REPUBLIKA SRBIJA
VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
ČAČAK
SEMINARSKI RAD
Predmet : Poslovne finansije
Tema: Tržište novca
Mentor: Student :
Prof. Vid Ristanović Maja Trajkov 120-090/12
Vladičin Han,2014
Tržište novca
Tržište novca
cini deo finansijskog tržišta, i kao
njegov
važan
segment,
predstavlja
visokospecijalizovani oblik kupovine i prodaje
novca, ostalih likvidnih sredstava i kratkorocnih
hartija od vrednosti
. Cena novca je
kamata
.
Tržište novca trguje dnevnim, terminskim novcem
i kratkorocnim hartijama od vrednosti, u zavisnosti
od nacina i uslova poslovanja razlikujemo
primarno
i
sekundarno
tržište
novca.
Novac je društveni odnos, što znaci da postoji samo u okviru grupe ljudi kao
sredstvo prihvaceno od svih clanova. I ako je novac zajednicka kreacija celog
društva, on predstavlja nešto eksterno u odnosu na pojedinca, a u realnosti se za sve
javlja kao sasvim prirodna stvar. I ako je novcani oblik vrednosti univerzalna
karakteristika razlicitih sistema robne privrede, razliciti oblici i vrste novca su se
javili na razlicitim mestima i u razlicito vreme.
Novac služi kao regulator ekonomske aktivnosti i novcani oblici su odraz odredjene
organizacije ekonomske aktivnosti putem robne privrede.
U medjunarodnim ekonomskim odnosima su ceste situacije da u spojnoj trgivini
ucestvuju zemlje cije valute nisu kovertabilne, ili se pak nalaze u platno bilansnim
teškocama. U toj situaciji pribegava se tzv. barter ili kompenzacionim poslovima.
Stabilnu vrednost novca u jednoj privredi imamo kada domaci novac bez teškoca
obavlja svoje funkcije. Javlja se u obliku papirnog i kovanog novca. Do inflacije
dolazi kada „ Suviše novca juri premalo roba“ I postoji lagana, srednja i
hiperinflacija. Inflacija utice na imovinu, dohodak i privredu uopšte. Porast
najcešce one društvene slojeve ciji je dohodak u novcu fiksan da se nemože
prilagodjavati povecanju troškova života: penzioneri, cinovnici, radnici, studenti.
Njihova realna štednja opada. Koristi od inflacije imaju oni društveni slojevi cije su
cene mobilne kao i oni koji mogu da dobijaju bankarske kredite koje obezvredjena
valuta lako konpenzira Dok je kod deflacije višak ponude nad novcanom tražnjom.
Ona ima tendenciju opšteg pada cena, smanjenja plata i nadnica, smanjenja
proizvodnje, zaposlenosti i nacionalnog dohotka, porasta novcane kupovne snage.
Na tržištu novca predmet kuporodaje su hatrije od vrednosti, emitovane od strane
centralne banke ili drugih subjekata kojima pozitivno pravo daje takvu mogucnost.
Na razvijenom tržištu u razvijenim privredama koriste se razni instrumenti u
trgovini hartijama od vrednosti: medubankarska kupoprodaja novca, kratkorocne
hartije od vrednosti i medubankarska trgovina viškovima obaveznih rezervi.
U dnevnim poslovanjima poslovnih banaka pojavljuju se na saldu njihovog
dnevnog poslovanja viškovi i manjkovi. Novac se na organizovanom ili
neorganizovanom tržištu novca pozajmljuje radi održavanja likvidnosti banaka, i
drugih finansijskih institucija , kako u kratkim vremenskim intervalima npr. dnevna
poslovanja tako i na odredene vremenske intervale i to predstavlja
1
• Uloge i samostalnosti centralne banke
• Razvijenost institucija i instrumenata tržišta novca
• Znacaj i uloga kamatne stope
• Finansijske i ekonomske otvorenosti nacionalne privrede
• Stabilnost privrede i nacionalne novcane jedinice
• Stepen restriktivnost monetarne politike
• Razvoj i vrsta kratkorocnih hartija od vrednosti
• Pravne države i poštovanja zakonitosti
Na tržištu novca obavljaju se bankarske operacije dnevnim i terminskim novcem,
na primarnom i sekundarnom tržištu kratkorocnih hartija od vrednosti.
Terminski novac postoji na terminskom tržištu na kome se posluje sa hartijama od
vrednosti ili robom,u nekom buducem terminu, ali sa ugovorenim bitnim
sastojcima takvog ugovora. Na terminskom tržistu javljaju se razni subjekti.
Subjekte koji posluju za centralnu odnosno za poslovnu banku nazivamo dilerima, i
dok jedni u ime banke nude novac drugi pak taj novac traže na posudu, i taj
momenat buduceg roka za razliku od dnevnih operacija igra kljucnu ulogu u kome
svi subjekti racunaju sa izvesnom stabilnošcu na tržištu novca, i svaka oscilacija za
obe strane može stvoriti poslovne gubitke.
