УНИВЕРЗИТЕТ ПРИВРЕДНА АКАДЕМИЈА
Финансијски менаџмент
СЕМИНАРСКИ РАД
Извори финансирања у предузећима
МЕНТОР:Проф Др Марко Иваниш
СТУДЕНТ:Неговановић Кристина
Београд, 2.11.2019.
1
Садржај
Увод ……………………………………………………………………………………………...2
Правила финансирања............................................................................................................3-4
Краткорочни извори финансирања………………………………………………………….5
Финансирање добављачким кредитом……………………………………………...5
Финансирање временским разграничењима………………………………………5
Краткорочни осигурани извори……………………………………………………...5
Средњорочни извори………………………………………………………………………….6
Средњорочни кредити………………………………………………………………..6
Финансирање лизингом………………………………………………………………6
Франшизинг…………………………………………………………………………….6
Дугорочни извори……………………………………………………………………………...7
Финансирање емисијама акција…………………………………………………….7
Финансирање емисијама обвезница………………………………………………..7
Финансирање опцијама………………………………………………………………8
Финансирање опцијама вараната…………………………………………………..8
Финансирање дугорочним кредитима……………………………………...….....8-9
Посебни облици финансирања……………………………………………………...………10
Лична штедња…………………………………………………………………………10
Државна помоћ………………………………………………………………………..10
Пословни партнери…………………………………………………………………...10
Предузетнички цапитал……………………………………………………………...11
Инвестирање деоницама………………………………………………….……...…..11
Закључак……………………………………………………………………………………….12
Литературе……………………………………………………………………………………..13
3
Правила финансирања
У оквиру ове тачке излагања намеће се потреба да се у најкраћим цртама осврнемо на нека
схватања која се односе на правила или норме финансирања. Овим питањем су се бавили
бројни аутори, али не улазећи у веома различита схватања која су присутна у стручној
литератури пажњу ћемо усредсредити на покушај интерпретирања и појашњења само
неких од ових значајних правила. Следствено томе, пре свега треба рећи да се под
правилима финансирања подразумевају и означавају критеријуми за избор средстава
финансирања, односно норме за прибављање капитала из одређених пословних аспеката.
Основна сврха правила финансирања јесте да послуже предузећима као смернице за
доношење одлука о финансирању.
Правила финансирања пословних средстава предузећа настала су као резултат покушаја
финансијске теорије и праксе да идентификују и поставе универзалне норме или
стандарде који би важили за све привредне субјекте и све услове привређивања.
Руковођене том идејом, теорија и пракса су пронашле већи број правила која се тичу
компоновања структуре финансирања и средстава привредних субјеката, а која данас
имају карактер класичних или традиционалних правила финансирања. Правила
финансирања у квантитативном смислу одређују следеће:
а) Структуру извора средстава према пореклу и рока расположивости, што чини тзв.
вертикална правила финансирања
б) Релације појединих делова средстава посматраних по року имобилизације и појединих
делова извора посматраних по року расположивости, што чини тзв. хоризонтална правила
финансирања.
Вертикална правила финансирања полазе од претпоставке да се кроз структуру извора
обезбеди сигурност дужника и повериоца, рентабилност уложених средстава и аутономија
дужника. Хоризонтална правила финансирања полазе од претпоставке да се кроз релације
појединих делова средстава и појединих делова извора средстава обезбеђује ликвидност.
Овако постављена правила финансирања имају вишеструку улогу:
Прво, сваки привредни субјект унапред зна како треба да обликује структуру извора и
како да постави релације између појединих делова средстава и извора, што му са аспекта
финансирања обећава сигурност, независност, рентабилност и ликвидност. Друго, у
финансијској анализи правила финансирања имају улогу нормале, што значи да се стварно
стање упоређује са нормалом и тако утврђује одступање од нормале.
