KRIMINALISTIKA TAKTIKA – skripta II
1.
OPERATIVNI ZNAČAJ PRIKUPLJANJA OBAVEŠTENJA?
Prikupljanje obaveštenja najčešće počinje od početnih indicija koje se odnose na
delo i učinioca ili neke druge okolnosti vezane za njih. Organi unutrašnjih
poslova ovde imaju dvostruku ulogu, prvo da otkriju i rasvetle krivično delo i
učinioca, a drugo da pronađu i obave razgovor sa licima koja će se kasnije
pojaviti u krivičnom postupku kao svedoci ili okrivljeni. Rezultati infromativnog
razgovora mogu biti zabeleženi u formi službene beleške, izveštaja o
informativnojm razgovoru i potpisane izjave lica koje je izjavu dalo. Potpisana
izjava daje više mogućnosti službenim licima, sudiji ili tužiocu oko rasvetljavanje
krivičnog dela i ižvršioca, u odnosu na obaveštenaj koja su data usmeno i u
poverenju.
2. PROCESNI ZNAČAJ PRIKUPLJANJA OBAVEŠTENJA?
Prikupljanje obaveštenja ima za cilj utvrđivanje materijalne i procesne
presumptivnosti svedoka i okrivljenog. Cilj je da se takvi iskazi obezbede kao
dokaz za kasnije vršenje istražnih radnji, saslušanje svedoka i ispitivanje
okrivljenog. Izjava građana može biti od presudnog značaja za rasvetljavanje
krivičnog dela i dokazivanje nečije krivice. Neki iskazi koji su dati organu
unutrašnjih poslova mogu biti uzeti kao dokaz u slučaju da se radi o krivičnom
delu za koje je propisana kazna od 20 godina ili teža kazna i ako se na drugi
način slučaj ne može rasvetliti. Takođe, javni tužilac može sam tražiti
obaveštenja od građana u vezi sa njihovim prijavama, predpostavkama i
izjavama.
3. PRIPREMA I OBAVLJANJE INFORMATIVNOG RAZGOVORA?
Svaki službeni razgovor sa licem mora biti predhodno dobro pripremljen, a to
znači poznavanje taktike i tehnike obavljanja razgovora sa licem, odnso
njegovog saslušanja ili ispitivanja. Pored toga, treba poznavati metod opšte
kriminalne psihologije i posedovati određeno iskustvo u vođenju informativnog
razgovora. Zatim je potrebno detaljno upoznavanje ličnosti sa kojom se obavlja
razgovor, njenih osobima, navika, provesije, sklonosti itd.Planski i sistematski se
pripremaju radnje obavljanja razgovora, izučavanje svih činjenica u vezi sa
krivičnom stvari povodom koga se vodi razgovor, upoznavanjem osobina i
karakteristika lica sa kojim će se razgovor obaviti, pripremanje osnovnih pitanja
i taktike njihovog postavljanja, određivanje mesta i vremena obavljanja
razgovora, način beleženja podataka o razgovoru. Informativni razgovor treba
da ima tri faze, uvodnu fazu, fazu slobodnog izlaganja i fazu replike.
4. OBMANA KAO SREDSTVO IZNUĐIVANJA ISKAZA?
Obmana nije dozvoljena kao sredstvo prilikom vođenja informativnog
razgovora, pod obmanom se podrazumeva namerno odaslata lažna informacija
drugom licu i ima za cilj da se ispitanik dovede u zabludu. Ona može biti
uspešna ili neuspešna u zavisnosti od toga da li je kod ispitanika proizvela
1
zabludu ili ne. U kriminalistici postoji razlika izmiđu lukavstva i obmane, pri
čemu je lukavstvo dozvoljeno sredstvo prilikom obavljanja razgovora.
5. INFORMATIVNI RAZGOVOR SA OŠTEĆENIM I ŽRTVOM KRIVIČNOG DELA?
Oštečeni su lica koja su posebno zainteresovana za ishod rasvetljavanja
krivičnog dela, zato što su onu oštećeni tim delom i najčešće ga i prijavljuju.
Oštećeni je lice kome je ugorženo ili povređeno neko materijalno dobro, dok je
žrtva lice prema kome je neposredno izvršena radnja krivičnog dela. Žrtva uvek
ima značajan izvor podataka o delu i izvršiocu, ti podaci mogu biti od velikog
značaja za organe otkrivanja, ali mogu i paralisati njihov rad. Iskazi žrtve su
značajni kod krivičnih dela gde je žrtva neposredni svedok (telesne povrede,
razbojništva, razbojničke krađe pokušaji ubistva, silovanja itd). Kod pojedinih
krivičnih dela žrtva nije uvek spremana da prijavi delo i učinioca iz mnogo
razloga kao što su srodstvo, neprijatnosti koje mogu nastupiti kao u slučaju
silovnja gde nakon prijavljivanja može slediti razvod braka, smanjana
mogućnost udaje, osuda sredine, razlog ne prijavljivnja može biti i materijalna
zavisnost od izvršioca, sažaljenje, pa čak i osveta prijavljenog lica. Zato prilikom
obavljanja razgovora treba utvrditi u kakvom se ličnom odnsu nalaze žrtva i
izvršilac. U slučaju da nastupe činjenice koji predpostavljaju da oštećeni ili žrtva
da je lažni iskaz, službeno lice ga treba upozoriti u najboljem trenutku da takvim
iskazom direktno podleže krivičnom gonjenju.
