Uvidjaji i analiza saobracajnih nezgoda

UVOD

Većina veštaka izradu nalaza obavlja u skladu sa zahtevom suda koji po pravilu zahteva izjašnjenje veštaka o mestu sudara i položaju učesnika na njenu u odnosu na elemente puta i FT i OP. Od veštaka se traži da odredi brzine učesnika nezgode i međusobne odnose između njih na karakterističnim ozicijama najčešće kad jedan od njih proizvede opasnu situaciju na koju je drugi trebao na nju advekatno da reaguje radi izbegavanja sudara. Odgovor na ova pitanja ne može se dati bez izrade vremensko-prostorne analize nezgode pa zato ona treba da ima centralno mesto izveštaju veštaka. O tome kako se formira i šta treba da sadrži vremensko-prostorna analiza nezgode postoje značajne razlike između veštaka. One potiču prvenstveno zbog različitih stavova veštaka o tome i osposobljenosti da je sačine obzirom na razlike u stručnom osposobljavanju veštaka za obavljanje veštačenja. Saobraćajno tehničko veštačenje nezgoda na putevima ne izučava se na svim fakultetima a uz to ne sprovodi se sa istim sadržajem. Veštaci su svoj fond znanja širili razmenom iskustva, radom na veštačenju, učešćem na stručnim skupovima i individualnim izučavanjem referentne literature. Oni nemaju osmišljenu redovnu edukaciju o tome, jer im niko to ne obezbeđuje, a sami i ako su pokušali da se strukovno udruže nisu uspeli da aktiviraju rad. Udruženja na ostvarivanju svojih esnafskih interesa (stručno usavršavanje, zaštitu prava i kontrolu obaveza, normiranje troškova za rad na veštačenju, beneficije u nabavci potrebne opreme za obavljanje poslova veštačenja, nabavku i izradu potrebne literature i opreme dr.). Institucije koje obavljaju veštačenja (fakulteti, Zavodi, agencije, preduzeća) stvaraju povoljnije uslove i mogućnosti za stručno usavršavanje i opremanje svojih veštaka na obavljanju veštačenja.
Pojedinci su prepušteni sami sebi i oni u međusobnoj razmeni ili u saradnji sa institucijama usavršavaju svoj rad na veštačenju. Saobraćajni fakultet iz Beograda je ranije češće organizovao savetovanja na temu veštačenja nezgoda na putevima. Takva savetovanja sada su počeli da organizuju i drugi van naše zemlje (Crna Gora, BIH, Hrvatska) ali su ona teže dostupna za veći broj veštaka, posebno pojedinaca, kojih i najviše ima. Postoji potreba da se planira organizacija ovakvih skupova tako da se periodično na njima detaljnije obrađuju aktuelne teme, a ne da se uopšteno i površno samo ističu problemi bez nalaženja rešenja kojim će su uticati na poboljšanje stanja.