Fakultet Tehničkih Nauka
Odsek: Inženjerski menadžment
Smer: Inženjerstvo i menadžment osiguranja
Seminarski rad
Preventiva u osiguranju
Preventivne mere kod osiguranja useva i
plodova
Professor: Kuzmanovic dr Bogdan Nina Grubor 3060
Novi Sad, 19.06.2013.
1.2. ISTORIJA OSIGURANJA
Segmenti osiguranja nastaju kao spontane reakcije na opasnost koja je pretila imovini.
Velike opasnosti od dejstva mora ili reka kojima se vršio prevoz robe počev od prvih
pojava trgovine. Prevoz robe se vršio primitivnim plovilima (splavovima, čamcima,
jedrenjacima) koji su bili izloženi velikim opasnostima reka i mora.
Česti gubici robe prevožene na taj način naveli su na razmišljanje o potrebi preuzimanja
nekih mera radi spečavanja ekonomskih gubitaka proisteklih iz gubitaka robe.
Korene osiguranja nalazimo kod Vavilonaca koji su pre četiri milenijma primenjivali oblik
osiguranja koji se sprovodio tako što se u slučaju gubitka broda njegovom vlasniku
nadoknađivala šteta, ali koji je u slučaju da brod srećno stigne na svoju destinaciju bio
dužan da isplati određeni deo svoje dobiti.
Pisani tragovi o osiguranju postoje i u Hamurabijevom zakonu iz 2250.godine p.n.e. u
vidu uredbe o međusobnoj obavezi učesnika trgovačkog karavana da nadoknade štetu
koja bi nastala u slučaju pljačke.
Takođe i u praksi kineskih trgovaca koji su pre 5000 godina, prevozeći robu preko reke
Jangce, imali običaj da je podele u više čamaca, čime su na jednostavan način delili
rizik u slučaju pevoza preko opasnih mesta.
Prva sačuvana polisa potiče iz Lombardije, 1182. godine. Iz perioda od XII do XV veka
sačuvano je više od 400 polisa, ali u to vreme polisa osiguranja nije uvek bila garancija
dobijanja nadoknade, naročito u slučaju gubitka broda.
Prva polisa na italijanskom, od 20. septembra 1547 godine pronađena je u Engleskoj.
Značajno mesto u istoriji pomorskog osiguraja pripada Dubrovniku kao jednom od
najvažnijih trgovačkih centara, sa snažnom trgovačkom mornaricom.
Razvoj osiguranja kod nas u regionu, nalazimo u početnim oblicima osiguranja koji se
nalaze u Statutima gradova:
- Vindolski 1288. godine;
- Zakonk Cara Dušana 1349. i 1354. godine;
-Poljički statut 1440. godine.
Uoči II svetskog rata u Kraljevini Jugoslaviji bilo je 28 osiguravajućih kompanija kao što
su: „Zora“, „Feniks“, „Adrija“...
Posle rata 1945. godine oformljen je Državni osiguravajući zavod (DOZ). Uređenje mu
je bilo strogo centralističko i čitav rad i delovi DOZ-a bili su propisani zakonom.
29. juna 1961. godine oformljena je Jugoslovenska zajednica osiguranja čiji je sistem
uređivanja bio decentralizovan.
Od 1990. i 1996. godine se primenjuje modifikovan Zakon o osiguranju imovine i lica
SRJ.
2004. godine donet je novi zakon o osiguranju koji na savremen način reguliše ovu
oblast, izmene ovog zakona donete su 2007. godine.
1.3. OSNOVNE FUNKCIJE OSUGURANJA:
1) funkcija čuvanje (zaštite) imovine,
2) Finansijka funkcija,
3) Socijalna funkcija.
1) Funkcija čuvanje imovine je osnovna funkcija osiguranja. Ona se ostvaruje
neposredno i posredno. Neposredno čuvanje sastoji se u predupređivanju, sprečavanju
nastajanja štete, da bi se otklonio uzrok za nastajanje stihijskih nedaća i nesrećnih
slučajeva, pa je ona tzv. preventivna funkcija osiguranja.
Posredno, osiguranje čuva imovinu naknađivanjem šteta. Kada nastupi osigurani slučaj,
osiguravač isplaćuje osigurane sume iz sredstava prikupljenih uplatama premija.
2) Finansijska funkcija proizilazi iz pravila da se premije plaćaju unapred. Pošto se
naknađivanje šteta vrši sukcesivno (tokom godine kada nastaju štete) u međuvremenu
prikupljena sredstva koriste se, odnosno njima se upravlja na način da se ostvari profit,
koji će biti u funkciji osiguravajućeg fonda, povećanja rezervi sigurnosti i ostvarenju
profita osiguravajućeg društva.
3) Osiguranje socijalnu funkciju ostvaruje na dva načina, neposredno kroz osiguranje
lica ili posredno kroz imovinska osiguranja.
Da bi osiguranje moglo ostvarivati prethodno pomenute funkcije potrebno je da ima
oformljen osiguravajući fond, a da bi se on mogao oformiti potrebni su određeni
preduslovi.
Bazična sredstva za organizaciju osiguravajućeg fonda su premije osiguranja,
preduslov formiranja osiguravajućeg fonda je da premija osiguranja mora biti plaćena
unapred, za rizik koji će se desiti naknadno ili se uopšte neće desiti.
U ukupan osiguravajući fond ulaze i sredstva početnih rezervi sigurnost kod osnivanja
osiguravajućeg društva.
- korenaste i krtolaste biljke (šećerna i stočna repa, krompir): koren i krtola
- povrtarske, začinske, lekovite i ukrasne biljke: prema uzgojnoj svrsi
- konoplja i lan: stabljika i seme
-detelina i drugo bilje za stočnu ishranu:zelena masa a kada se uzgaja za
razmnožavanje onda samo seme
- hmelj: šišarka
- pamuk: čaura
- mak: seme i opijum
- duvan: list a ako se uzgaja za reprodukciju onda i seme
- ukrasno bilje: cvet ili biljka u celini
- voćnjaci i vinogradi: plod odn. grozd, uz posebno ugovaranje stablo odn. čokot
- mladi voćnjaci i vinogradi pre stupanja na rod: stablo odn. čokot
- voćni, lozni i šumski sadni materijal: podloge, kalemovi reznice i sadnice
- povrtarski rasad: mlade biljke
- mlade šumske kulture: stablo
- vrba za pletarstvo: pruće
- trska: stabljika
1.4.3. Osigurane opasnosti
Osigurane opasnosti se dele na osnovne i dopunske opasnosti (rizike).
Osnovne opasnosti (rizici) su: grad, požar i udar groma.
Dopunske opasnosti (rizici) su: oluja, poplava, prolećni, jesenji i zimski mraz.
Osiguranje od dopunskih rizika može se zaključiti samo ako se prethodno zaključi
osiguranje od osnovnih rizika, sem ako je osigurani usev (zasad) zaštićen mrežom
protiv grada.
Naknada iz osiguranja se pruža samo za pokriće količinskog gubitka, a ne i za gubitak
na kvalitetu, kao dopunsko osiguranje može se osigurati i gubitak kvaliteta kod:
- useva i plodova za proizvodnju semena
- voća i stonog grožđa.
U našoj zemlji najčešće se osiguranjem useva i plodova obuhvataju:
- grad,
- oluja,
- mraz,
- poplava,
- požar,
- grom.
