Osnovi ekonomije
1. Ekonomija, Mikroekonomija i Makroekonomija
Ekonomija
je svuda oko nas. Ona nam daje odgovor kako društvo koristi osnovne
resurse, jer ne možemo da imamo sve što poželimo. Ekonomija je nauka o tome
kako društvo odlučuje šta treba proizvoditi, kako treba ta dobra i usluge proizvoditi
i to za koga treba proizvoditi. Proučava trendove kretanja cena, proizvodnje,
nezaposlenost, inflaciju, devizni kurs i spoljnu trgovinu u celoj privredi.
Ekonomija je naučna disciplina koja proučava osnovna pravila ponašanja i
ekonomske zakonitosti u funkcionisanju preduzeća, domaćinstva, nacionalne i
globalne ekonomije. Ekonomija proučava ekonomske aktivnosti, kako društvo
koristi oskudne resurse da bi proizvele vredna dobra i usluge i raspodelili ih
različitim grupicama ljudi.
Ekonomija se tradicionalno deli na dve velike grane: 1. Mikroekonomija
2. Makroekonomija
Ove dve grane ekonomije se spajaju i oblikuju srž monetarne, tržišne ekonomije.
Mikroekonomija
potiče od grčke reči mikros (mali) i oikonomia (privreda) što bi
u prevodu značilo izučavanje pojedinačnih, detaljnih, ekonomskih pojava.
Mikroekonomija proučava privredne subjekte (domaćinstva, preduzeća) sa
stanovišta troškova proizvodnje, formiranje i raspodela profita, kreiranje cena i sl.
Osnivač mikroekonomije je Aoam Smit, koji je u svom poznatom delu “Bogatstvo
naroda”, razmatrao kako se određuju individualne cene, odnosno cene zemljišta,
rada I kapitala. Mikroekonomija proučava kako domaćinstva I preduzeća donose
odluke o određenim dobrima I uslugama I kako međusobno deluju na tržištu.
Makroekonomija
potiče od grčkih reči macrus (veliki) I oikonomia (privreda) što
znači da proučava agregatne ekonomske veličine. Drugim rečima bavi se
proučavanjem problema nacionalne I svetske privrede kao celine. Makroekonomija
se bavi izučavanjem pojava, procesa I problema kao što su: DBP, neto nacionalni
prihod, nacionalni dohodak i sl. Prema tome makroekonomija proučava
funkcionisanje i upravljanje ekonomijom u celini.
Makroekonomija proučava interakcije u privredi kao celini, uključujući šire
ekonomske fenomene kao što su inflacija, nezaposlenost i ekonomski rast.
Postaje posebno značajna posle velike ekonomske krize (1929-1933).
2.Pozitivna i normativna ekonomija
Pozitivna ekonomija
proučava ciljeve i naučna objašnjenja, odnosno predvišanja
kako privreda funkcioniše. Cilj pozitivne ekonomije je da proučava kako društvo
donodi odluke o proizvodi, raspodeli, razmeni i potrošnji dobara i usluga.
Istovremeno objašnjava zašto privreda radi tako kako radi, a dopušta i predviđanja
o tome kako će privreda da reaguje na promene.
Pozitivna ekonomija opisuje svet onakav kakav jeste, odnosno kako privreda
funkcioniše.
Normativna ekonomija
ide korak dalje i daje ocene ili nudi preporuke u
funkcionosanju privrede. Zasnovana je na ličnoj proceni presuda, a ne na osnovu
istraživanja za svaku objektivnu istinu. Normativni iskazi su preskriptivni. Oni
iznose tvrdnju o tome kakav bi svet trebao da bude, drugim rečima analiza
razmatra kakve bi trebalo da budu veze između uzroka i posledica.
Normativana ekonomija uključuje etičke principe i principe pravednosti, odnosno
iskazuje principe koji propisuju kakav bi svet trebao da bude.
