Analiza poslovanja

MEGATREND UNIVERZITET - BEOGRAD

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE - POŽAREVAC

predmet

: Analiza poslovanja

SEMINARSKI RAD:

ANALIZA FINANSIJSKOG STANJA I

USPEŠNOSTI POSLOVANJA TELEKOMA SRBIJE

student:

mentor:

Milivoj Bosnić doc. dr Slavica Ostojić
Broj Indeksa 086/09

Požarevac, 25. Decembar 2011. god.

SADRŽAJ

UVOD………………………………………………………………………..…….3-4

PRETPOSTAVKE FINANSIJSKE ANALIZE
FORMALNE I MATERIJALNE………………………………………..………5-6

LIČNA KARTA PREDUZEĆA TELEKOM SRBIJA………………..…….…7-9

REZULTATI POSLOVANJA TELEKOMA……………………….…….....10-14

ZAKLJUČAK……………………………………………………………….…….15

LITERATURA……………………………………………………………………16

nemački profesor Fritz Schmidt. Za razliku od statičke i dinamičke teorije koje su monističke,
organska teorija bilansa je dualistička koja ističe oba cilja – i utvrđivanje imovine i utvrđivanje
uspeha. Ovde je bitna organska povezanost preduzeća i nacionalne privrede.
Analiza, kao metod naučnog istraživanja sastoji se u tome da pođemo od pretpostavke da ej
ono što se traži već nađeno, te da , povezavši to sa poznatim, dokažemo njegovu istinost. Svrha
analize kao naučnog metoda je istraživanje ili ispitivanje objekta koji se analizira. Najvažniji
analitički metodi na kojima se zasnivaju sviostali metodi su raščlanjavanje i upoređivanje, a
rezultat analize se ocenjuje putem ispitivanja i prosuđivanja.

Prof.dr Nataša Bogavac-Cvetković Finansijska analiza preduzeća

PRETPOSTAVKE FINANSIJSKE ANALIZE – FORMALNE I

MATERIJALNE

Pretpostavke finansijske analize predstavljaju preduslove koji se u postupku pripreme finansijskih

izveštaja za analizu moraju zadovoljiti, kako bi njihova analiza obezbedila pouzdanu osnovu za
adekvatnu ocenu finansijskog stanja i uspešnosti poslovanja i donošenja valjanih zaključaka. U
pitanju su formalne pretpostavke koje se odnose na izgled, odnosno formu, i materijalne pretpostavke
koje se odnose na sadržinu bilansa.

Formalne pretpostavke finansijske se tiču izgleda bilansnih agregata a podrazumevaju

adekvatno   grupisanje   bilansnih   pozicija   u   homogene   celine   i   uspostavljanje   svrsishodnog
redosleda tako formiranih grupa u procesu pripreme bilansa za analizu. Ovo se pre svega odnosi
na   bilans   stanja   i   bilans   uspeha,   kao   osnovne   finansijske   izveštaje   na   kojima   se   temelji
finansijska analiza.

Bilans stanja je najstariji finansijski izveštaj, koji je u dugom vremenskom

periodu bio primaran i u kome su kreditori najpre videli instrument za obračun kapaciteta pokrića
dugova. Kasnije je menadžment preduzeća koristio bilans stanja za sticanje uvida u stanje realnih i
monetarnih tokova, pa je postao neizostavani zveštaj za utvrđivanje imovinske situacije i finansijskog
položaja preduzeća. Elemensti bilansa stanja su :
Aktiva – odnosno imovina preduzeća koja predstavlja resurse pod kontrolom pravnog lica ili
preduzetnika koji su stečeni po osnovu ranijih poslovnih događaja, a koji omogućavaju sticanje
ekonomskih koristi putem pribavljanja druge imovine, razmene za drugu imovinu, izmirivanje
obaveza ili raspodele vlasnicima.

Pasiva -izvori sredstava koji mogu biti: obaveze (plativi iznosi po osnovu ranijih poslovnih

događaja nastali zbog sticanja ekonomske koristi, za čije izmirenje se zahteva odliv resursa) i kapital
(ostatak imovine koji pripada vlasnicima nakon odbitaka svih obaveza).

Elementi bilansa stanja su prikazani, u skladu sa zakonskim propisima, u formi liste, uz

poštovanje principa rastuće likvidnosti za aktivu i rastuće dospelosti za pasivu. Bez obzira na
izabrani redosled, ispitivanje i ocena finansijskie ravnoteže podrazumeva se da principu rastuće
likvidnosti u aktivi odgovara princip rastuće dospelosti u pasivi i obrnuto.

I Obrtna imovina

I Kratkoročne obaveze

1. Gotovina

1. Obaveze poslovanja

2. Potraživanja

2. Finansijske obaveze

3. Kratkoročni plasman

II Dugoročna rezervisanja i obaveze

4. Zalihe

1. Dugoročna rezervisanja

II Stalna imovina

2. Dugoročne obaveze