1
UNIVERZITET U NOVOM SADU
SEMINARSKI RAD
BERZE I BERZANSKI POSLOVI
Predmet
:
Privredno pravo
Mentor:
Student:
BEOGRAD
2
SADRŽAJ
1. UVOD
………………………………………………
2
2. NASTANAK I OSNOVNA OBELEŽJA BERZE…...……3
3. Pojam i istorijski razvoj berze
……………………….....
4
4. Podela i značaj finansijskih tržišta i berzi…………………..8
5. BERZANSKI POSLOVI…………………………………...8
6. Pojam, karakteristike i organizacija berzanskih poslova….12
7. Beogradska berza…………………………………………..14
8. ZAKLJUČAK……………………………………………...14
9. Literatura…………………………………………………...15
4
NASTANAK I OSNOVNA OBELEŽJA BERZE
Pojam i istorijski razvoj berze
Postoje mnogobrojne definicije pojma berza, ali se ukratko može reći da je berza fizički i
poslovno organizovan prostor na kome se po strogo utvrđenim pravilima trguje hartijama od
vrednosti, novcem i stranim sredstvima plaćanja. Berza je institucija finansijskog tržišta, ali je i
sama po sebi finansijsko tržište. Ona predstavlja samostalnu organizaciju koja poseduje
sopstveni poslovni prostor (zgradu), članstvo i poslovna pravila.
Danas su berze visoko organizovane institucije, sa specifičnim oblikom inkorporacije. To
su neprofitne institucije u vlasništvu države ili učesnika utrgovini. One su ustanove sa javnim
ovlašćenjima, odnosno mogu donositi obavezujuća pravila trgovine za učesnike i vršiti kontrolu
njihovog ispunjavanja. U tu svrhu, berze i donose posebna pravila.
Kada se govori o pojmu berzi neophodno je istaći najmanje tri bitna momenta, a to su:
1.
Mesto trgovanja
– može biti vrlo različito – pijaca, ulica, robna kuća, prodavnica…Ono
što je specifično za berze je da se na njima fizički ne trguje robama. Niko ne može doći
na berzu da kupi usput 10 akcija. Berza je mesto na kome se trguje tipiziranom robom po
unapred utvrdjenim pravilima. Globalna berza sve više marginalizuje određeno mesto na
kome se odvija trgovina i ona postaje sveobuhvatna putem mrežnog povezivanja.
2.
Predmet trgovanja
– da bi se nečim trgovalo na berzi mora da postoji određeni stepen
standardizacije. To važi kako za berzanske robe tako i za finansijske instrumente.
Predmet trgovine nije prisutan na mestu trgovanja pa zato mora biti podložan tipizaciji i
standardizaciji. Kod novca i hartija od vrednosti to nije problem, međutim, sa robom je
nešto drugačije – standardizaciji su podložne sirovine i proizvodi prvog stepena obrade.
Finalnim proizvodima se ne može trgovati na berzi. Postupkom standardizacije postiže se
da predmet trgovine bude po svim osobinama istovetan u najmanjim količinama kako i u
najvećim. Na berzi se trguje na reč, ova reč je svojevremeno bila obezbeđena poverenjem
i ugledom malobrojnih trgovaca koji su učestvovali u transakcijama. Razvojem trgovine
ovo poverenje se institualizuje i biva zamenjeno mrežom pravila po kojima se trguje –
uzansama. Svako ko želi da trguje na berzi mora unapred da ih prihvati.
3.
Način trgovanja
– koji je unapred definisan, po striktnim propisima i pravilima koji su
vezani za oblast berzanskog prava. U donošenju uzansa i standarda vezanih za trgovinu
berze su dobrim delom samostalne, isto kao u kontroli njihove primene i sankcionisanju
prilikom odstupanja od njih. U tu svrhu pri berzama rade posebni berzanski sudovi –
arbitraže. Sama suština berze ostala je ista još od vremena flamanskih trgovaca, zadržala
je svoje osnovne kumulativne elemente: trgovina bez uzorka – na reč, poverenje i
njegova zaštita, određeni uslovi trgovanja jednaki za sve učesnike.
5
Koreni berze mogli su se prepoznati još u vavilonskom, feničanskom i rimskom pravu. Međutim,
u istorijskom razvoju berze ipak se mogu izdvojiti tri perioda:
-
Početkom 12 veka, ljudi su se okupljali na pijacama, vašarima, bazarima, sajmovima i
drugim mestima gde se obavljala trgovina ili, ekonomski rečeno, dolazilo je do susretanja
ponude i tražnje za različitim oblicima robe. Usled razvoja trgovine mnoge države i
gradovi doživeli su veliki privredni uspon. U početku Venecija, Bolonja, Đenova,
Milano, Marsej, Lion, Keln, a nešto kasnije i Pariz, London, Madrid, Lisabon i drugi
gradovi stekli su zavidnu reputaciju u trgovačkim aktivnostima. Ovi trgovci razvili su
praksu donošenja uzoraka i mustri na pijace umesto robe – a na bazi razgledanja tih
uzoraka i mustri počeli su da zaključuju različite vrste poslova, gde je isporuka robe
sledila kasnije. Ovaj momenat se ispostavio kao veoma važan za kasniji razvoj berze.
Drugi važan momenat je vezivanje za mesto tj. lokaciju. U početku su to bile pijace i
sajmovi pod otvorenim nebom, a kasnije su počeli da koriste razne prostore, sobe, često i
kafane za svoje sastanke. U Beogradu je npr. kafana Bosna bila poznata po okupljanju
trgovaca, a 1887.godine u Građanskoj kasini je oformljen prvi berzanski odbor.
-
Drugi period počinje od 17. veka – to su tzv. berze efekta na kojima se kupuju i prodaju
hartije od vrednosti (obligacije, akcije...). U to vreme se povećava broj kapitalističkih
preduzeća u vidu akcionarskih društava što je izazvalo organizovanje stalnih tržišnih
mesta za trgovinu i ovom vrstom nerealne robe.
-
Treći period počinje od polovine 19. veka - kada se, zahvaljujući masovnoj proizvodnji,
veliki broj sirovina i proizvoda prodaje bez njihovog prisustva na samom mestu
trgovanja, već se prodaja vrši na osnovu standardne oznake kvaliteta.
Poreklo reči
“berza“
objašnjava se u dve varijante:
-
Reč berza potiče od latinske reči
“
bursa“
koja u prevodu znači kesa, a ponekada i
sastanak ili udruženje. Prvobitne berze su bile tržište novca na kojima se menjao domaći
novac za novac drugih zemalja.
-
Reč berza potiče od prezimena flamanske porodice koja je u belgijskom gradu Brižu
imala kafanu u kojoj su se okupljali trgovci da pored jela, pića i prenoćišta obavljaju i
trgovačke poslove. Na ulaznim vratima lokala bile su isklesane tri kese koje su
predstavljale simbol kuće, a kako je bilo reči o porodici Von der Voersepil van der
Beurse, stajala je i oznaka “de Beurse“. Upravo taj pojam, korišćen kasnije od strane
mletačkih trgovaca postao je odomaćen i njime su označavana mesta za okupljanje
trgovaca, a kasnije se taj termin afirmisao i kod italijanskih trgovaca za njihova
sastajališta.
