VATROGASNA TAKTIKA
Vodič za rukovođenje intervencijom prilikom
požara u zatvoremom prostoru
Metodologija opisana u ovom priručniku omogućuje rukovodiocu da
sistematično upravlja intervencijom i da sve vreme trajanja intervencije drži
situaciju pod kontrolom. Ona predstavlja alat za poboljšanje kvaliteta
rukovodjenja, smanjenja negativnih posledica i povećanje bezbednosti na
intervenciji.
Darko Jocić
, Vatrogasna brigada Novi Sad, Šef smene
Ivan Ladišić
, Vatrogasna brigada Novi Sad, Komandir voda
Saša Milojević
, Vatrogasni bataljon Kruševac, Šef smene
Srbija, 2016. godine
Međutim, analiziranje, planiranje i donošenje odluka u situaciji kada adrenalin teče
telom bez kontrole, zahteva unapred pripremljen, usvojen i uvežban proces.
Kada je rukovodilac akcije suočen sa ogromnim pritiskom zbog trke sa vremenom, on
treba da ostane smiren, sabran, organizovan i proaktivan.
Ako rukovodilac intervencije nema kontrolu nad situacijom, svi su u opasnosti!
4 Podela intervencija prilikom požara zatvorenog
prostora po veličini i nivoi samostalnog rukovođenja
Intervencije prilikom požara u zatvorenom prostoru se mogu podeliti na male, srednje i
velike intervencije.
Pod malim intervencijama prilikom požara zatvorenog prostora se podrazumevaju
intervencije koje mogu optimalno da se kontrolišu i završe sa do osam vatrogasaca,
odnosno sa jednim vatrogasnim odeljenjem.
Pod srednjim intervencijama prilikom požara zatvorenog prostora se podrazumevaju
intervencije koji ne mogu da se kontrolišu i završe samo sa jednim odeljenjem, već je
potreban veći broj izvršioca. Smatra se da se srednje intervencije mogu kontrolisati i završiti
sa brojem vatrogasaca do formacije jednog vatrogasnog voda.
Pod velikim intervencijama prilikom požara zatvorenog prostora se smatraju one za
čiju kontrolu i završetak intervencije je potrebno više vatrogasca od formacije vatrogasnog
voda. Smatra se da se velike intervencije mogu kontrolisati i završiti sa brojem vatrogasaca
do formacije jedne vatrogasne čete.
Intervencije koje zahtevaju broj vatrogasaca veći od formacije vatrogasne čete,
prevazilaze samostalno rukovođenje i zahtevaju štabno, ali se u ovom priručniku neće
obrađivati.
Prema ovoj podeli proizilazi da se i samostalno rukovođenje intervencijom deli na tri
nivoa, na rukovođenje malom, srednjom i velikom intervencijom.
Požari se po veličini takođe mogu podeliti na male, srednje i velike (u nekoj
vatrogasnoj literaturi postoji i četvrta grupa- to su katastrofalni požari), ali je bitno shvatiti da
podela požara po veličini nije isto što i podela intervencija po veličini.
Na primer, mali požari u višespratnicama mogu da prouzrukuju veliko zadimljenje i da
zbog potrebe evakuacije i kompleksnog odimljavanja zahtevaju veći broj izvršilaca.Takve
intervencije ne mogu da se kontrolišu i završe sa jednim odeljenjem.
Dakle, iako je požar mali, ovakva intervencija spada u srednju ili veliku.
5 Prioriteti na intervenciji i taktički ciljevi
Neizmerno je važno da u svakom trenutku prilikom intervencije, rukovodilac bude
svestan redosleda prioriteta. Nepoštovanje ovog redosleda može dovesti do nesagledivih
posledica. Prioriteti na interveniji, prema njihovom redosledu po važnosti su sledeći:
Bezbednost vatrogasaca
Bezbednost ugroženih lica
Stabilizacija događaja
Zaštita imovine
Bezbednost vatrogasaca
Primarna odgovornost svakog rukovodioca intervencije je pre svega bezbednost
vatrogasaca. Praćenje bezbednosti vatrogasaca treba da se odvija konstantno tokom cele
intervencije.
Ako vatrogasci ne sačuvaju svoje živote, nikom neće moći da pomognu.
Rukovodilac mora da ima dinamički plani upravljanja rizikom i da obrati pažnju da
odnos rizika i dobiti bude ispoštovan tokom cele intervencije.
Prioriteti na intervenciji u zavisnosti od konkretne situacije mogu postati taktički ciljevi.
Bezbednost vatrogasaca se ne može svrstati u taktičke ciljeve jer je osnovni prioritet
prilikom svake intervencije.
Bezbednost ugroženih lica
Osnovni zadatak vatrogasne ekipe jeste zaštita života ugroženih lica. Rizikovanje
života vatrogasaca prevashodno mora biti usmereno na spašavanje života ugroženih koje je
moguće spasiti.
Vatrogasci će preuzeti veliki rizik ako je moguće da svojim dejstvom spasu
živote ugroženih lica. Procena da u požaru više nema života koje je moguće spasiti, je vrlo
velika odgovornost, koju je veoma teško prihvatiti na sebe, a standardizacija takve procene
je izuzetno komplikovana. U praksi, vatrogasci najčešće preuzimaju nepotrebno veliki rizik,
u strahu od mogućnosti pogrešne procene.
Takođe je bitno razlikovati neposredno od posredno ugroženih lica.
Svest o kategoriji ugroženih lica ima bitnu ulogu u odluci o taktičkom nastupu.
Stabilizacija akcidenta
Kada su životi koji su se mogli spasiti- spašeni, a bezbednost vatrogasaca se drži pod
kontrolom, sledeći prioritet je stabilizacija incidenta i minimizacija štete. Pod stabilizacijom
akcidenta prilikom intervencije u slučaju požara, podrazumevamo lokalizaciju požara, što
praktično znači fazu intervencije u kojoj usled dejstva vatrogasne ekipe požar više nije u
mogućnosti da se širi.
Zaštita imovine
Imovina u opožarenom objektu može biti izložena direktnom ili indirektnom uticaju
vatre. Naravno imovinu koja je pod direknim uticajem plamena je praktično u većini
slučajeva nemoguće zaštititi.
Zaštita imovine koja nije pod direktnim uticajem plamen podrazumeva primenu
agresivne ventilacije, sklanjanje neuništene imovine, uklanjanje vode i sve ostalo što može
da doprinese ovom cilju.
