представља један од најважнијих аспеката њиховог раног образовања. У
предшколским установама стварају се темељи за социјалну интеракцију,
когнитивни развој и емоционалну стабилност ове деце. Недостатак слуха
може утицати на усвајање говора, али уз прави приступ могуће је значајно

1. ЗНАЧАЈ КОМУНИКАЦИЈЕ У РАЗВОЈУ ДЕТЕТА

Комуникација представља основу људског развоја, омогућавајући

деци да разумеју свет око себе, граде односе и изражавају своје мисли,
осећања и потребе. Она је кључни фактор у когнитивном, емоционалном и
социјалном развоју, јер кроз комуникацију деца стичу знање, уче норме
понашања и развијају идентитет (Vygotsky, 1978).

Од најранијег узраста, деца комуницирају невербалним средствима

као што су гестови, контакт очима и мимика, а касније усвајају говор и
писани језик као примарне алате комуникације (Tomasello, 2003). Језик није
само средство комуникације већ и механизам кроз који се граде
когнитивни процеси, укључујући логичко размишљање, проблемско
решавање и саморегулацију (Bruner, 1983).

Недостатак развијених комуникационих вештина може довести до

тешкоћа   у   социјализацији   и   стицању   академских   знања.   Истраживања
показују да су деца са добрим комуникационим вештинама успешнија у
школи,   имају   боље   односе   са   вршњацима   и   веће   самопоуздање   (Owens,
2016).   С   друге   стране,   деца   са   недовољно   развијеним   комуникационим
способностима   могу   показивати   фрустрацију,   анксиозност   и   социјалну
изолацију (Bee, Boyd, 2009).

1.1. Деца са оштећењем слуха – изазови у комуникацији