3.Instrument ekonomske analize
Poznato je da svaka ekonomska intelektualna ili radna aktivnost podrazumeva
posedovanje kompleta alata ili instrumenata za stvaranje dobara ili usluga. U
domenu ekonomije koristićemo različite alate ili instrumente, kao što su:
1.Teorija; 2.Modeli; 3.Podaci; 4.Činjenice; 5.Grafikoni; 6.Jednačine;
1) Teorija i modeli
omogućavaju objašnjavanje i predviđanje o ekonomskim
pojavama i ponašanju ljudi, na osnovu čega se formira realno mišljenje o
određenom problemu.
Ekonomske teorije su i osnova za preovladanje, a modeli su matematički ili
grafički prikaz tržišta ili nekog drugog subjekta, zasnovan na ekonomskoj teoriji
preduzeća. Teorija i modeli nude pretpostavke na osnovu kojih se zaključuju kako
će se ljudi ponašati.
2)
Podaci
vremenskih serija ilustruje vremenske serije podataka koji predstavljaju
niz vrednosti iste varijable u različitim vremenskim periodima.
3)
Indeksni brojevi
pokazuju osnovne podatke, shodno datoj baznoj vrednosti. Oni
predstavljaju podatak analogan datoj baznoj vrednosti.
4)
Nominalna i realna vrednost
su predodređeni stopom inflacijw koja predstavlja
godišnju stopu promena indeksa cena, nominalne vrednosti se izrašavaju cenama u
trenutku izračunavanja, a realna vrednost usklađuje nominalnu vrednost sa stopom
inflacije.
5)
Grafikoni, krive i jednačine
omogućavaju analizu posmatranih vrednosti
različitih varijabli. Slika ili grafikon vrede više od 1000 izgovorenih reči.
6)
Čitanje i tumačenje grafičkih prikaza
podrazumeva da svaki intelektualac
mora biti sposoban da pročita i shvati grafičke prikaze.
4. Input i autput, privredni subjekti, ekonomske aktivnosti i institucije
Odgovori na pitanja: šta, kako i za koga proizvoditi, zapravo se svodi na izbor
inputa i autputa.
Inputi su robe i usluge koje koriste preduzeća u procesima proizvodnje. Privreda
koristi postojeću tehnologiju i kombinacijom inputa proizvodi autput da
2)Svojinski odnosi osnosno svojina je instisucija koja određuje način korišćenja,
upotrebe i raspolaganja stvarima, novcem, nepokretnostima i sl.
5.Osnovni ekonomski problemi
: šta, kako i za koga proizvoditi
Svako društvo, bilo da je reč o industriski razvijenoj zemlji ili privredi u tranziciji i
razvoju, mora da se duoči sa tri osnovna i međuzavisna bazična ekonomska
problema, koje mora neprekidno da rešava.
1)Šta proizvoditi i u kojim količinama?
Koliko će od svakog od mnogobrojnih dobara i usliga proizvoditi privreda?
Kada će im proizvoditi? Ovo je bitno zato što moramo da zanamo da li danas
proizvoditi mleko ili mlečne proizvode ili ne.
2) Kako će se dobra proizvoditi?
Osnovno pitanje je ko će proizvoditi i sa kojim resursima i na koji tehnološki
način. Drugim rečima ko će se baviti poljoprivredom, ko če uliti studente i sl.
3)Za koga će se dobra proizvoditi?
Glavno pitanje je da li treba sebični da osvoje svet ili svako zaslužuje parče
kolača.Treba odlučiti ko će imati mogućnost najviše zarade, odnosno kako če se
raspoređivati ostvareni nacionalni proizvod.
Šta, kako i za koga proizvoditi
su tri osnovna pitanja koja podrazumevaju:koje
vrste i količine dobara treba proizvesti? Kako se resursi upotrebljavaju u
proizvodnji tih dobara? Za koga se dobra proizvode? Tj. Kakava je raspodela
dohotka i potrošnje među ljudima.
Ova tri problema su
zajednička svim privredama sveta, ali svako društvo je
drugačije, pristupa i rešava ih na specifičan način, u granicama svojih mogućnosti,
prema toe samo efikasnim korišćenjem ograničenih resursa stanovišta proizvodnje
materijalnih dobara, rešavaju se tri ključna pitanja: šta, kako i za koga proizvoditi?
