FAKULTET ZA MENADŽMENT MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA
SADRŽAJ
1
.
Uvod
…………………...........................................................................................................
3
2
.
Pojam i karakteristike javnih rashoda
.............................................................................
5
3
.
Vrste i klasifikacija javnih rashoda
.................................................................................. 6
4
.
Načela javnih rashoda
……………….................................................................................
9
5
.
Veličina – obim javnih rashoda
……................................................................................11
6
.
Faktori porasta javnih rashoda
……................................................................................13
7
.
Struktura javnih rashoda
……………................................................................................15
8
.
Efekti javnih rashoda
…………………...............................................................................17
9
.
Pokriće javnoih rashoda
…………….................................................................................18
10
.
Zaključak
………………………………...............................................................................19
Beograd, mart 2009
.
Seminarski rad
UVOD
Uvodna razmatranja pojma javnih rashoda ne mogu da se razmatraju van
okvira pojma
budžet
. Definicija budžeta kaže da je to spisak planiranih
prihoda i rashoda pojedinaca, firme, organizacije, lokalne zajednice ili
države za određeni period, najčešće za jednu godinu.
Kada se govori o
državnom budžetu
onda se misli na jednogodišnji
dokument, koji priprema ministarstvo finansija, u saradnji sa drugim
ministarstvima, dok ga usvaja narodna skupština u obliku odnosno formi
zakona. Budžet ima karakter finansijkog plana države za jednu godinu i
predstavlja jednu prognozu finansija. Pored ovoga, državni budžet je
obavezujući za državne organe, na rashodnoj strani, jer se predviđeni
izdaci ne mogu i ne smeju prekoračiti bez rebalansa budžeta odnosno bez
izmene budžeta po istoj proceduri po kojoj je donet.
Sadržaj državnog budžeta čini razvijeni spisak javnih prihoda i rashoda,
zajedno sa njihovim planiranim iznosima za sledeću godinu, kao i
pratećim procesnim i sličnim odredbama.
Na prihodnoj strani navode se svi zakonom propisani državni prihodi –
kao što su svi pojedini porezi, naknade, takse, kazne, prihodi od kamata i
prodaje državne imovine i slično.
Na rashodnoj strani, koje takođe proizilazi iz materijalnih zakona, koriste
se dve podele. Prva je administrativna, odnosno po državnim
institucijamakao nosiocima rashoda (narodna skupština, vlada,
ministarstva, agencije, sudovi, zdravstvo, prosveta, itd.), a druga po
ekonomskim funkcijama (plate i socijalna davanja za zaposlene,
materijani troškovi, investicije, otplata dugova, subvencije, budžetska
rezerva, itd.). Najčešće se ove dve podele kombinuju i dobija se složena
klasifikacija javnih rashoda.
U novije vreme, pokušava se pipremanje budžeta povezati sa opštom
ekonomskom politikom, planiranom za duži vremenski rok (par ili
nekoliko godina), kako bi se stvorila koherentna osnova i za budžetsko
planiranje i ekonomsku politiku i strategiju države.
Države imaju nekoliko nivoa državne organizacije. Minimnu su dva
(državni i opštinski), a često postoji i treći, srednji (federalna jedinica,
pokrajna, region, srež, itd.). Iz ovoga proizilazi da svaka od tih jedinica
Seminarski rad
POJAM I KARAKTERISTIKE JAVNIH RASHODA
U savremenoj finanijskoj literaturi mogu se sresti brojne definicije koje
pokušavaju na različite načine da definišu i objasne pojam i suštinu javnih
rashoda. Međutim, sve su one uglavnom slične, s obzirom da govore o novčano
pribavljenim javnim potrebama. Otuda, ne ulazeci u razlike i nijanse koje se
mogu uočiti u definisanju pojma javnih rashoda, treba posebno naglasiti da
javni rashodi po pravilu predstavljaju zadovoljenje javnih potreba pomoću
novca, odnosno javni rashodi su oni izdatci koje država čini u javnom interesu
zadovoljenja javnoh potreba. U skladu sa navedenim, treba imati u vidu
činjenicu da je za većinu definicija javnih rashoda karakteristično da polaze od
dve osnovne teze:
prvo
, javni rashodi služe za podmirenje javnih potreba, i
drugo
, u savremenim uslovima, javni rashodi su po pravilu izražei u novcu. Ove
navedene teze ujedno predstavljaju dve osnovne karakteristike javnih rashoda.
Prva bitna karakteristika javnih rashoda jeste da oni imaju za osnovni cilj
zadovoljenje javnih potreba, što je ujedno i osnovni momenat na osnovu kojeg
se može prići razgraničenju javnih rashoda od rashoda privatnih lica. Dok se
rashodi privatnih lica vrše u cilju zadovoljenja ličnih potreba, odnosno potreba
pojedinaca, javni rashodi predstavljaju trošenje radi zadovoljavanja opštih
(javnih) potreba.
Druga bitna karakteristika javnih rashoda jeste činjenica da su u savremenim
uslovima javni rashodi izraženi u novcu. Ovo predstavlja opštu karakteristiku
Seminarski rad
javnih rashoda i u praksi je najčešći slučaj, što nikako ne znači da se u modernoj
tržišno orijentisanoj privredi ne mogu naći i slučajevi da se podmirivanje javnih
rashoda može vršiti i na različite druge načine (naturalno, činjenem, u obliku
počasti i slično). Međutim, postoji opšte prihvaćen negativan stav o nenovčanim
načinima realizovanja javnih rashoda. Naime, pored toga što predstavljaju
potencijalnu opasnost od mogućnosti korupcije i privilegovanja nosilaca javnih
funkcija, nenovčani načini podmirivanja javnih rashoda nose sa sobom i veliku
mogućnost evazije (izbegavanja) javnih prihoda.
