu ulogu u vodjenju poslovne politike preduzeca i banaka i drugih finansijskih organizacija.
Novcano trziste je izlozeno velikim oscilacijama tako da se moze javiti nelikvidnost, kontrakcija , nestabilnost, blokada i slicno.To su negativne pojave.Nasuprot postoje i pozitivne pojave kao sto su optimalna likvidnost, stabilnost, elasticnost, smirenost, itd.
Trziste novca i mogucnost njegovog razvoja zavise od sledecih faktora:
1 Drustveno ekonomskog razvoja
2 Razvoja finansijskog sistema
3 Razvoja i kvalitet bankarskog sistema
4 Razvijenost institucija i instrumenata trzista novca
5 Kamatna stopa
6 Stabilnost privrede i nacionalne novcane jedinice
7 Razvoj i vrsta kratkorocnih hartija od vrednosti

Na trzistu novca se vrse bankarske operacije koje deluju na primarnom i sekundarnom trzistu kratkorocnih hartija od vrednosti.
Posebnu funkciju na trzistu novca ima centralna banka. Ona odredjenim instrumentima utice na likvidnost bankarskog sistema i privede u celini.
Bez trzista novca centralna banka ne bi mogla da sprovodi kreditno-monetarnu politiku.
Pored centralne banke i poslovnih banaka ucestvuju i druge finansijske organizacije, specijalizovane poslovanje hartija od vrednosti.
Na ovom trzistu vrsi se prva emisija i prodaja kratkorocnih hartija od vrednosti.
Kupovina i prodaja ovih hartija od vrednosti, moze se vrsiti, videli smo, direktno i indirektno.
Kod direktnog metoda uspostavlja se odnos centralne i poslovnih banaka, kao odnos prodavca i kupca.

Na sekundarnom trzistu moze se svaka hartija od vrednosti u svakom trenutku prodati i pre isteka roka dospeca, i pretvoriti u njegov novac.
Cena kratkorocnih hartija od vrednosti na trzistu novca moze imati dva oblika :
1 Nominalana cena ili nominalna vrednost
2 Kuporodajana cena
Nominalna vrednost predstavlja iznos upisan na blanketu hartije od vrednosti.
Kupoprodajna cena se formira na trzistu novca.
Organizacija i subjekti trzista novca
U modernim privrednim sistemima pojavljuju se tri oblika organizacije trzista novca, a to su:
1 Institucionalizovano trziste novca
2 Neistitucionalizovano trziste novca
3 Trziste koje se pojavljuje kao kombinacija institucionalizovanih i neistitucionalizovanih oblika trgovanja novcanim i likvidnim sredstvima
Institucionalizovano trziste novca

Institucionalizovano trziste novca je trziste na kojem su ponuda i traznja novca skoncentrisane na jednom mestu i u isto vreme.
Na ovom trzistu obicno ne postoji konkurenciaj na strani ponude i potraznje, vec se formiraju razna stanja nepotpune konkurencije kao sto su monopol, dupol, monopson, dupson, itd.

Institucionalizovano trziste novca radi u svoje ima a za racuna svojih komitenata.

Neistitucionalizovano tržiste novca

Neistitucionalizovano trziste novca cesto se naziva i slobodno. Na njemu je veci stepen konkurencije, smanjuje trzisnu kamatnu stopu.
Na istitucionalizovano trziste novca i deviza siri se obicno u kriznim situacijama,i u vreme privredno politicke nestabilnosti.