Razmatarajući pitanaj
šta, stvari se usmeravaju na proizvodnju, kada će se nafte
značajno povećati, višestruke se povećavaju i troškovi proizvodnje robe i usluga a
smanjenje profita, pa preduzeća u kojima je nafta baza proizvodnje smanjuju
proizvodnju.
6.Granice proizvodnih mogućnosti, efikasnost privrede, granična stopa
transformacije
Svaka privreda raspolaže određenom količinom rada, tehnološkog znanja, fabrika,
alata, zemljište, vodeni potencijal i prirodni resursi. Odluka o tome šta će se i kako
proizvoditi podrazumeva rešavanje pitanja kako alocirati oskudne resurse između
različitih mogućnosti proizvodnje dobara.
Granica proizvodnih mogućnosti pokazuje skupove autputa koje je privreda u
stanju da proizvede pri raspoloživim činiocima proizvodnje.
SLIKA
Na osnovu PPF
privrede dolazimo do zaključka: proizvodeči jedno materijalno
dobro, smanjujemo proizvodnju drugog dobra. Na osnovu predhodne analize
možemo zaključiti: granice proizvodnih mogućnosti pokazuju razne mogućnosti
proizvodnje hrane i automobila, koja se mogu proizvesti upotrebom fiksnih
količina rada i kapitala ako je tehnologija konstantna.
Jedan od ključnih problema je ekonomska oskudnost. Ekonomska oskudnost izriče
osnovnu ekonomsku činjenicu da uz raspoloživu tehnologiju, znanje, zemljište i
sl., možemo proizvesti samo određene količine svakog ekonomskog dobra.
Oskudnost je odraz ograničenja koje je u naš životni standard uveo PPC
Da bismo razumeli ovaj princip pomaže nam granična stopa supstitucija (MRS)
koja nam pokazuje koju količinu jednog dobra je potrošač voljan da žrtvuje da bi
dobio više drugog dobra.MRS=MRT
Proizvodna efikasnost nastaje kada ekonomija ne može da proizvede više ni jednog
dobra bez da proizvede manje nekog drugog dobra, pa se zato i kaže da je
ekonomija na granici proizvodnih mogućnosti.
7.Oportunitetni trošak, zakon opadajućih prinosa i produktivnost rada
Oportumitetni trošak
-zaključili smo da su resursi oskudni I moramo razmišljati
kako ih iskoristiti na najefikasniji način. Izgubljena mogućnost za drugim dobrom,
zato što smo se odlučili za prvo, zove se oportunitetni trošak. Oportunitetni trošak
je odluka od čega treba da se odreknemo da bismo nešto dobili.
Zakon opadajućih graničnih prinosa
podrazumeva da će se povećanjem
upotrebe inputa zemljišta uz ostale fiksne inpute, nakon neke tačke, proizvedeni
dodatni autput biti manji I manji. Zakon opadajućih prinosa pokazuje da svaki
dodatni radnik poveća proizvodnju nego što je povećao dodatke radnika.
Produktivnost rada
-reč je o prosečnom proizvodu koji pokazuje obim i količinu
proizvodnje po jedinici inputa rada. Produktivnost rada povećava po osnovu rasta
fonda kapitala ili po osnovu tehnoloških promena.
SLIKA
8.Tržište, vrste i funkcije tržišta
Tržište čini niz sporazuma kojima se pomoću cena i konkurencije usklađuju odluke
kupaca i prodavaca o razmeni dobara i uskluga. Na tržištu se određuju količine
svakog dobra i cena po kojoj se one prodaju i kupuju.
Razmena
može da se obavlja odmah ili odloženo, odloženim plaćanjem ili
isporukom.Tržišta se različito određuju, a neki od njih su: 1)Tržište dobara i
usluga; 2)Tržište inputa(rad,kapital i zemljište); 3)Finansijsko tržište; 4)Savršeno
konkurentsko tržište; 5)Nekonkurentsko tržište ili monopolsko tržište;