6. SPECIFIČNOSTI OBAVLJANJA INFORMATIVNOG RAZGOVORA SA ŽENAMA?
Žene su različite u poređenju sa muškarcima zbog svojih psihofizičkih stanja u
koja povremeno zapadaju, drugačije shvataju i reaguju na pojave i događaje, pa
ih samim tim različito i reprodukuju. Sva ova stanja imaju veliki uticaj na njihov
iskaz, pa zato treba imati posebnu taktiku prilikom obavljanja ragovora sa
njima. One su dosta emotivnije u odnosu na muškarce, osetljivije, zapažanja su
motivisana osećanjima. Sve te osobine se komplikuju u stanju menstruacije,
trudnoće, porođaja, dojenja, klimakterijuma, s obzirnom na takva stanja, takvi
su im i iskazi. Zbog toga treba poznavati specifičnosti ženske psihe, imati
razumevanja za njih i poštovati njihovu ličnost, mada i pored toga njih je teško i
gotovo nemoguće razumeti, pa iz tog razloga bi bilo najbolje prepustiti
obavljanje razgovora sa ženama ovlašćenim službenim licima ženskog
pola.Žene u kontaktu sa službenim licima mogu biti veoma drske i bezobzirne,
često su sklone da i toku obavljanja razgovora glume razne histerične napade,
plač, nesvestice i time žele da obmanu službeno lice da im priđe, a onda ga
histerično napadnu za pokušaj siloanja. Da bi se izbegle obakve komplikacije
najbolje je da se razgovori sa ženama vode u prisustvu trećeg lica.
Pored toga, često su sklone da provociraju službena lica, pre svega muškog
pola svojim fizičkim izgledom i provokativnim oblačenjem, flertom s ciljem da se
službeno lice obmane i dekoncentriše u svom radu, da se na taj način prećuti o
nekim činjenicama i okolnostima ili da one saznaju neke činjenice od službenog
lica za koje nisu znale. S obzirom na sve ovo, službeno lice treba biti vrlo
2
Stara lica su zbog proteka godina izložena psihofizičkim promenama koje se
ispoljavaju u smanjenju pojedinih vitalnih funkcija. Posle šezdesete godine
života čoveku počinju da opadaju telesne i psihičke sposobnosti. Stara lica
obično imaju osećaj sobstvene odbačenosti, usamljenosti i beskorisnosti, što
kod njih stvara osećaj sumnjičavosti i agresivnosti prema okolini. U kasnijim
godinama se još više smanjuju funkcije čulnih organa što negativno utiče na
njihove mogućnosti i orijentaciju na okolinu. Brzo se zamaraju, često trpe
bolove, nervozna su i nepristupačna, pa je u razgovoru sa njima potrebno dosta
pažnje i strpljenja. Informativni razgovor treba obavljati kod njih u stanu, dosta
je teško komunicirati sa licima koja nisu svesna svojih nedostataka, naročito
kada je unapred narušeno poštovanje njihove ličnosti. Stara lica bolje pamte
događaje iz prošlosti nego iz sadašnjosti jer su ranije njihova opažanja bila u
mnogo boljem stanju, takođe su sklona da izmišljaju kako bi prikrila svoje
prekide u pamćenju. Pošto se brzo zamaraju njihovo ispitivanje treba da traje
što kraće ili sa prekidima. Zbog svih ovih osobina treba izbeći vođenje rezgovora
sa njima kad god je to moguće.
9. INFORMATIVNI RAZGOVOR SA OSUMNJIČENIM?
Osumnjičeni je lice za koje postoje osnovi sumnje da je izvršilo krivično delo,
protiv koga se još uvek ne vodi krivični postupak a najčešće nije ni podnesena
krivična prijava. Cilj ispitivanje je da se na osnovu prikupljenih indicija,
obaveštenja i sačinjenih verzija izvrši njihovo proveravanje, da se razjasne
okolnosti koje treba da potvrde ili ospore sumnji da je određeno lice izvršilac
krivičnog dela. Vrši se povodom provere alibija, utvrđivanja načina izvršenja ili
motiva, kao i drugih razloga vezane delo. Kao i u ostalim slučajevima
informativnih razgovora i kod ovog treba prvo sprovesti detaljne pripreme kao
upoznavanje ličnosti sa kojom se obavlja razgovor, njenih osobima, navika,
provesije, sklonosti itd. Nakon ovog sledi prikupljane podataka o osumnjičenom
koje zavisi od konkretne situacije i na osnuvu te situacije se određuje koji će se
podaci prikupljati. Njih je moguće pribaviti na različite načine, uvidom u razne
evidencije i obavljanjem razgovora sa različitom kategorijom lica koja su bila u
ličnom kontaktu sa osumnjičenim ili stručnjacima koji poznaju specifičnosti
određene društvene grupe. Obično treba prikupiti lične podatke, porodične,
profesionalne, informacije kriminalnoj prošlosti, o sredini u kojoj je osumnjičeni
rastao, sticao vaspitanje i školsko obrazovanje, zatim utvrditi u kojoj su meri na
njega uticali drugi faktori poput političkih, religioznih, običajnih, kulturnih itd.
