Visoka poljoprivredno/prehrambena
š
kola strukovnih studija u
Prokuplju
SEMINARSKI RAD
iz predmeta
Agrohemija
Tema:
Azot kao biogeni element
PROFESOR:
STUDENT:
-
Prokuplje,
jun, 2018
. godine
-
4
Poreklo azota u zemljištu
Azot u zemljište dolazi na više načina:
Biološkom azotofiksacijom (fiksacija vazdušnog azota) biološka fiksacija azota
može biti simbiozna i nesimbiozna.
Elektrohemijskom fiksacijom,
Unošenjem u zemljište mineralnih i organskih đubriva i
Najveći izvor azota u zemljištu predstavlja specifična i nespecifična organska
materija.
Biološka fiksacija azota
Može biti
Slobodna i
Simbiozna
Ovaj proces obavlja se pomoću mikroorganizama koji vežu atmosfemi azot, pretvarajući
ga u jedinjenje dostupno biljkama.
Slobodna ili nesimbiozna azotofiksacija
Obavlja se u aerobnim i anaerobnim uslovima zemljišta. U zemljištu koje je dobro
obrađeno, aerirano, mikroorganizmi kao što su Azotobacter i Azotomonos fiksiraju vazdušni
azot redukujući ga do amonijaka, koji se sada u njihovim organizmima veže sa organskim
kiselinama, stvarajući aminokiseline, a zatim proteine svojih ćelija. Ovi mikroorganizmi na račun
energije oslobođene oksidacijom organske materije zemljišta,vezuju atmosferski azot od koga
izgrađuju svoje telo. Sem bakterija na ovaj proces obavljaju I plavo- zelene alge,a verovatno i
neke gljivice.
5
Posle izumiranja mikroorganizama njihova tela se raspadaju i jedinjenja azota podležu
procesu mineralizacije,pri čemu se oslobađaju dostupni oblici azota za ishranu biljaka. Ovaj
proces obavljaju pored navedenih bakterija u manjoj meri i bakterije „Clostridium pasterianu,
Clostrilium butylicum i Clostridium acetobutylicium. Svi ovi organizmi poseduju fermentni
sistem za fiksaciju azota iz vazdiha. Iz ugljenih hidrata sintetiše se buterna kiselina,izdvaja CO2 i
vodonik potreban za redukciju N2. Količine azota fiksirane nesimbiozno vrlo su promenljive i
zavise od mnogih faktora. Azotobacter je veoma osetljiv na pH zemljišta i njegova aktivnost je
svedena na minimum ako se pH spusti ispod 5. Niska temperatura, nedostatak vlage u zemljištu
ili pak višak vlage, nedostatak ugljenih hidrata, fosfora i kalijuma, takođe imaju uticaj na
intenzitet slobodne azotofiksacije. U povoljmm uslovima za rad ovih mikroorganizama može u
zemljište da se unese 10 – 25 kg N/ha. Međutim navode se i veće količine azota koje mogu ovim
putem da dospeju u aktivan sloj zemljišta.
Simbiozna azotofiksacija
Na korenovima leguminoznih biljaka (mahunrki) nalaze se kvržice (nodule) u kojima se
nalaze kvržične bakterije Rhizobium sp. (Rh leguminosarum ili Bact. radicicala kako se ranije
nazivala). Ove baktenje preko korenovih dlačica legummozmh biljaka kontaktiraju sa njima.
Znači bakterije žive u simbiozi sa biljkama i vrše fiksiranje atmosferskog azota.
Danas je poznato oko 16 različitih sojeva zemljišnih bakterija, koje su svrstane u 7
grupa, prema tome na kojim biljkama žive u zajednici i vrše
fiksiranje atmosferskog azota:
1. Rhizobium meliloti (živi na lucerki, beloj i žutoj detelini),
2. Rhizobium trifolii (crvena i bela detelina);
3. Rhizobium leguminosarum (grašak);
4. Rhizobium phaseoli (pasulj);
5. Rhizobium lupini (lupina, seradela);
6. Rhizobium jaromcum (soja) i
7. Rhizobium koji živi u simbiozi sa kikirtkijem i bagremom.