Centralna banka figurira kao faktor koji može uticati na tokove tržišta, ona takode
svojim mehanizmima kreditno-monetarne politike utice na novcane tokove tj. na
ponudu i tražnju novca ili kratkorocnih hartija od vrednosti, ali time i na likvidnost
bankarskog sistema i preko toga na privredu u celini. Kupovinom obveznica
centralna banka vrši povecanje depozita tj. novcane mase a njihovom prodajom ti
fondovi se smanjuju. Sve te operacije se obavljaju na tržišta novca a njihova
uspešnost zavisi od raznih faktora :
• Stepena razvijenosti tržišta novca i kratkorocnih hartija od vrednosti
• Stepena monetarnog suvereniteta centralne banke
• Stepen saradnje centralne i poslovnih banaka
• Visina zavisnosti poslovnih banaka od sredstava centralne banke
Tržište novca trguje dnevnim, terminskim novcem i kratkorocnim hartijama od
vrednosti, u zavisnosti od nacina i uslova poslovanja razlikujemo primarno i
sekundarno
tržište
novca.
Na primarnom tržištu hatrija od vrednosti posluju centralne, poslovne banke ali i
organizacije specijalizovane trgovinu ovim vrednostima. Na primarnom tržištu se
vrši prva emisija i prodaja kratkorocnih vrednosti. Javno-pravni karakter imaju
državne obveznice, blagajnicki zapisi,obveznice poslovnih banaka i slicno.
Kod direktne kupoprodaje hartija od vrednosti, uspostavlja se odnos izmedu
centralne i poslovne banke, kao odnos prodavca i kupca . Za razliku od indirektne
gde postoje posrednici, direkta trgovina hartijama od vrednosti jeste jeftinija i brža
zato kao što smo vec naveli iskljucuje posrednike u trgovini. Medutim centralna
banka ima na raspolaganju i aukciju i licitaciju kao metode poslovanja na tržištu
novca.
3
Na sekundarnom tržištu novca mogu se u svakom trenutku prodavati hatrije od
vrednosti i pre isteka roka dospeca ,i pretvoriti u gotov novac.
Tržište novca kao transformator kratkorocnih novcanih sredstava u investiciona
sredstva, izloženo je stalinim oscilacijama koje dovode do nelikvidnosti,
uznemirenosti, nestabilnosti. Ali u vremenu bez tih negativnih oscilacija izražava
se pozitivna strana tržišta koji su zapravo opoziti navedenih negativnih pojava.
Važnost normalnog funkcionisanja tržišta novca ogleda se i u tome što se mnoge
transakcije obavljaju za neko buduce vreme, i ucesnici moraju racunati sa izvesnim
balansom kako bi opravdali svoje interese.
2. Novac
Novac
se javlja u sistemu robne proizvodnje, a nije ga bilo u naturalnoj razmeni.
Pošto se svaka roba u procesu razmene može se zameniti za bilo koju drugu robu,
pokazuju da su robe ekvivalenti. Razmena odredjuje samo odnose cena, a jedinica
kojom se meri vrednost arbitarna, zavisi samo od dogovora. Slicna situacija je kod
merenja težine.
Najstariji oblik novca je robni novac. Jedini odredjeni proizvod, najcešce plemeniti
metal kao što je zlato, preuzimao je na sebe funkciju merenja vrednosti svih drugih
roba. U robno novcanom sistemu novcana jedinica, na primer dolar, definisana je
pravno kao izvesna kolicina zlata. Pošto se zlato moglo razmeniti u odredjenom
odnosu sa bilo kojom robom, ovim se definisala i cena u dolarima za svaku
pojedinacnu robu.
U robnom društvu se razvio sistem merenja i prenošenja vrednosti koji je
nezavistan od toga o kojoj se robi radi, a merilo je nadjeno u novcanom obliku
vrednosti.
Placanje se može obaviti u gotovom novcu u trenutku i na mestu gde je roba
kupljena, mada se danas može kupiti i na odloženo placanje. To je placanje na
kredit.
Na osnovu razmatranje prirode novca kao društvenog odnosa može se izvesti
nekoliko važnih zakljucaka o ulozi novca u ekonomskoj aktivnosti:
• novcani oblik vrednosti razlicit i nezavistan od vrednosti robe je inherentan
sistemu razmene;
• razvoj novca se odvija paralelno sa razvojem same razmene;
• mada je novcani oblik vrednosti univerzalna karakteristika robne proizvodnje,
oblici novca su razliciti promenjivi;
• bez obzira da li postoji ili ne postoji novcana roba, postoji tendencija razvoja
hijerarhije obaveza razlicitih stepena prihvatljivosti- placanje agenata na jednom
nivou piramide zahteva izvršenja obaveza agenata na sledecem nivou obaveznosti.
4
