Zakonik o krivičnom postupku

OPŠTI DEO

ZNAČENJE IZRAZA

OSUMNJIČENI je lice prema kome je, zbog postojanja osnova sumnje, nadležni organ u predistražnom postupku preduzeo neku radnju; Lice protiv koga se vodi istraga.

OKRIVLJENI –opšti naziv; Lice protiv koga je podignuta optužnica koja nije potvrđena ili protiv koga je podnet optužni predlog, privatna tužba ili predlog za meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja, a glavni pretres za izricanje krivične sankcije još nije određen.

OPTUŽENI je lice protiv koga je optužnica potvrđena i lice kome je određen glavni pretres za izricanje krivične sankcije u skraćenom postupku.

OSUĐENI je lice za koje je pravosnažnom odlukom utvrđeno da je učinilo krivično delo.

TUŽILAC je javni tužilac, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac.

•     privatni tužilac- lice koje je podnelo privatnu tužbu
•     oštećeni kao tužilac- lice koje je preuzelo gonjenje od javnog tužioca.

STRANKA –tužilac i okrivljeni.

OPTUŽBA je opšti naziv za akt tužioca, odnosno: optužnica, optužni predlog, privatna tužba i predlog za izricanje mere bezbednosti.

OSNOV SUMNJE je skup činjenica koje posredno ukazuju da je učinjeno krivično delo ili da je određeno lice učinilac krivičnog dela.

OSNOVANA SUMNJA je skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice učinilac krivičnog dela.

OPRAVDANA SUMNJA je skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optužnice.

OSNOVNO ISPITIVANJE je postavljanje pitanja ispitivanom licu (svedok, veštak i dr.) od strane stranke, branioca, oštećenog, koji su ga predložili.

UNAKRSNO ISPITIVANJE je postavljanje pitanja ispitivanom licu, od suprotne strane, nakon osnovnog ispitivanja.