Садржај
Увод...........................................................................................................................................................3
1. Историја криптографије...................................................................................................................... 4
2. Основни појмови..................................................................................................................................5
2. Подела криптографских алгоритама..................................................................................................7
2.1. Симетрични алгоритми.................................................................................................................9
2.1.1. DES (Data Encryption Standard)...........................................................................................12
2.1.2. AES (Advanced Encryption Standard)..................................................................................13
2.1.1. Предности и недостаци симетричног криптовања...........................................................13
2.2. Асиметрични алгоритми.............................................................................................................14
2.2.1. Предности и недостаци асиметричних алгоритама..........................................................16
2.3. Хибридни алгоритми.................................................................................................................. 17
3. Дигитални потпис.............................................................................................................................. 18
4.1. Демографске одлике................................................................................................................... 19
4.2. Језик и вероисповест...................................................................................................................19
4.3. Старосна структура..................................................................................................................... 19
4.4. Структура запослености по секторима привреде.....................................................................20
4.5. Миграције становништва и урбанизација.................................................................................20
Закључак................................................................................................................................................. 21
Литература..............................................................................................................................................22
2
1. Појам и значај електронске поште
Електронска пошта је један од најзначајнијих и најмасовније коришћених сервиса
интернета и због тога је електронска адреса постала неопходан елемент адресних података
савременог пословног човека. Основне елементе архитектуре система за електронску пошту
представљају сервер и клијент електронске поште. На серверу, који је стално активан на
интернету, налази се „поштанско сандуче“ у које може пристићи порука од било ког корисника
интернета. Читање пристиглих порука доступно је само његовом власнику. Клијент електронске
поште је програм којим се приступа „поштанском сандучету“ ради читања пристиглих или слања
нових порука. Електронска пошта један је од најбољих примера тзв. асинхроних сервиса на
интернету. Наиме, није потребно да крајњи корисник буде стално прикључен на интернет.
Новопридошла порука смешта се на сервер, а прималац је може читати накнадно, када му то буде
одговарало.
Развој хардвера, софтвера и интернет стандарда допринели су да комуникације електронском
поптом постану редовна рутинска комуникација пословних система грађана. Размена
информација електронском поштом реализује се у милијардама порука месечно. Комуникација
класичним поштанским дописивачким методама постала је превазиђена. Основни разлози за то су
рационалност, цена и брзина у размени порука, које су на страни комуникација електронском
поштом.
Електронска пошта је пренос текста, слике, звука и видео записа електронским средствима,
поступцима и методама. Већина људи под порукама подразумева само текст, као последица
асоцијације на класичну пошту и чињенцу да се у почетку путем електронске поште и могао
преносити само текст. Данас се у електронској пошти, поред текста, могу налазити слике,
снимљен глас и видео запис. Један је од најзначајнијих и најмасовније коришћених сервиса
интернета, због чега је електронска адреса постала неопходан елемент адресних података
савременог пословног човека. Кроз свој развој, електронска пошта прелази пут од
експерименталне размене информација између група истраживача до неопходног средства
комуницирања савременог света.
Данас постоји много програма за електронску пошту, а најчешће коришћени су Microsoft Outlook i
Outlook Express.
4
• Прима и складишти приспеле поруке
Основне функције програма Mail-Client програма који шаље и прима електронску пошту преко е-
mail сервера су:
• Креирање и слање електронске поруке,
• Преузимање пристиглих порука,
• Слање одговора,
• Прослеђивање примљених порука,
• Сортирање и организовање примљених порука,
• Формирање и коришћење адресара,
• Брисање порука,
• Штампање поруке,
• Укључивање других докумената у поруку.
3.2. TCP/IP
Назив TCP/IP потиче од два најчешће коришћена протокола:
1)
TCP
(eng.
Transmission Control Protocol
)
2)
IP
(eng.
Internet Protocol
).
TCP/IP протокол (или скуп протокола) присутан је данас на скоро свим рачунарима, у првом реду
због једноставног дефинисања адреса уређаја на мрежи, а и због могућности повезивања на
интернет.
TCP/IP садржи и надзире све аспекте комуникације:
• Како физички израдити мрежу;
• Како рачунаре спојити на мрежу;
• Како припремити податке за пренос кроз мрежу;
• Како послати податке;
• Како се снаћи с грешкама.
TCP
: Када се информације шаљу преко интернета, обично се раздвајају на мање делове или
„пакете“. Употреба пакета убрзава пренос, јер различити делови поруке могу путовати
различитим путевима, а састављају се на одредишту. TCP омогућује стварање пакета, њихово
исправно спајање и проверу је ли се неки пакет изгубио током преноса.
5
IP
: Метода која се користи за исправно усмеравање информација на одговарајућу адресу. Сваки
рачунар спојен на интернет има своју јединствену IP адресу. Сваки пакет података садржи IP
адресу на коју је послат. IP протокол контролише процес достављања пакета на одредиште.
SMTP, POP3, IMAP су део апликацијског слоја TCP/IP модела и то су три основна мрежна
протокола којима се преноси е-mail.
3.2.1. SMTP, POP, IMAP
SMTP
(Simple Mail Transfer Protocol)
је протокол којим међусобно размењују пошту
„велики сервери“, али и наш клијентски компјутер приликом предаје поште првом, најближем
SMTP серверу, којег смо дефинисали у конфигурацији програма. То је најпознатији протокол за
слање. SMTP осигурава несметани пролаз порука из једне мреже у другу без обзира на тип
рачунара или програма који су употребљени за састављање и слање поруке. Тако се за одашиљање
наше поруке брине један програм који је стално активан на рачунару и чека да ми напишемо и
пошаљемо поруку или да неко други из света пошаље поруку нама, па је он прихвата и проследи
нама.
POP
(Post Office Protocol) - тренутна верзија је POP3. POP је намењен клијентима који се на
интернет спајају повремено, како би само на кратко проверили и скинули пошту која их чека на
серверу. Не подржава слање порука.
IMAP
(Interactive Mail Access Protocol)
- Тренутна верзија је IMAP4. IMAP је, поједностављено,
супротан POP протоколу. Код IMAP-а, који такође служи за приступ клијената серверу, сва пошта
стално остаје на серверу, где се разврстава у сандучиће. То би, конкретно, изгледало овако: На
наш рачун на интернет серверу пошта стиже SMTP протоколом, ми је на клијентски рачунар
скидамо POP3 протоколом и шаљемо поруке SMTP протоколом. Омогућује читање више
индивидуалних „поштанских сандучића“ (енг. mailbox) за један кориснички рачун.
4. Е-mail налог и адреса
Да би се користио е-mail, поред рачунара, потребно је и направити налог код добављача
интернет услуга, а већина их укључује е-mail у своје услуге (teol,blic,inecco…) или налог који
