УВОД
Под држављанством се уобичајено подразумева однос јавно-правног
карактера између физичког лица и државе. На основу држављанства лице
стиче статус држављанина земље који му чини правно доступним одређена
грађанска, политичка, економска, социјална и друга права, али га и ставља
у ситуацију да му се могу наметнути одређене обавезе и дужности.
Народна скупштина Републике Србије 14. децембра 2004. године
донела је Закон о држављанству Републике Србије, (''Службени гласник
Републике Србије'', бр. 135/04) који је ступио на снагу 29. 12. 2004. године и
чија примена је почела 27. 02. 2005. године.
Даном почетка примене Закона о држављанству Републике Србије престао
је да важи Закон о југословенском држављанству и Закон о држављанству
Социјалистичке Републике Србије. Дана 24.09.2007. године Народна
скупштина Републике Србије донела је Закон о изменама Закона о
држављанству Републике Србије, који је ступио на снагу 09.10.2007. године.
Закон о држављанству Републике Србије уређује: стицање и престанак
држављанства Републике Србије, поновно стицање држављанства,
утврђивање држављанства, поступак стицања држављанства, надлежност,
као и вођење евиденције о држављанству.
ЗАХТЕВИ ЗА СТИЦАЊЕ И ПРЕСТАНАК
ДРЖАВЉАНСТВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
О захтевима за стицање и престанак држављанства Републике
Сррбије одлучује Министарство унутрашњих послова Републике Србије у
складу са својим надлежностима утврђеним законом.
Захтеви за стицање и престанак држављанства подносе се органу
унутрашњих послова по месту пребивалишта односно боравишта
подносиоца захтева, а могу се поднети и преко надлежног дипломатског или
конзуларног представништва Републике Србије који ће га без одлагања
проследити министарству надлежном за унутрашње послове.
Захтеви за стицање држављанства Републике Србије подносе се у
полицијским управама по месту пребивалишта односно боравишта
3) рођено у иностранству, чији је један од родитеља у тренутку његовог
рођења држављанин Републике Србије а други је непознат или непознатог
држављанства или без држављанства.
Држављанство Републике Србије пореклом стиче дете:
Чији је један од родитеља у тренутку његовог рођења држављанин
Републике Србије а други је страни држављанин, ако га родитељ који је
држављанин Републике Србије пријави до навршене 18. године живота код
надлежног дипломатског или конзуларног представништва Републике
Србије као држављанина Републике Србије и ако поднесе захтев за упис
детета у евиденцију држављана надлежном органу у Републици Србији. Ако
је дете под старатељством, пријаву и захтев подноси старалац.
Лице старије од 18 година живота рођено у иностранству чији је један
родитељ у тренутку његовог рођења био држављанин Републике Србије, а
други страни држављанин стиче пореклом држављанство Републике Србије
ако до навршене 23. године живота поднесе захтев за упис у евиденцију
држављана надлежном органу у Републици Србији, под условом да није
стекло држављанство Републике Србије на начин предвиђен овоим
Законом.
- Деца рођена у иностранству
У случају кад су оба или један родитељ у тренутку рођења детета
држављани Републике Србије, а дете је рођено у иностранству, захтев за
упис у матичну књигу рођених где се уједно евидентира и држављанство
Републике Србије подноси један родитељ преко ДКП Републике Србије на
чијем подручју родитељ који подноси захтев привремено борави. Захтев се
може поднети и матичној служби општине по месту последњег
пребивалишта родитеља у време рођења детета, ради уписа у матичну
књигу рођених и уједно се евидентира чињеница држављанства Републике
Србије.
Ако родитељи нису имали заједничко пребивалиште, упис се врши по
месту пребивалишта једног од родитеља, а ако је место пребивалишта
родитеља непознато, упис се врши по месту рођења једног од родитеља
(Закон о матичним књигама Републике Србије).
-Уз захтев за упис подносилац прилаже:
а)
ако су оба или један родитељ држављани Републике Србије:
