SEMINARSKI RAD
Predmet :
Međunarodno privredno pravo
Tema seminarskog rada :
KONCESIJE
Profesorica :
Student :
Novi Sad,
Novembar 2013
Sadržaj
UVOD........................................................................................................................................................2
KONCESIJE..............................................................................................................................................3
Uopšteno........................................................................................................................................3
Pojam.............................................................................................................................................5
Predmet koncesije..........................................................................................................................5
POSTUPAK I NAČIN DODELE JAVNIH UGOVORA.........................................................................6
Pokretanje postupka za realizaciju projekta JPP sa elementima koncesije...................................6
JAVNI UGOVOR......................................................................................................................................8
Sadržina javnog ugovora................................................................................................................8
PRESTANAK JPP I POSLEDICE PRESTANKA..................................................................................10
Načini prestanka...........................................................................................................................10
ZAŠTITA PRAVA..................................................................................................................................11
REŠAVANJE SPOROVA.......................................................................................................................11
Arbitraža.......................................................................................................................................11
NADZOR NAD REALIZACIJOM JAVNIH UGOVORA.....................................................................11
KOMISIJA ZA JAVNO PRIVATNO PARTNERSTVO........................................................................12
Primeri srpskih koncesija i ponuda za koncesije..........................................................................12
ZAKLJUČAK..........................................................................................................................................13
Literatura......................................................................................................................................14
UVOD
1
KONCESIJE
Uopšteno
Na osnovu iskustva odobravanja koncesija, može se primetiti da su one uglavnom korišćene u
oblastima koje karakteriše prirodni monopol. Na bazi licitacije za dodelu koncesije postiže se određen
element konkurencije. Mada, ukoliko ponuđač ponudi višu cenu i u odnosu na realnu, pod uticajem
konkurencije može izgubiti na licitaciji. U suprotnom slučaju, može bitno reducirati svoj profit. Ipak,
koncesionari najbolje procenjuju koja cena ima ekonomskog smisla i zato su cene koje se postižu
najbolje cene. Sem toga, prilikom licitacije najjača preduzeća mogu ponuditi najpovoljnije uslove tako
da je to, s jedne strane, određena garancija da će posao dobiti najefikasnije preduzeće.
U određenim granama koje nisu prirodni monopoli može se pokazati da je najbolje rešenje
ukoliko postoji jedno ili više (najčešće dva) preduzeća. Pošto postoji rizik da jedno preduzeće može
primenjivati visoke marže zato što nema konkurencije, i zato izgleda kao najprihvatljivije rešenje da se
dodele dve koncesije za datu granu. Ilustrovan primer za to je oblast mobilne telefonije, pa ne
iznenađuje činjenica da su strani investitori ovu oblast posmatrali kao vrlo atraktivnu za ulaganje u
Srbiju. U tabeli Strane direktne investicije u Republici Srbiji, može se primetiti da su dve najveće
investicije baš iz oblasti telekomunikacija.
Infrastrukturni sektori koji imaju određene elemente prirodnog monopola predstavljaju
najatraktivnija područja za koncesije: to su putevi, prenos i distribucija električne energije, železnička
infrastruktura, prenos vode, prenos i distribucija gasa...
Mnoge vlade prilikom odobravanja koncesija u prirodne monopole ujedno odobravaju i
ekskluzivitet koncesionaru. Njihov motiv je da podstaknu privredni razvoj, ali nema čvrstih dokaza na
bazi empirijskih istraživanja. Ipak, ekskluzivitet ne mora trajati isti vremenski period koliko i sama
koncesija, već se to pitanje reguliše klauzolom u ugovoru. Ekskluzivitet u granama koje predstavljaju
prirodne monopole ne menja bitnije proviziju koncesionara, dok u granama koje su podložne
konkurenciji pravo ekskluziviteta značajno smanjuje konkurenciju. Strani koncesionar po pravilu je
zainteresovan za ekskluzivitet jer se time manje ugrožava njegov profit. Zemlje u kojima je visok
ekonomski i politički rizik za strane investitore mogu pokušati da dodeljujući ekskluzivitet
koncesionaru lakše ustupe određenu granu na koncesiju.
Koncesionar je, pre svega, dužan da organizuje i obavlja preuzetu delatnost tj. koncediranu
službu. Ta služba mora se obavljati u skladu sa aktom o dodeli koncesije, odnosno prema unapred
3
postavljenim i primljenim uslovima koncesije. Iz te dužnosti koncesionara proističe pravo koncesora da
nadzire (kontroliše) obavljanje službe date u koncesiju i daljnja koncesionareva dužnost da se
podvrgne, bez pogovora, takvom nadzoru koncesora, pošto koncesor ne može ostaviti na volju
koncesionaru hoće li on ili ne izvršavati koncediranu službu. Taj nadzor nad koncesionarom mora biti
intenzivan i delotvoran. Za neispunjenje tih obaveza koncesionara, u aktu o dodeli koncesije i ugovoru
o koncesiji, predviđaju se sankcije, koje su takođe sastavni deo nadzorne vlasti koncesora.
Koncesija znači dozvolu koju javna vlast daje domaćim ili stranim licima za obavljanje neke
delatposti ili određenog posla pod određenim uslovima. Međutim, ona se javlja i kao poseban oblik
stranih ulaganja, kad država na svojoj teritoriji daje pravo stranom partneru da investira i obavlja
određenu privrednu aktivnost, odobravajući mu posebne povlastice na određeno vreme.
Treba staviti naglasak na strane direktne investicije, jer inostrani ulagači, razvijajući svoju
aktivnost u zemlji koja je nerazvijena, unose savremenu tehnologiju i moderan menadžment, ali i snose
rizik.
Iskustvo je pokazalo da su ograničenja inostranog vlasništva i transfera kapitala kontra
produktivna, jer slabe ukupan prinos projekta i doprinos 'inostranih investicija.
Ali, često se dešava da zajednička ulaganja nisu proizvod spontanog izbora. Nekada one nastaju
zbog toga što firma iz inostranstva traži lokalna znanja i iskustva lokalnog partnera, aktivu i ostale vrste
saradnje, a nekada kao rezultat pritiska vlade domaćina ili pravne regulative.
Koncesije se realizuju uz poštovanje osnovnih principa
:
1. Načela ravnopravnosti
2. Načela pravičnog tretmana
3. Načela slobodne tržišne utakmice
4. Načela javnosti
5. Načela autonomije volje
Pravni položaj stranih lica može biti trojak. Može biti izjednačen sa statusom domaćih subjekata i
ograničen povodom ostvarivanja prava u pojedinim privrednim oblastima; pravo stranaca na dobijanje
koncesije u određenim privrednim sektorima je isključeno, zbog zaštite nacionalnog interesa.
4
