predstavlja centralni sastavni dio PC računara. Ova vitalna komponenta je na
neki način odgovorna za sve što radi PC računar. Procesor pored ostalog određuje
koji operativni sistemi će se upotrijebiti, koji softverski paket može da radi na PC
računaru,   koliko   mu   je   električne   energije   potrebno   i   koliko   će   sistem   biti
stabilan.   Ideja   mađara   John   von   Neumann-a   da   se   uvede   pamćenje   niza
instrukcija u istoj memoriji gdje se nalaze i podatci bila je jako inovativna. Svoju
ideju sročio je i u svom nacrtu poznatom pod nazivom “Prvi nacrt izvještaja o
EDVAC-U” koji je napisao 1945 godine. U svom izveštaju Neumann je objasnio
kako je računar organizovan u četiri glavne cjeline i to: centralnu aritmetičku
jedinicu,   centralnu   upravljačku   jedinicu,   memoriju   i   ulazno/izlazne   uređaje.
Takva arhitektura procesora prisutna je i danas, čak i poslije nešto više od pola
vijeka.

U okviru svakog računara nalazi se komponenta pod nazivom procesor,

koja se naziva i centralna procesorska jedinica.

Procesor ima dvije glavne uloge:

da dekodira i izvršava skup mašinskih instrukcija i da vrši obradu podataka.
Procesor obavlja tri osnovne operacije:

• Koristeči aritmetičko-logičku jedinicu ALU (eng.Aritmetic/Logic Unit)

izvršava matematičke operacije nad podatcima,

• Upisuje ili čita podatke iz memorije ili komunicira sa ulazno/izlaznim

uređajima,