Savremena finansijska teorija finansijsku aktivnost i novu ulogu države
upoređuje sa svojevrsnim filterom kroz koji prolazi značajan deo nacionalnog
dohodka, ne da bi bio uništen, već da bi kroz transfer i usmeravanje u
određenim pravcima shodno ekonomskoj politici zemlje, dao optimalne
ekonomske i socijalno-političke efekte. Pri tome, najčešće su prisutni brojni i
različiti efekti multiplikujućeg karaktera, sa nizom propratnih tj. sporednih
delovanja u privredi. Analogno navedenom, javni rashodi se u savremenoj
finansijskoj teoriji posmatraju u sklopu celokkupnog finansijskog mehanizma
privrede i izučavaju se u funkcionalnoj vezi sa kretanjem osnovnih makro
ekonomskih kategorija. Ti međusobni odnosi javnih rashoda i osnovnih makro
ekonomskih kategorija mogu se prikazati pomoću sledeće formule:
Y = C + I + G
gde upotrebljeni simboli imaju sledeće značenje:
Y – Nacionalni dohodak
C – Lična potrošnja
I – Neto investicije
G – Opšta potrošnja
VRSTE I KLASIFIKACIJA JAVNIH RASHODA
Sve veći porast javnih rashoda u savremenim uslovima, kao i njihova povećana
uloga u ekonomskom i socijalnom životu, pred finansijsku teoriju postavljaju,
radi lakšeg izučavanja, problem klasifikovanja javnih rashoda u određene grupe.
Analogno tome, postoji mnoštvo vrsta i klasifikacija javnih rashoda. Sa tim u
vezi, mogu se vršiti raznovrsne klasifikacije javnih rashoda, što zavisi
prvenstveno od kriterijuma od kojeg se polazi. To može biti forma rashoda,
mesto, vreme ili njihov objekat ili subjekat. U tom konekstu, može se reći da
skoro svaki teoretičar javnih finansija ima svoju klasifikaciju javnih rashoda.
Neke od klasifikacija javnih rashoda datiraju još iz davnih vremena, dok je
određeni broj nastao pod uticajem novih savremenih pravaca u finansijkoj teoriji
i praksi. Međutim, nije nam namjera da na ovom mestu ulazimo u sve postojeće
Seminarski rad
administrativni rashodi države, kao što su vojska, administracija i sl.
Međutim, investicioni ili kapitalni javni rashodi predstavljaju rashode
kojima odgovara protivvrednost dobijena u ekonomskim dobrima koja će
kasnije donositi prihode. Drugim rečima, investicioni rashodi dovode do
direktnog ili indirektnog povećanja društvenog proizvoda (izgradnja
privrednih objekata, komunalnih objekata itd).
U drugu grupu javnih rashoda spadaju transferni javni rashodi koji se
karakterišu time što se njima ne stvaraju nova ekonomska dobra, niti se
njima uvećava društveni proizvod. Oni vrše samo preraspodelu već
stvorenog društvenog proizvoda, i to tako što prenose (transferišu)
finansijska sredstva od jednog dela stanovništva ili privrede, nekom
drugom delu stanovništva ili privrede. Tipičan primer transfernih javnih
rashoda predstavljaju isplate socijalne pomoći, pomoć nezaposlenima,
penzije, subvencuje i kamate državnih zajmova.
4. Podela javnih rashoda na novčane i nenovčane jedna je od najstarijih
podela javnih rashoda, koji danas gubi na značaju jer se javni rashodi
iskazuju i izvršavaju u novcu. Na primjer, nenovčani oblik rashoda ima
dodela uniformi, organizovanje besplatnog prevoza dolaska i odlaska sa
posla, besplatna izgradnja objekata od zajedničkog interesa u obliku
dobrovoljnog rada građana i sl.
5. Podela javnih rashoda na produktivne (rentabilne) i neproduktivne
(nerentabilne) novijeg je datuma i vezana je za prodiranje aktivnosti
države u domen privrednih aktivnosti, odnosno osnivanje državnih
privrednih preduzeća. Po ovoj klasifikaciji produktivni javni rashodi su oni
koji dovode do stvaranja prihoda tj. gde su prihodi veći od rashoda. Oni
mogu biti direktno i indirektno produktivni. Javni rashodi su direktno
produktivni ako neposredno dovode do povećanja privrednih kapaciteta,
odnosno porasta prihoda. Javni rashodi su indirektno produktivni ako na
posredan način utiču na povećanje privrednih kapaciteta, odnosno
porasta prihoda.
Nasuprot prethodno definisanim produktivnim javnim rashodima stoje
neproduktivni javni rashodi. Ovi rashodi državi ne donose nikakve
prihode. Klasičan primer koji ilustruje takve javne rashode jesu rashodi za
vojsku i administraciju.
6. Podela javnih rashoda na odgodive i neodgodive vrši se sa aspekta
vremena kada je njihovo izvršenje planirano, odnosno predviđeno.
Analogno tome, neodgodivi su oni javni rashodi koje država mora izvršiti
upravo u onom času kada je njihovo izvršenje i planirano. S druge starne,
odgodivi javni rashodi su oni koje država može odgoditi na izvesno
vreme, s tim što odgađanjem izvršenja javnog rashoda nesme ugroziti
ostvarenje zadataka zbog kojih je državni organ osnovan.
7. Podela javnih rashoda prema subjektu trošenja ogleda se u njihovoj
podeli na javne rashode koje vrši država (centralni nivo) i na javne
