1
ПРАВА ПОТРОШАЧА И ОГРАНИЧЕЊА ПРИ ЕЛЕКТРОНСКОЈ КУПОВИНИ
Јелена Раковић, master inženjer šumarstva
Апстракт
Развој информационо комуникационих технологија је оставио велики траг на пословне
системе. Пословни системи морају да се крећу паралелно са развојем технологије и
технике, јер су догађаји из овог контекста кључни за опстанак, раст и развој на
тржишту. Сваки део пословног система је дотакнут развојем технологија.
Информационо комуникационе технологије од организација траже посебан приступ у
раду, јер се више ниједан систем не може посматрати изоловано. Развој технологија
је све системе повезао у јединствену мрежу, тако да је сваки део мреже битан за
опстанак глобалне економије. Мењају се приступи организације у оквиру промена и
ризика који долазе са тржишта. Циљ рада је да оипипе на који начин је дошло до
промене права потрошача и која су то ограничења која су карактеристична за област
електронске куповине. У раду су коришћене основне аналитичке и синтетичке методе,
методе индукције, дедукције и генерализације.
Кључне речи:
електронско пословање, електронска трговина, права потрошача
JEL класификација:
(http://www.aeaweb.org/jel/jel_class_system.php)
Увод
Информационо комуникационе технологије су изазвале праву револуцију у данашњем,
модерном добу. То је разлог зашто је савремени век добио назив дигитално доба,
односно информатичко друштво. Скоро да не постоји област која није дотакнута
развојем ових технологија и на коју оне нису видно утицале.
У оквиру овог рада су представљена права потрошача и ограничења која се јављају у
оквиру електронске трговине. Пренствено је приказан оквир у оквиру ког је развијена
област електронске трговине.
Значај информационо комуникационе технологије
Свака особа, без обзира да ли је запослена или не, свесна је тога колико су
информационо комуникационе технологије напредовале. Рачунари се сада могу
умрежити, дошло је до појаве поште електронског типа, развијено је коришћење база
података, Интернет се све више користи и све више постаје доступан, публикације
постају јавно доступне, развијају се електронске конференције, настају књижаре
дигиталног типа. Ово су само неке од промена са којима се свет сусрео у веома кратком
року. Свака појединачна промена условила је промену у оквирима организације. Сада
се све чешће могу срести термини као што су: информационо друштво, мреже, култура
у сајбер простору, медији.
2
Потребан је висок ниво глобалне свести да би се ризици које производи наука и
техника могли смањити. За сада свет не иде у том правцу, ризика је све више и сваким
даном се појављују нови за које постоје све мањи изгледи да се могу контролисати или
отклонити. Такво стање доводи до различитих деформација у организацији савременог
друштва, у његовом функционисању, у његовим социјалним и културним простору
(Аврамовић, 2008).
Ограничења у данашњем пословању не постоје. Гранције које су некада представљале
препреке за пласирање производа или услуга на одређена тржишта, сада су отворене.
Путем Интернета је омогућено да се традиционално пословање потпуно замени новим
пословним културама.
Облици информационо комуникационе технологије који су карактеристични за
данашњи период пословања, настали су под утицајем комбиновања различитих састава
комуниакција. Све то је довело до настанка једног информационог друштва, које своје
утицаје емитује на све сфере и приватног и јавног живота. Данас се под
информационим друштвом подразумева такво друштво које цени знање, информацију и
податак. Производња информација и њена обрада, сада постају извор моћи на тржишту,
односно конкурентске предности. Информационо друштво свој значај манифестује и у
смеру лакшег и ефикаснојег чувања информација, њихове обраде и преношења.
Најзначајнији ефекти развоја информационо комуникационих технологија, огледају се
у области економске, социолошке и културне сфере деловања. Развој овог сектора и ове
сфере, постаје све више предмет интересовања бројних расправа у оквиру формалних и
неформалних скупова. Развој ових технологија, унапредио је економску моћ на
државном нивоа. Друштвена димензија се посматра у смислу повезивања и спајања
субјеката на различитим локацијама, док се највећи утицај за сигурно може
идентификовати у области културе.
