manjim ulaganjem elemenata, došlo do većih rezultata u samom privredjivanju. Sve do sad
pomenuto predstavlja osnovu za razvoj menadžmenta. Menadžment predstavlja metod
upravljanja organizacionih sistemskih, pa prema tome i preduzećima kao nosiocima
privredjivanja u uslovima delovanja tržišne zakonitosti. Pojam menadžment je izvedena reč
od engleskog korena manage (postići, unaprediti, rukovodite, upravljati) kojim se označava
uspešnost u izvodjenju neke aktivnosti. Menadžment u savremenom značenju vezuje se za
period industrijalizacije krajem XIX i početkom XX veka.

U širem smislu, pojam menadžmenta podrazumeva odlučivanje o ciljevima

preduzeća, odnosno organizacionog sistema tog preduzeća da bi se ciljevi mogli realizovati,
treba razmišljati o načinu i sredstvima kao i pravilnom korišćenju rezultata poslovanja. Radi
što boljeg odredjivanja ciljeva u poslovanju preduzeća neophodno je doći do potrebnih
saznanja kao što su saznanja o potrebama tržišta, konkurenciji, tehničko-tehnološkom
razvoju, novim proizvodima i sl.
Aktivnosti usmerene na efikasno obezbedjivanje, rasporedjivanje i korišćenje kadrovskih i
materijalnih resusrsa, radi postizanja ciljeva organizacionog sistema predstavljaju funkcije
menadžmenta.

Nosioci ovih aktivnosti su posebno osposobljeni stručnjaci za obavaljanje funkcije

menadžmenta, a nazivaju se menadžeri. Veliki broj definicija o menadžmentu ističe da on
doprinosi ostvarenju ciljeva organizacija, ali jedna od najstarijih i verovatno najboljih
definicija je definicija M.P.Follett u smislu „umeća da se odredjena zamisao ostvari preko
drugih“. Ovakva definicija ukazuje

da su menadžeri lica koja imaju odgovornost za

ostvarenje ciljeva koja zavise od njihovog formalnog autoriteta ili kompentencije.

Svedoci smo dinamičnog poslovnog ambijenta u celom svetu i neprestane borbe za

opstanak na tržištu. Upravo, strateško opredeljenje preduzeća dominantno utiče na kvalitet
poslovanja preduzeća u odnosu na njegove konkurente. Menadžeri kompanija treba da budu
upoznati sa svim dešavanjima, kako u svom okruženju tako i u samom preduzeću.

Izgradnja konkurentnosti zahteva analizu dve vrste faktora koji utiču na strateški

položaj preduzeća.To su eksterni i interni faktori.

Prilike pružaju mogućnost da preduzeće korišćenjem vlastitih snaga potencijalni

profit na tržištu transformiše u realni. Opasnosti su pretnje koje preduzeće stateškim
opredeljenjem treba izbeći ili ublažiti.

Pored spoljnog okruženja, da bi se identifikovale konkurentske prednosti neophodno

je imati u vidu vlastito preduzeće, da bi se utvrdili interni faktori koji određuju okvir za
iskorišćavanje prilika i izbegavanje pretnji iz okruženja. Analiza internih faktora obuhvata
analizu resursa kojima raspolaže preduzeće i analizu četiri osnovna temelja koji određuju
konkurentsku prednost, a to su: efikasnost, kvalitet, inovativnost i sposobnost potpunog
razumevanja zahteva kupaca.

Reč menadžer prisutna je ne samo kod običnog sveta, već i kod onih koji su upućeni u

ovu problematiku. Postoje u svim zemljama u kojima se ovaj izraz koristi, pa čak i u SAD
gde je on kreiran, a u njima ljudi pod pojmom „menadžer“ podrazumevaju različite uloge.

Tako pod jednim, manje upućenim u ovu problematiku, menadžer predstavlja gazdu

(boss), vlasnika organizacije, odnosno firme. On čini onog koji je firmu osnovao i koji je kao
svoju imovinu i svoj biznis, vodi i usmerava u željenom pravcu.