Po završetku uvodne faze razgovora, osumnjičenom se daje mogućnost da
izlaže sve okolnosti dela koje su njemu poznate na čijem rasvetljavanju se radi, a
tek potom pristupa se postavljanju pitanja o pojedinostima. Pitanja i njihov
redosled treba unapred pripremiti, kao i redosled njihovog postavljanja.
Službeno lice uglavnom raspolaže činjenicama koje ukazuju na osumnjičenog
kao izvršioca, pa osumnjičeni iz tog razloga nastoji da sazna kakvim se
dokazima protiv njega raspolaže. Prilikom obavljanja razgovora treba non stop
pratiti simptomatsku sliku osumnjičenog jer ona može ukazati da nesto nije u
redu sa osumnjičenim. Poželjno je da ovakav vid informatinog razgovora ima i
4
posmatrače koji ce posmatrati reakcije osumnjičenog jer lice koje vodi razgovor
ne može uvek i u svakom trenutku pratiti sve pokrete i reakcije osumnjičenog.
Rezultati ovog informativnog razgovora mogu biti da osumnjičeni da priznanje
za delo povodom koga se vodi ili da negira svoje učešće u tom deli, ali i da daje
lažni iskaz. Dobijeno priznanje je značajno samo ako se uklapa u već utvrđene
činjenice, a posebno ako doprinosi otkrivanju i obezbeđenju novih dokaza.
Spremnost osumnjičenog da prizna delo treba iskoristiti za dobijanje podataka
o brojnim pojedinostima i detaljima konkretnog slučaja, počev od objašnjenja
motiva, donošenja odluke i preduzimanja pripremnih radnji itd. Lažno priznanje
koje je dato u nameri da se neko drugo lice zaštiti, kao i druga lažna priznanja
ne obiluju detaljima, već se svode na prihvatanje predočenih
činjenica.Dokumentovanju informativnog razgovora se mora posvetiti posebna
pažnja. Iz praktičnih razloga se preporučuje tonsko dokumentovanje
informativnog razgovora, a potom njegovo pismeno uobličenje. To je taktički
povoljnije jer pismeno dokumentovanje pruža učiniocu koji daje neistinit iskaz
mnogo više vremena za razmišljanje kako da odgovori na pojedina pitanja i da
izbegne kontradiktornosti sa utvrđenim činjenicama.
10.POJAM, ZNAČAJ I VRSTE ALIBIJA?
Alibi je indicija ili činjenica koja ukazuje na nevinosti osumnjičenog ili okrivljenog
pod uslovom da se utvrdi da je u vreme izvršenja krivičnog dela lice na koga se
alibi odnosi bilo na nekom sasvim drugom mestu, a ne na mestu izvršenja
krivičnog dela. Značajan je za osporavanje činjenice da je okrivljeni, odnosno
osumnjičeni bio na mestu izvršenja krivičnog dela u vreme njegovog izvršenja.
Alibi može biti pozitivan i negativan, istinit i neistinit, potpun i delimičan.
Pozitivan alibi utvrđuje da je osumnjičeni ili okrivljeni u vreme izvršanja
krivičnog dela bio na mestu izvršenja toga dela, a negativni utvrđuje da
osumnjičeni nije bio na mestu izvršenja toga dela u vrema izvršenja, ali nije
utvrđeno gde se tada nalazio. Alibi može biti istinit ili neistinit u zavisnosti od
toga da li se njegovim proveravanjem potvrđuju ili osporavaju činjenice koje je
osumnjičeni ili okrivljeni naveo u svojoj odbrani. Alibi može biti potpun ako se
odnosi na sva krivična dela ili delimičan ako se odnosi na pojedina krivična dela.
11.PROVERA ALIBIJA – TAKTIKA I ZNAČAJ?
Proveravanje alibija treba obaviti detaljno i stručno. Osnovno sredstvo za
proveru alibija je sam iskaz okrivljenog ili osumnjičenog, pored ovog postoje i
druga dopusnska sredstva a to su iskazi drugih lica, odnosno svedoka, isprave,
predmeti i tragovi koji su nađeni na mestu izvršenja krivičnog dela i drugi načini
i metrijalni dokazi. U slučaju da ima više svedoka treba sprečiti njihovo
međusobno dogovaranje, razgovor treba obavljati sa svakim pojedinačno i
usput se pridrzavati načela operativnosti, brzine i iznenađanja. Treba postavljati
pitanja koje lice najmanje očekuje, koja izgledaju kao nevažna na koja lice nije
moglo predvideti i u skladu sa tim nije moglo pripremiti odgovor. Što se tiče
značaja, proveru treba obaviti po načelu hitnosti, značajno je tražiti obaveptenja
od lica koju su neposredno pre, u vreme i nakon izvršenja krivičnog dela bila na
5