Како се технологија мењала, дошло је и до промена у начину пословања привредних
система. Све већи степен коришћења Интернета доприно је промене које су се одразиле
на побољшан проток информација, превазилажење временских и језичких баријера,
брисању локалних и међународних граница, напуштању традиционалних и креирању
савремених облика пословања и комуникација.
Интернет је у потпуности допринео развоју електронске економије. То је остварено
путем подстицања иновативних пословних процеса у областима продаје и куповине.
Примена Интернета у компанијама доносила је и друге новости тако да је допринела
креирању потпуно другачијег амбијента пословања. Информационо комуникациона
технологија је оставила свој утицај како на свакодневне активности људи, тако и на
свакодневне послову у оквиру пословних система. Однос међу људима се доста
променио, а било каква врста граница међу запосленима је избрисана. Слобода
комуницирања је обележје сваког пословног система. Људи су умногоме повезанији,
интегрисанији и њихова координација је подстакнута.
Сваки запослени, у сваком моменту може да приступи различитим информацијама, а
локација и време нису од пресудног значаја за такав подухват. Целокупно
организационо окружење је флексибилнији и динамичније. Од степена примене
најновијих достигнућа у области информационо комуникационих технологија, зависи и
4
Нови начин пословања, развијао се у два основна правца. Први правац је омогућио
компанијама да пренесу новац и информације на лакши и бржи начин међу собом. То
значи да се овај напредак кретао у смеру остваривања сарадње између два правна
субјекта. Други правац се односи на крајње кориснике компаније. Компаније могу да
шаљу и да примају пословна документа путем мрежа које су приватног карактера и које
су осигуране различитим системима, у смислу недозвољених упада.
Интернет је у први план ставио информационе технологије које чине основу
електронског пословања. Све ове промене временом су имале за циљ да се стари
модели пословања превазиђу и да се они замене електронском инфраструктуром.
Под пословањем преко интернета подразумева се скуп процеса који за циљ имају
размену трансакција. У оквиру ових трансакција, организациони системи учествују
електронским путем, користећи рачунарске мреже, док се размена докумената и
остваривање личних контаката оставља по страни. Ова врста пословања, утицала је на
реорганизаицју делатности свих карактера. Технолошке промене нису оставиле
нетакнутом ниједну област индустрије. У данашње време, све се чешће могу срести
организације које су виртуелног карактера. Њихови пословни процеси се све више
унапређују и све се више развија инфраструктура која помаже њихов напредак.
Електронски новац је пример напретка технологије, који је обезбедио да се развију
различите гране електронског пословања. Сада корисници могу да наруче жељене
производе путем својих персоналних рачунара, без обзира на којој локацији се налази
комапнија која испоручује производ и без обзира на локацију на којој се они налазе. То
указује на везу свих елемената ове сложене делатности, која је у међуделовању са
целокупним привредним животом.
Напредак ка електронском пословању
Традиционалан начин обављања делатности значи да се у оквиру пословних
активносит користи папир као медиј комуникације. Генерално гледано, у оквиру
организације постоји дефинисан начин комуникације, који се поштује и који се
континуирано обавља прописаним путем.
Седамдесетих година прошлог века, дошло је до појаве електронских трансфера новца -
EFT (electronic fund transfer), али и до настанка апликације под називом EDI (electronic
data interchange), а која се развила како би могли да се размењују подаци међу
пословним системима. То је условило развој новог, потпуно иновативног модела
пословања система у привреди.
Интернет је комерцијализован крајем двадесетог века, када се појавио www сервис. То
је условило настанак електронског пословања. Оно што посебно карактерише овај вид
пословања, јесте његова брзина и једноставност. У његовим оквирима долази до
размене електронских порука које су стандардизоване и које се шаљу у контексту
обављања послова у компанијама, банкама, државној управи и свим организацијама у
оквиру привредног система.
