Savremeni novac i mere kontrole inflacije

SEMIANRSKI RAD

TEMA

SAVREMENI NOVAC I MERE KONTROLE INFLACIJE

PREDMET

Mentor:                                                            Student:Dragan Ristić Br. Indexa A/663/12

1

SADRŽAJ

1.Uvod................................................................................................................................. 3
2. Novčanica ili banknota....................................................................................................5
3. Papirni novac...................................................................................................................6
4.Depozitni novac................................................................................................................ 7
5.Monetarna teorija I agregatna ekonomska teorija..........................................................11
6.NIVO CENA I VREDNOST NOVCA...........................................................................13

INFLACIJA TRAŽNJE I INFLACIJA TROŠKOVA..................................................15

INFLACIJA TRAŽNJE.............................................................................................15
INFLACIJA TROŠKOVA........................................................................................ 16

ZAKLJUČAK....................................................................................................................19
7.Literatura.........................................................................................................................22

2

Karakteristike ove robne razmene su:

1



Robni novac -posebna vrsta robe koja služi kao opšti 

posrednik u razmeni svih drugih roba. 



Lakše je obaviti dve novcane transakcije nego jednu trampu. 

Tokom istorije razlicite vrste robe vršile su ovu funkciju: stoka, maslinovo ulje, gvožde, 

bakar, srebro, cigarete. Zapaža se da je stoka najviše korišćena kao sredstvo u razmeni, pa 

se čini da odatle potiče naziv za novac –

 pecunia 

(pecus – govedo).

Svaka vrsta robnog novca ima svoje prednosti i nedostatke: stoka se ne može deliti na 

manje delove, neke robe su odložne kvarenju, neke nisu pogodne za prenos.

Izdvajanjem   robe   opšteg   ekvivalenta   iz   ostalog   robnog   sveta,   stvara   se   osnova   za 

nastanak I razvoj novčanog oblka vrednosti. U procesu razmene ovaj opšti ekvivalent 

dobija posebnu društvenu funkciju, te svojim “predmetnim sadržajem” izražava vrednost 

drugih roba. 

Roba opšti ekvivalent dobija time karakteristike novca u kojem,I preko kojeg u izražene 

vrednosti svih ostalih roba. Kada je uloga opšteg ekvivalenta pripala jednoj robi  o rasla 

sa njenim prirodnim oblikom specifične robe (zlato I srebro), kada je stekla monopol kao 

opšti ekvivalent – onda ona postaje novac. Do XIX veka metali preuzimaju u potpunosti 

ovu ulogu.  Novac je roba, ali istovremeno I pošti ekvivalent svih drugih roba. Upotrebna 

vrednost te robe rezultat je određenog konkretnog rada, utrošenog u njenu proizvodnju . 

Dobijajući monopol opšteg ekvivalenta od strane jedne robe, ova postaje novčana roba. Iz 

proširenog prometnog oblika vrednosti razvija se novčani oblik vrednosti. Novac nastaje 

kao neophodan proizvod razvijene robne razmene. Evolucija oblika prometne vrednosti 

od jednostavnog – preko opšteg – do novčanog, u osnovi predstavlja genezu novca. 

Evolucija novca u sve razvijenijem I masovnijem ostalom svetu roba gubila je iz vida 

njegovo preklo, a pre svega u građanskoj monetarnoj teoriji vezanoj za sledeće nove 

pojave:

1

 Monetarna ekonomija Krunslav Sovtić-Fakultet za Menadzment ,Zaječar

4

1. Osamostaljenje određenih funkcija novca,

2. Zloupotreba novca, uz njegovo korišćenje za brojne druge ciljeve izvan normalnih 

nočanih funkcija.

3. izvanredan razvoj pojedinih oblika novca (depozitni novac, međunarodni novac, 

elektronski novac

4. nestanak ili “zakržljavanje” nekih funcija novca (novac kao blago, novac kao 

mera vrednosti, transformacija svetskog novca) I dr.

2. Novčanica ili banknota

Novčanica predstavlja svaki oblik novca, ili surogat novca, koji se pojavljuje u obliku 

papirne cedulje, bez obzira na postanak, ekonomsko značenje I pravnu normu. Surogati 

novca su zamenici novca koji, kao vrednosni papiri (menice, čekovi I sl.), sadrže pravo 

koje imalac tog papia ima na određenu količinu punovrednog novca (zlata).

Novčanica nastaje postepeno u toku rzvoja novčanog sistema, ona postaje surogat pravog 

novca, a razvija se zbog potreba prometa.   Novčanice nemaju nikakvu “unutrašnju” ili 

materijalnu vrednost, ali zbog činjenice da glase na određeni iznos zlata one u prometu 

zamenjuju   punovredni  kovani  novac.     Materijalni   zastupnik   (surogat)   se   mogao   lako 

pretvoriti u odgovarajuču količinu novčane robe – zlata ili srebra, zavisno od toga koji je 

od navedenih metala služio kao novčana roba, odnosno koji je monetarni sistem bio na 

snazi.   Time   je   novčani   surogat   u   cirkulaciji   zamenik   pravog   novca.   Na   temelju 

deponovanog zlata, ili metalnog , kovanog, obično zlatnog novca, bankari su izdavali 

pismene cedulje koje su glasile na odrešenog bankara u drugom udaljenom mestu, njemu 

se na taj način naređivalo da isplati određeni iznos zlatnog kovanog novca. Te cedulje su 

cirklisale I zamenjivale pravi novac. Iz tih papirnih cedulja, koje su izdavale banke, 

postepeno se razvila banknota (kao kombinacija menice, banke I čeka).Lice koje je izdalo 

cedulju   je   trasat   I   trasant.   Banknota   se   pušta   u   promet   u   početku   samo   u   visini 

deponovang zlata kod bake. Stoga je ona pravi surogat novca, potpuno konvertibilna 

svakog momenta u zlato. Banknota se osamostaljuje I sve dok se ne pretera sa emisijom, 

u odnosu na zlatno pokriće ova delimična konvertibilnost ne neće ni zapaziti. Ekonomske 

I prometne prednosti, omogućile su da se razvije celi sistem emisije I povlačenja baknota. 

5