Organizaciona struktura obaveštajnih službi

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO

UNIVERZITET “UNION-NIKOLA TESLA” U BEOGRADU

SEMINARSKI RAD

TEMA: ORGANIZACIONA STRUKTURA OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI

PREDMET: OSNOVI BEZBEDNOSTI

Profesor: Student:

Dr Goran Matic Milan Tasić I0190-22

Maj 2023. godine

SADRŽAJ

UVOD..................................................................................................3

1.POJAM, ISTORIJAT I VRSTE OBAVEŠTAJNIH SLU ...............4

1.1. Pojam obaveštajne službe................................................................................4

1.2. Istorijat obaveštajnih službi.............................................................................4

1.3. Vrste obaveštajnih službi.................................................................................5

1.4. Aktivnosti obaveštajnih službi........................................................................6

2.ORGANIZACIJA I ORGANIZACIONA STRUKTURA

OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI …..........................................................................................6

2.1. Horizontalni i vertikalni princip organizacije..................................................6

2.1.1. Obaveštajni centar.........................................................................................8

2.1.2. Obaveštajni podcentar...................................................................................8

2.1.2.1. Obaveštajni podcentar u inostranstvu........................................................9

2.1.3. Obaveštajni punkt.........................................................................................9

2.1.4. Ugrađeni obaveštajac....................................................................................10

3.SLUŽBE BEZBEDNOSTI U REPUBLICI SRBIJI.........................10

3.1. Bezbednosna informativna agencija................................................................10

3.2. Vojnobezbednosna agencija............................................................................11

3.3. Vojnoobaveštajna agencija..............................................................................11

4. SLUŽBE BEZBEDNOSTI SAD-a.................................................12

4.1. Centralna obaveštajna agencija......................................................................12

4.2. Federalni istražni biro....................................................................................13

5. ZAKLJUČAK.................................................................................14

LITERATURA......................................................................................................15

U ovom radu će najpre biti reči o samom pojmu i nastanku obaveštajnih službi, njihovim
karakteristikama, a najveći osvrt će biti na organizacionu strukturu obaveštajnih službi, koja je
ujedno i tema ovog rada.

1. POJAM, ISTORIJAT I VRSTE OBAVEŠTAJNIH SLUŽBI

“Pod obaveštajnom službom podrazumevamo specijalizovanu organizaciju državnog aparata
koja, specifičnim metodima i sredstvima, sprovodi obaveštajne, bezbednosne, subverzivne i
druge aktivnosti s ciljem zaštite unutrašnje i spoljne bezbednosti i realizacije strateških ciljeva
spoljne bezbednosti i realizacije strateških ciljeva sopstvene države, kao i zaštite interesa same
te službe.”1 Obaveštajna služba predstavlja složen oblik društvenog organizovanja i delovanja u
kojem postoje društvene zajednice koje čine državni sistem. Postoji veliki broj različitih službi,
agencija i biroa koji se bave obaveštajnom delatnošću.

1.1. Pojam obaveštajne službe

Obaveštajna služba predstavlja organizaciju koja je zadužena za prikupljanje ili analizu
informacija, koje se nakon toga obrađuju da bi se pomoglo vladi pri odlučivanju. U uvodu je
spomenut drugi naziv za te obrađene informacije a to su obaveštajni podaci. Obaveštajne službe
mogu biti specijalizovane u različitim oblastima gde postoje domaće i inostrane obaveštajne
službe. Na primer, domaće obaveštajne službe su poznate kao službe bezbednosti pružaju
obaveštajne podatke od značaja i za unutrašnju bezbednost zemlje, održavanje reda i mira. One
prikupljaju informacije o onima koji mogu pretiti bezbednosti zemlje putem špijunaže, sabotaže,
političkog nasilja, terorizma i tome slično. Inostrane obaveštajne službe nasuprot tome, pružaju
obaveštajne podatke koji su od značaja za spoljnu bezbednost zemlje. One predviđaju spoljne
pretnje kao što je to na primer, savetovanje vlade da postoji mogućnost da jedna od njenih
ambasada u inostranstvu bude napadnuta od strane terorista. Obaveštajna aktivnost je u
zemljama engleskog govornog područja označena izrazom “intelligence”. “Prema mišljenju
Kirkpatrika “intelligence” je sastavljen i izveden iz celokupnog znanja o ma kojoj datoj oblasti ili
stvari, dok ga Tarner definiše konkretnije – kao “politički značajne informacije prikupljene od
vladinih službenika, podvrgnute obradi i analizi i, konačno, ustupljene ključnim donosiocima
odluka unutar vlade”2 . Dakle, ona je vladina institucija koja se bavi pribavljanjem informacija u
cilju očuvanja nacionalne sigurnosti i odbrane koje svojim delovanjem pružaju brojne usluge
državnim institucijama.

1.2. Istorijat obaveštajnih službi

Od kada postoji čovek, postoji i potreba čoveka i njegovih organizacija da saznaje tajne drugih
ljudi i da prikriva podatke o sebi ili o organizaciji kojoj organizaciji pripada. Zbog potrebe da se
informacije saznaju i zaštite dolazi do formiranja obaveštajnih službi kao organa države. Ta
formacija je zahtevala veoma dug put i vreme. Istorijat obaveštajnih službi odnosno
obaveštajnog rada je počeo još od pre više hiljada godina. Radilo se o špijunaži između država

koje su vodile bitke za zemlju, bogatstvo ili robove. Vladari bi slali svoje podanike kako bi oni
upali u logore neprijatelja kako bi proveravali stanje kod njih. Ukoliko su se vraćali sa dobrim i
važnim informacijama (obaveštajni podaci), bili bi dočekani kao heroji, ali ukoliko se vrate bez
informacija bivaju pogubljeni.

Brojni ratovi su doprineli daljem razvoju obaveštajnih službi gde

su se podaci u to vreme bili prikupljani od strane uhoda i izviđača ali to nije bilo dovoljno. Zato
dolazi do širenja razvoja obaveštajnih službi i na druge segmente društva. Takođe je tu bio
uticajan razvoj državnih aparata. Stvaranjem centralizovanih država, dolazi do preobražaja
obaveštajnih službi u stalnu sistemsku delatnost određenih državnih organa i pojave kapitalizma.
Japan, Nemačka, Italija su zemlje koje su obaveštajne službe razvile do najvišeg nivoa. Tu je bila
najveća primena načela “cilj opravdava sredstvo”.

1.3. Vrste obaveštajnih službi

Postoji više kriterijuma prema kojima se klasifikuju obaveštajne službe:

•

Prema mestu u državnoj organizaciji:

centralne i resorne;

•

Prema nazivu:

vojne i civilne

•

Prema vrsti delatnosti:

opšte i specijalizovane;

•