Baculovirusi i virus granuloze jabukovog smotavca
Seminarski rad
1. Građa i hemijski sastav virusa
Iako se nedovoljno zna o suzbijanju bolesti izazvanih virusima, oni spadaju u grupu
parazita čija je hemijska građa najdetaljnije proučena. Proučenost hemijske građe je
uslovljena uspešnim izdvajanjem i prečišćavanjem virusnih čestica u vidu kristala, kao i
primenom razvijenih biohemijskih i fizičko-hemijskih metoda u virologiji.
Virusi su najčešće građeni od samo dve komponente: nukleinske kiseline i proteina (kapsida),
a oni zajedno čine nukleokapsid (Slika 1).
Slika 1. Virion bez ovojnice (1-kapsid; 2- nukleinska kiselina; 3- kapsomera; 4-
nukleokapsid;)
Nukleinske kiseline su ili DNA (dezoksiribonukleinska kiselina) ili RNA
(ribonukleinska kiselina), pri čemu oba tipa mogu biti i jednolančane i dvolančane.
Nukleinske kiseline predstavljaju genetski materijal virusa. Virusi sadrže samo DNA ili samo
RNA i po tome se virusi razlikuju od svih ostalih organizama. Naime, svi jednoćelijski
organizmi, kao i ćelije viših organizama, sadrže obe nukleinske kiseline. Istovremeno,
jedinstvena u živom svetu je i osobina RNA virusa da ribonukleinska kiselina može biti
nosilac genetskih osobina. Nukleinske kiseline su potrebne za reprodukciju virusa i njihova
aktivnost se može ostvariti samo u organizovanim ćelijama, bilo eukariota ili prokariota. U
građi nukleinske kiseline učestvuju šećeri pentozani, riboza ili dezoksiriboza, ostatak fosforne
kiseline (fosfatna grupa), dve purinske i dve pirimidinske baze. Riboza učestvuje u građi
RNA, a dezoksiriboza u građi DNA. Nukleinske kiseline sastavljene su od nukleotida, a broj i
redosled nukleotida je karakterističan za svaku vrstu virusa.
Virusna DNA ili RNA je obavijena proteinskom ovojnicom koja se naziva kapsid.
Osnovne strukturne jedinice kapsida su kapsomere. Kapsomera može da se sastoji od jednog
ili više polipeptidnih lanaca, koji mogu biti istog ili različitog hemijskog sastava. Kapsid
virusa ne predstavlja jedan kompletan protein, jer bi u tom slučaju, za njegovu sintezu bio
potreban tako velik broj genetskih informacija, da bi nukleinska kiselina koja bi ih sadržala,
znatno premašila veličinu virusne čestice. Zbog ograničenog broja genetskih informacija koje
može da poseduje relativno mala nukleinska kiselina virusa, u inficiranoj ćeliji sintetiše se
samo izvestan broj strukturnih polipeptida, pa se oni zatim, udružuju i formiraju strukturne
jedinice virusnog kapsida.
Kapsid ima višestruku ulogu u virusnoj čestici:
obezbeđuje strukturu i simetriju virusne čestice
štiti nukleinsku kiselinu od razarajućeg dejstva enzima ćelije domaćina
omogućava prenošenje nuleinske kiseine od jedne do druge ćelije domaćina
reaktivne grupe u kapsidu omogućavaju da se virus veže za receptore (osetljiva mesta)
na ćeliji domaćina
proteini kapsida imaju svojstva antigena.
Veći i složeniji virusi pored proteinskog mogu imati još jedan omotač, koji može biti
jednoslojan ili dvosojan. Ovi spoljni virusni omotači mogu se sastojati od lipida, polisaharida
i glikoproteina. Na njegovoj površini obično se nalaze kraći ili duži izdanci. Polipeptidni deo
glikoproteina, spoljnog omotača, je specifičan za virus i sintetisan je prema genetskim
informacijama virusne nukleinske kiseline, a ugljeni hidrati su ćelijskog porekla.
Glikoproteini imaju bitnu ulogu u procesima infekcije ćelija domaćina.
Slika 2. Virion sa ovojnicom (1-kapsid 2-nukleinska kiselina 3-kapsomera 4- nukleokapsid 5-
virion 6-lipidna ovojnica 7-glikoproteinski izdanci)
Analizama prečišćenih virusa ustanovljeno je da se oni sastoje od sledećih elemenata:
ugljenika oko 50 %, azota oko 15-17 % i vodonika oko 7 %. Sadržaj sumpora varira od 0-1,6
