VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
BLACE
SEMINARSKI RAD
PREDMET:
Aplikativni softver i internet
TEMA:
PDA uređaji
Student:
Miljan Dimitrijević 66/09-III
Profesor:
Aleksandar Zakić
bio glavni cilj, a veliki korak ka tome je napravila firma Palm Computing predstavivsi trzistu novi
model Palm VII u jesen ’99.
Jedan od mogucih ishoda je deljenje trzista na dva dela : na one cija je glavna zelja prosti
mobilni telefon sa manjim brojem opcija , i na one koji zele mobilni kompjuter – trziste za PDA klasu
uredjaja.
POREKLO
Opste je usvojeno da je Britanska kompanija Psion definisala PDA zanr predstavljanjem svog
prvog organajzera 1984-te. Sa dimenzijama 142mm x 78mm x 29.3mm i tezinom od 225 grama, Psion
1 je bio uzi od pakle cigareta i nesto duzi i tezi. Zasnovan na osmobitnoj tehnologiji, imao je 10
kilobajta memorije u kertridzu i dva slota za iste, bazu podataka sa funkcijom pretrazivanja, neke
matematicke funkcije, LCD displej sa 16 karaktera, sat i kalendar. Posebna naucna verzija je od Psiona
napravila mali kompjuter, sposoban da izvrsava neke naucne f-je, programe, i koji je mogao da bude
programiran sopstvenim programskim jezikom nalik bejziku – OPL.
Psion 1 je bio potisnut drugim modelom Psion 2, i izmedju srednjih 80-ih i ranih 90-ih
proizvedeno je 500000 modela Psion 2. Mnogi od ovih su bili komercijalne verzije koje nisu imale
neke standarne funkcije vec su imali posebne aplikacije. Tri glavna modela su bili CM, XP i LZ, sa
razlicitim karakteristikama. Najbolji model je bio LZ sa 64 kb ROM memorije, 32 kb RAM memorije i
displejom sa 4 x 20 karaktera. Serija 3a, predstavljena 1993, zasnovana na 16-bitnoj mikroprocesorskoj
tehnologiji predstavljala je drugu generacij u razvoju Psiona. Smesten u kutijici koja podseca na futrolu
za naocare i koji se slicno otvara, ima LCD displej sa 40 x 8 karaktera i tastaturu sa 58 tipki, serija 3a je
probila granicu svojom mogucnoscu povezivanja sa PC-om i razmenom, prevodjenjem i
sinhronizovanjem podataka izmedju dva okruzenja.Nekoliko godina dominacija Psiona je bila
osigurana pojavlijivanjem nove serije 5, ‘97-me godine . Novi model je imao najveci displej sa
rezolucijom 640 x 240 piksela, sa 16 razlicitih nijansi sive boje, obicnu tastaturu, ali ovo nije bilo
dovoljno za odrzanje liderske pozicije u proizvodnji PDA,jer je firma 3COM predstavila nove uredjaje
tipa PalmPilot.
4
RAZVOJ
Uspeh Psiona je nagnao druge kompanije da traze svoje mesto na trzistu PDA. Najuspesnija
medju ovim kompanijama je bila Apple Computers , koja je predstavljanjem novog uredjaja Newton
MessagePad sredinom ‘93-e napravila prekretnicu u razvoju informatike. Uskoro su se pojavili i drugi
mocni proizvodjaci poput : Hewlett-Packard Co., Motorola Inc., Sharp Electronics Inc., itd.
Zbog svoje male velicine, za unos podataka u PDA je potrebna ili mala tastatura ili system koji
simulira pisanje olovkom. Problem sa tastaturom je da je previse mala za brzo kucanje kao i sa
‘’olovkom’’.Ono sto je odvojilo Apple Computers od svojih konkurenata je ambiciozni pokusaj unosa
podataka preko touch-screen-a. 1997-e Apple je predstavio novi model eMate, koji je funkcionisao po
Newton tehnologiji.I pored mnogo ulozenog truda Newton sistem za prepoznavanje rukopisa nikad nije
postao dovoljno brz i pouzdan.Zbog toga ’98 Apple je prestao da radi na daljem razvoju Newton
tehnologije 1995 US Robotics su angazovali firmu Palm Computing i godinu kasnije trziste PDA je
bilo promenjeno predstvljanjem novog uredjaja bez tastature – PalmPilot.Unosenje podataka se vrsilo
preko osetljivog ekrana pomocu Graffiti tehnike. Ova tehnika se zasniva na “ touchscreen
displey”(osetljiv ekran koji deluje na dodir ) i uproscenoj azbuci za unos podataka. Tipicni PDA sa
Graffiti sistemom omogucuje direktno pisanje na ekran koji ulazne podatke prevodi u tekst Kao
posledica pripajanja US-Roboticsa 3Com-u Palm proizvodi su zauzeli vrlo znacajno mesto na PDA
trzistu. Zahvaljujuci njihovom uspehu doslo je do podele trzista na dva dela – korisnike koji koriste
uredjaje sa tastaturom i oni koji koriste male uredjaje bez nje.Ovi prvi su imali mogucnost povezivanja
sa PC-om dok su ovi drugi bili manje funkcionalni i oslanjali se
na svoj PIM (personal information manager) aplikacioni
sistem.Izbor zavisi od licnih potreba i nivoa funkcionalnosti koji
je potreban.
5