Sa druge strane, reč „menadžer“ označava profesionalne upravljače, unajmljene

stručnjake iz ove oblasti u organizaciji, ovlašćene da vode njeno poslovanje i zadužene da to
čine na što efikasniji i efektniji način. Ti stručnjaci nisu vlasnici a ni osnivači organizacije,
„gazde“, ili kako to izvorno kaže „boss-ovi“ organizacije. Oni su eksperti profesionalci za
menadžment, ljudi koji su u organizaciji angažovani da obavljaju tu funkciju i koji su
odgovorni za rezultate poslovanja organizacije, kao i za njen razvoj i rast. Za svoj rad oni kao
i drugi zaposleni u organizaciji primaju odgovarajuću nagradu, zaradu.

Za treće, reč „menadžer“ upućuje na sve one koji se bave menadžerskim poslom, koji

vode poslovanje organizacije i koji su odgovorni za rezultate rada u njoj, pri čemu nije bitno
da li su oni vlasnici organizacije ili nisu. Važno je da se oni u organizaciji bave navedenim
poslom i da za to imaju potrebna ovlašćenja i da to čine sa profesionalnonm odgovornošću, a
ovo poslednje se odnosi na vlasnike , odnosno suvlasnike organizacije.

Postoji još jedno shvatanje menadžera koje se često navodi u literaturi, a koji je

karakterističan za prvi razvoj menadžmenta, a po tom shvatanju menadžer se definiše kao
neko ko je „odgovoran za rad drugih ljudi“.

1.1. Vrste menadžera

U organizacionoj hijerarhiji postoje tri tipa menadžera, to su:

- generalni menadžeri na korporacijskom nivou ili top menadžeri
- generalni menadžeri na nivou strateških poslovnih jedinica i
- menadžeri u okviru pojedinih funkcija.

Top menadžeri su menadžeri koji se nalaze na vrhu organizacije i odgovorni su za

njeno poslovanje u celini. Dakle, strateška uloga top menadžera jeste da ima uvid u strategiju
razvoja preduzeća kao celine, što znači da je on odgovoran za definisanje misije i ciljeva
preduzeća.

Top menadžeri procenjuju započete i očekivane promene u okruženju koje će se

neminovno   odraziti   na   strateški   položaj   ukupnog   preduzeća.   Te   promene   su   u   većini
slučajeva jedva primetne i treba ih idenfikovati pre nego što to urade konkurenti. Menadžeri
na nivou poslovnih jedinica su menadžeri koji su odgovorni za ukupne rezultate pojedinih
samostalnih   delova   preduzeća,   odnosno   strateških   poslovnih   jedinica.   Strateške   poslovne
jedinice   su   poslovni   centri,   odnosno   profitni   centri,   koji   imaju   svoju   prodaju,   nabavku,
proizvodnju, marketing, finansije i sl. Broj, veličina strateških poslovnih jedinica se menja
zavisno   od   promena   uslova   u   preduzeću   koji   zahtevaju   formiranje   novih,   a   ukidanje
postojećih poslovnih jedinica. Menadžeri na nivou strateške poslovne jedinice su vođe te
jedinice i  oni prenose  generalne  stavove  top  menadžmenta  sa  nivoa korporacije  na nivo
strateške   poslovne   jedinice.   Menadžeri   na   nivou   funkcija   su   odgovorni   za   uspešnost
poslovanja   pojedinačnih   funkcija   preduzeća   kao   što   su   marketing,   prodaja,   nabavka,
proizvodnja,   računovodstvo   i   sl.   Menadžeri   različitih   funkionalnih   odeljenja   direktno   su
odgovorni   menadžerima   strateških   poslovnih   jedinica.   Funkcionalni   menadžeri   mogu
razvijati   specifične   strategije   za   određene   funkcije   ,   ali   one   moraju   biti   u   skladu   sa
strategijom preduzeća kao celine.