УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
Међународна залога превозних
средстава
- МАСТЕР РАД -
Београд, 2012.
1.Методолошки оквир рада
1.1. Уводна разматрања
Рад који је пред нама бави се појмом међународних залога покретних
ствари и превозних средстава, на студији случаја која се темељи на моделу истог
прописаном Бечком конвенцијом, али са освртом и на концепт који се примењује у
свету. Најпре ће бити дефинисан методолошки оквир рада, који ће обухватити
дефинисање предмета и циља рада, задатке рада и значај саме теме, како у
научном смислу, тако и у циљу унапређења стуке. Затим ће бити дефинисан
методолошки приступ и постављене основне истраживачке хипотезе које
обухватају једну главну и неколико помоћних хипотеза.
Кроз тeоријско - регулаторни оквир рада настојаћемо да се кроз теоријом
обухваћене моделе упознамо са основним правним појмовима и проблемима
везаним за исте на пољу међународних залога покретних стварима. Пре свега
биће дефинисан појам заложног права, и представљене његове основне
карактеристике. Затим ће укратко бити речи о Бечкој конвенцији, задацима које се
стављају пред међународне оквире и у случају превозних средстава,
специфичностима које исти носе, али и проблемима који их прате. Даље, за
потребе израде овог рада, упознаћемо се са три протокола, који представљају
први детаљнији модел регулисања ове области и који је последњих пар година од
када се примењујњ у свету, дао позитивне резултате.
Практични инструменти и методе спровођења међународних залога
покретних средстава ће такође бити представљени кроз неколико поглавља. Биће
сачињен преглед фактора који се односе на право залоге на покретним стварима,
затим ручним залогама, праву и стицању залога, предмет и обавезе залагодавца
и залагопримца, преношење и престанак заложног права. Настојаће се да се
постави међународно сагледавање овог проблема. На крају ће бити речи о
1
Кроз две поменуте, међусобно зависне целине ове области – теоријску и
практичну, рад има за циљ да повеже теорију и праксу ефикасног реализовања
међународних залога покретних средстава и возила.
Предстојећи мастер рад описује основне законске и у заложном праву
утемељене облике међународних залога покретних средстава и возила, као и
опште стандарде који се односе на реализацију истих у Европи односно свету.
Кроз предстојећи рад, могу се пронаћи смернице које могу помоћи да испуне своје
обавезе у изазовима савремног правног окружења везано за исте.
1.4. Методолошки приступ и поставка хипотеза
За потребе израде предстојећег мастер рада биће коришћени
нормативистички метод, упоредноправни метод, као и аналитички и
библиографско-дескриптивни метод. Прегледом релевантне литературе у области
заложног права, законске регулативе везане за исто у Србији и свету, затим
применом метода анализе и селекције постојећих знања настојаће се да се да
свеобухватан одговор на тему дефинисања међународних залога покретних
средстава и возила.
Основни извор теоријских знања биће доступна релевантна литература
из области права, светске законске регулативе на овом пољу, прописане
директиве и протоколи Кејптаунске конвенције везани за ову област. Хипотезе од
којих ће се полазити у истраживању, а које ће се научно потврдити или оборити,
представљене су кроз једну генералну хипотезу и неколико посебних. Генерална
хипотеза везује се за начин спровођења залога покретних средстава у
међународним оквирима:
Јасно дефинисане и законом прописане међународне
залоге над покретним стварима, са акцентом на превозним
3
средствима доживљавају експанзију и директно утичу на
повољнији положај залагодавца јер се заложена ствар и даље
користи, а уписом залога у јединствен Међународни систем
поједностављује се процедура међународних залога превозних
средстава.
Посебне хипотезе су везане за интерне правне системе који гарантују
поштовање пословних правила и усаглашеност свих релевантних правних оквира.
Оригиналност и темељност припрема јавног заложног сектора да одговори на
захтеве ефикасног управљања залогама, утицај законодавног система, затим
политичко-економских фактора земље, транзициони моменат, као и способност
успостављања квалитеног система неки су од најважнијих фактора на којима
почивају принципи ефикасног система заложног права.
4
нагласити да је заложно право недељиво, јер цела ствар обезбеђује потраживање
док оно не буде намирено у целини. Примера ради, у Сједињеним Државама,
термин залога генерално односи на широк спектар оптерећења који ће укључити и
друге облике хипотеке. У појединим земљама, као на пример у САД,
карактеристично је да се залога односи на бездржавинске интересе обезбеђења.
У другим земљама, термин залога односи се на врло специфичне врсте
осигуравајућег значаја, као пасивно право да се задржи (али не прода) имовина
све док се не регулише дуг или друга обавеза. Упркос разликама у терминологији
и примени, постоји низ сличности између залога у САД и другдим земљама у
свету.
Занимљиво је истаћи да исто као и ствар, предмет залоге може бити и
потраживање према трећем лицу, осим оног које је по својој природи непреносиво,
везано за личност дужника или законом забрањена. Залагање се врши уговором о
залози. То је тројни однос: залогопримац, залогодавац и дужник. Дужник мора
бити обавештен о уговору о залози и то писмено. Потраживање садржано у
обвезници на доносиоца залаже се простом предајом хартије од вредности.
Потраживање садржано у хартијама по наредби, залаже се индосаментом и
предајом хартије залогопримцу. Занимљиво је истаћи да се у пракси могу
заложити и остала права као што су право плодоуживања, ауторско право, право
лиценце, патента итд. Не могу се заложити: стварне службености, личне
службености, лична права, право на издржавање и слично.
Када је реч о обавезама и правима залагопримца, у
тренутку када
залогодавац преда залогопримцу заложену ствар или исправу која му омогућава
искључиво право располагања заложеном ствари настају и обавезе и права које
има залогопримац. Залогопримац има обавезу да чува заложену ствар са пажњом
доброг домаћина или доброг привредника код уговора у привреди, без обзира да
ли има право да је употребљава или не. У супротном, залогодавац може преко
суда да тражи одузимање ствари од залогопримца и предају трећем лицу на
6
