СЕМИНАРСКИ РАД
Међународне финансије
Тема: “Анализа светске трговинске размене”
Студент :
Бр.Индекса : Професор :
Београд,2013.
САДРЖАЈ
1. Увод.........................................................................................................................3
2. Међународна трговинска размена.....................................................................4,5
2.1. Компаративне предности и трошкови у међународној размени......................5
3. Светска трговинска организација.........................................................................6
4. Функције СТО........................................................................................................7
5. Принципи СТО....................................................................................................8,9
6. Анализа светске трговинске размене.......................................................10,11,12
7. Закључак...............................................................................................................13
8. Литература............................................................................................................14
2
2. МЕЂУНАРОДНА ТРГОВИНСКА РАЗМЕНА
Концепт међународне трговине раликује се од концепта развоја аутархичне
привреде-самодовољност на ва начина : Прво,међународна трговина укључује
размену између различитих земаља,па се уводе царине,квоте,санкције и слично и
тада говоримо о протекционизму.Други, међународна трговина (размена)
подразумева одређени девизни курс, а како све земље мање-више имају своју
валуту, онда проток роба, услуга и осталог мора бити обезбеђен уз оговарајући
девизни курс, јер у супротном нема међународне трговине.
1.Неопходност међународне трговине. Привреде које су укључене у међунароне
токове (отворена привреда) на бази извоза и увоза величине ГНП који се повећава
путем међународне размене, постижу значајну стопу економског раста, ок
привреде које су мање отворене бележе стагнацију или пад ГНа, а тиме и животног
стандарда.Осим тога међународна трговина надокнађује различитост услова
производње, опадање трошкова производње , могућност задовољљења трошкова
потреба на вишем нивоу, поготово када је реч о различитим укусима.
Када је реч о условима производње, међународна трговина омогућава да се једне
земље,на пример у тропски областима , специјализују у производњ
банана,кактуса,ананаса,кивија и сл., којима у међународној размени за ове робе
добијају друге робе које не могу производити под повољним условима.Други
разлог за међународну трговину су опадајући трошкови, боље рећи опадајући
трошкови велико-серијске производње.Опште позната ствар је да се јединачни
трошкови произвоње смењују са повећањем обима производње који се може
реализовати на спољном тржишту.Трећи разлог за међународну трговину је
различитост у укусима. То подразумева одређену склоност у потрошњи одређених
роба. На пример,предпоставимо да Норвешка и Данска производе рибу и месо, али
да Норвежани више конзумирају рибу, а Данци месо. Тада би дошло до обостраног
корисног извоза рибе из Норвешке и меса из Данске. Обе земље би имале користи
од такве трговине и могућности задовољења различитих укуса у исхрани.
2. Економска корист од међународне трговине. Економску корист од међународне
трговине сагледавамо преко међународне поделе рада. Тако на пример, САД увози
одећу из Европе, а Европа увози јефтину храну из САД, зато што за САД увозна
одећа кошта много мање него да је сама производи, опет Европијане мање кошта
увозна храна него да је сами производе. Меродавни индикатор за ову констатацију
су плате које омогућавају куповину роба и услуга у случају када је развијена
међународна трговина. За Американце као и за Европљане реалне плате су веће
(већа куповна моћ) при развијенијој међународној трговини, јер радници у
Америци мање пада троше за производњу хране, а Европљани за производњу
одеће, тако да и једни и други ,производећи робе где су мањи утрошци рада преко
међународне размене остварују веће реалне дохотке и тиме виши ниво животног
стандарда.Дакле, спољна трговина омогућава свакој земљи да се усмери на
подручје својих
компаративних предности у производњи роба и услуга
.
4
