Stres i savladavanje stresa
(seminarski rad)
SADRŽAJ
UVOD
.........................................................................................................
2
I
STRES ..................................
......................................................................
3
1.1. Pojam stresa ................................................................................................. 3
1.2. Vrste stresa ................................................................................................... 3
1.2.1. Fizički i psihički stres ………………………...…. 3
1.2.2. Veliki i mali stres ………………………...……… 4
1.2.3. Pozitivan i negativan stres …...……………..…… 4
1.2.4. Kratkotrajni i hronični stres ................................... 5
1.3 Stresori ........................................................................................................... 6
II
POSLEDICE I SIMPTOMI STRESA…….……………………
............................
8
2.1. Mehanizam dejstva stresa .............................................................................. 8
2.2. Posledice stresa .............................................................................................. 9
2.2.1. Povećanje krvnog pritiska…………………………………………. 9
2.2.2. Dijabetes tipa 2 .............................................................................. 10
2.2.3. Ostale posledice …………………………………………………. 10
2.3. Simptomi stresa ............................................................................................. 11
III
SAVLADAVANJE STRESA
..................
................................................................ 12
3.1. Uslovljenost reakcije na stres……………………………………………… 12
3.2. Put ka smanjenju stresa i njegovih posledica ............................................... 13
3.2.1. Borba sa trenutnim stresom …...………………………………… 13
3.2.2. Dugoročna borba protiv stresa ....................................................... 13
ZAKLJUČAK
................................................................................................
18
BIBLIOGRAFIJA....... ..............
.........................................................................
19
1
I STRES
1.1. Pojam stresa
Pojam stresa prvi je tridesetih godina 20. veka uveo kanadski lekar mađarskog porekla
Hans Selye koji je stres definisao kao “sumu ukupnog trošenja organizma tokom
njegovog životnog veka”. Selye je čvrsto verovao da postoji i “dobar stres” (eustress) koji
je “so života”.
Stres potiče od engleske reči “stress”, sto znaši udarac. Postoji više definicija stresa.
Stres je svaka promena u spoljašnjoj sredini ili u našem telu, koja utiče na nas, pozitivno
ili negativno. Može se definisati i kao odbrambeni odgovor organizma na napad iz
spoljašnje sredine koji je hiljadama godina pre omogućavao našim precima da “sakupe
svu snagu” i suoče se sa neprijateljima.
1
Stres se definiše kao stanje dugotrajne napetosti usled koje se javljaju fiziološke,
psihosomatske reakcije čija je posledica pogoršavanje zdravstvenog stanja, osećaj
frustracije, mentalna i fizička iscrpljenost, prema psiholozima.
Psiholog dr. Dubravka Miljković s Učiteljskog fakulteta u Zagrebu stres definiše kao
nespecifični odgovor organizma na zahteve koji nadilaze njegove mogućnosti, tj. zalogaj
što ga ne možemo progutati jer nam se čini većim od raspoloživih ‘gutačkih kapaciteta’.
1.2. Vrste stresa
1.2.1. Fizički i psihički stres
Najmanje sedam od deset ljudi smatra svoj život stresnim, a ulaskom u novi milenijum
izgleda da se naš životni tempo još više ubrzava. Ljudi sve lošije spavaju, bude se
uznemireni, na posao idu umorni, nerviraju se, vraćaju se kući preneraženi saobraćajem,
prolaze kroz razvode, gube svoje najdraže. Za razliku od naših predaka čiji je uzrok stresa
bio pre svega telesne prirode, moderni stres ili stres 21. veka je uglavnom mentalni ili
emocionalni.
1
Tekstovi o stresu – nesadebeli.createforum.eu
3
Psihološki stresovi većinom nastaju zbog straha, frustracija ili stalnog duševnog nemira.
Stres takođe može da bude i fizičke prirode, izazvan hladnoćom, toplotom, radijacijom,
bukom, vibracijama, otrovima ili povredama.
2
1.2.2. Veliki i mali stres
Prema posledicama, stres može biti mali, odnosno stres izazvan manjim svađama u
porodici ili na radnom mestu, stres zbog trke sa vremenom ili prouzrokovan nedostatkom
novca, kao i zbog raskoraka između želja i mogućnosti. Postoji i veliki stres koji se ne
dešava svakodnevno, ali može izazvati veliku patnju organizma. Većina ove probleme
može uspešno da savlada, ali ima i onih kod kojih ostavlja trajne posledice na telesno i
psihičko zdravlje. Nijednu vrstu stresa ne treba zanemariti, jer usled konstantnog “malog”
stresa, takođe dolazi do poremeđaja u fiziologiji pojedinca i društva.
3
1.2.3. Pozitivan i negativan stres
Po definiciji, stres izražava prirodno prilagođavanje ogranizma suočenog sa nekom
teškom situacijom. Stres je onda znak adaptacije tela na novonastale promene u sredini u
kojoj se nalazi. Tako da možemo zaključiti da na neki način loše interpretiramo njegovo
značenje. Naime, mnogi lekari krive stres za izazivanje većine bolesti današnjice, što je
pogrešno. Ako agresija postane previše jaka, organizam je pod stresom i postaje mu teško
da se bori. Ali zato je stres u maloj dozi zdrav i može da poboljša kapacitete za adaptaciju
u teškim situacijama. Prvi sastanak, razgovor za posao, ispit ili sportsko rakmičenje…
Brojne su situacije koje nas zabrinjavaju i koje mogu da izazovu stres. Ali, neke osobe
stres ne koči već ih, naprotiv, podstiče i daje im dodatnu motivaciju za uspehom. Stres se
smatra preprekom koja se treba prebroditi, ali može da postane i jak stimulans. Uzmimo
za primer vrhunske sportiste, koji uspevaju da izvuku najpozitivnije iz stresa. Da li bi prvi
sastanak imao isto toliko draži da nema čuvenih leptirića u stomaku?
Dakle, ključ je u ravnoteži, kao i uvek.
4
Naravno, negativni stres koji se ne može kontrolisati, poput napetosti uzrokovanih lošim
brakom ili teškom bolešću bliske osobe, neće ni u kojem slučaju delovati pozitivno na
zdravlje.
5
To su ili hronični “mali” stresovi ili veliki stresovi, koji duboko pogađaju psihu
i fiziologiju pojedinca, uzrokujući poremećaje.
“Granica između lošeg i dobrog stresa je strogo individualna. Istraživanja koja se bave
ostvarivanjem životnih ciljeva i pratećim im emocijama pokazuju da tu postoji neka
skrivena psihološka trgovina. Imamo svoje osobne ciljeve, ulažemo u njih trud i vreme, i
koliko god to bilo zahtevno, veseli nas njihovo ostvarivanje. Međutim, što više
investiramo, to smo više i u strahu od mogućeg neuspjeha” - rekla je dr. Miljković
istaknuvši da nas strah od neuspeha motiviše da se trudimo još više. – “To je strategijski
2
Wikipedia - Stres
3
Čarobni svet medicine - Stres i njegove posledice
4
Na vidiku – Pozitivan stres
5
Jutarnji Hr – Pozitivan stres
4
