Ugovor o zajmu

UVOD

Ugovor o zajmu je nastao kada se jedan od ugovarača obaveže da preda na raspolaganje odnosno u vlasnštvo drugome ugovaraču rdređeni iznos novca još drugih zamenljivih stvari, a ovaj se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena isti izios novca, odnosno istu količinu stvari iste vrste i kvalitetu.
Ugovarač koji se obavezuje da preda drugome u vlasništvo određenu količinu stvari naziva se zajmodavac, a ugovarač koji te stvari prima u vlasništvo i obavezuje se da po isteku određenog roka vrati istu količinu istog kvaliteta tih stvari sa eventualnim plaćanjem naknade naziva se zajmopimac. Zamenljive stvari koje se predaju u vlasništvo nazivaju se predmet zajma, a rok u kome se predmet zajma treba da vrati naziva se rok vraćanja zajma. Naknada za korišćenje predmeta zajma naziva se kamata ili interes.
Ugovor o zajmu, kao i ugovor o kupovini i prodaji, ugovor o promeni i ugovor o poklonu, predstavlja titulus za prenos, odnosno sticanje prava raspolaganja odnosno vlasništva povodom predmeta zajma. Ali, razlikuje se od njih po tome što je sticalac prava svojine na predmet zajma (zajmoprimac) dužan da prenosiocu (zajmodavcu) po isteku određenog roka prenese na raspolaganje odnosno u vlasništvo istu količinu istog kvaliteta stvari na kojima je stekao pravo vlasništva. Nužno je naglasiti da prenos prava raspolaganja odnosno vlasništva povodom predmeta zajma nije cilj zaključenja ugovora o zajmu, nego samo jedna nužnost da bi se cilj postigao. S ugovorom o posluzi, ugovorom o ostavi i ugovorom o zakupu ima zajedničko to što i poslugoprimac i ostavoprimac i zakupoprimac moraju vratiti primljenu stvar po isteku određenog roka, ali se razlikuje od njih po tome što zajmoprimac ne mora vratiti istu stvar, in species, nego može vratiti istu količinu istog kvaliteta tih stvari.
 

 
1.    POJAM UGOVORA O ZAJMU

Ugovor o zajmu je takav ugovor kojim jedno lice (koje se zove zajmodavac) predaje odnosno obavezuje se da preda drugom licu (koje se zove zajmoprimac) u svojinu ili na raspolaganje (ako se radi o davanju društvenog sredstva sa jednog društvenog pravnog lica na drugo), određenu količinu zamenljivih stvari, koje se sa svoje strane obavezuje da vrati po isteku određenog vremena istu količinu stvari iste vrste.  To je, dakle, ugovor kojim se daje stvar na upotrebu, uživanje i raspolaganje uz obavezu vraćanja iste količine stvari iste vrste. I kod ugovora o zajmu stvar se prenosi u svojinu ili daje na raspolaganje kao i kod ugovora o kupovini i prodaji, ugovora o razmeni i ugovora o poklonu. Ali razlika je u tome što je zajmoprimac obavezan da po isteku određenog vremena vrati zajmodavcu istu količinu stvari istog kvaliteta.
I ugovor o zajmu spada u grupu ugovora o privremenom korišćenju stvari. On se razlikuje od ugovora o zakupu i ugovora o posluzi po tome što zajmoprimac za razliku od zakupca i poslugoprimca ne mora da vrati istu stvar koju je dobio na zajam, već stvar iste količine i kvaliteta.