kojim privredno društvo raspolaže. Ako na ime ove robe privredno društvo duguje dobavljačima
900.000 novčanih jedninca, a bankama 100.000 novčanih jedinica onda će u bilansu stanja kao
poreklo ove robe, odnosno kao pasiva biti navedeni ovi dugovi. Kao što se vidi bilans je
uravnotežen, aktiva je 1.000.000 novčanih jednica, a pasiva je 900.000 + 100.000 odnosno
1.000.000.

Reč bilans inače potiče od latinske reči

lanx

što znači dvostruki tas na vagi.

Bilans uspeha

finansijski izveštaj

u kome se prikazuju prihodi i rashodi

privrednog društva

ciljem utvrđivanja rezultata poslovanja (ostvarene dobiti ili gubitka) u određenom vremenskom
periodu.

Logično, sadržinu bilansa uspeha čine

prihodi

rashodi

stim da se naročito ističe struktura

prihoda i rashoda.

Struktura prihoda

[

уреди

]

Prihodi su razvrstani u četiri grupe:



Prihodi od prodaje robe i usuga (poslovni prihodi) — ova vrsta prihoda čini osnov

poslovanja

privrednog društva



Finansijski prihodi — ovu vrstu prihoda čine uglavnom prihodi od

kamata

dividendi



Vanredni prihodi — ova vrsta prihoda nastaje po osnovu prodaje hartija od vrednosti,

osnovnih sredstava za rad privrednog društva, smanjenja obaveza i sl.



Revalorizacioni prihodi — nastaju po osnovu revalorizacije

osnovnih sredstava

, kapitala,

finansijskih plasmana i dr.

Struktura rashoda

[

уреди

]

Isto kao i prihodi i rashodi su podeljeni u četiri grupe:



Poslovni rashodi — u poslovne rashode spada nabavna vrednost prodate

robe

, troškovi

materijala,

zarada

, amoritizacije i slično.



Finansijski rashodi — uglavnom su to rashodi po osnovu

kamata

ili negativnih kursnih razlika.



Vanredni rashodi — nastaju kao posledica nepredviđenih poslovih događaja na koje

privredno društvo ne može da utiče.



Revalorizacioni rashodi — ova vrsta rashoda nastaje po osnovu

revaloricacije

kapitala.

Literatura

[

уреди

]



SLOVIĆ, Dragoslav: Knjigovodstvo troškova, Beograd: Privredapublik, 1988 P-3983

Izveštaj o promenama na kapitalu

Из Википедије, слободне енциклопедије

Izveštaj o promenama na kapitalu

ili

izveštaj o promeni vlasničke glavnice

je poseban

deo

finansijskog izveštaja

u kome se prikazuju podaci o promenama (povećanjima i smanjenjima)

sopstvenog

kapitala

jednog pravnog lica u periodu od početka poslovne godine, do dana

bilansiranja.

[1]

. To je izvedeni izveštaj u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji

[2]

, koji je

namenjen vlasnicima kapitala. Sačinjavanja na osnovu

bilansa stanja

bilansa uspeha

i obavezno

mora da sadrži

[3]



neto dobitak ili gubitak u toku obračunskog peroida



Инвестициона активност се односи на вредновање и селекцију улагања чији је рок дужи

од једне године. У примање готовине по основу инвестиционих активности спадају:

продаја

основих средстава

, продај обвезница и акција других предузећа, док издавања

по овом основу чине набавка основних средстава, куповина обвезница и

акција

других

предузећа.



Финансијску активност предуећа чине односи са власницина (инокоснима ортацима или

деоничарима) и повериоцима (краткорочним и дугорочним). Новчани токови који

настају у оквиру финансијске активности по правилу не утичу на биланс успеха.

Примања настају на основу продаје акција, обвезница, задужења по основу

краткорочних кредита и сл., док се издавања готовине односе на исплату

дивиденди

плаћања главнице на дугорочне кредит и отплате краткорочних кредита.

POJAM, PREDMET I CILJEVI ANALIZE
FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
Za uspešno poslovanje preduzeća i uspešno obavljanje revizije neophodno je poznavati
osnovne postavke analize finansijskih izveštaja. Suština definisanja pojma analize
finansijskih izveštaja nalazi se u shvatanju da analiza treba da podvrgne posmatranju,
ispitivanju, oceni i formulisanju dijagnoze onih procesa koji su se desili u
kompaniji i koji se kao takvi nalaze sažeti i opredmećeni u okviru finansijskih
izveštaja. Finansijska analiza predstavlja iscrpno “istraživanje, kvantificiranje, deskripciju
i ocenu finansijskog statusa i uspešnosti poslovanja preduzeća.”1

Iz prethodne definicije proizlazi da su predmet analize finansijski izveštaji, konkretno,
godišnji izveštaj kompanije, koji sadrži bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o tokovima
gotovine, izveštaj o promenama na kapitalu, napomene i izveštaj revizora. Uz pomenute,
obavezne elemente godišnjeg izveštaja, predmet analize su i svi drugi segmenti
godišnjeg izveštaja, koji nisu obavezni, kao što su pismo menadžmenta upućeno
akcionarima kompanije (Letter to shareholder) i dodatne diskusije i analize menadžmenta
(Management Discussion and Analysis). Pošto dobro organizovano računovodstvo
obezbeđuje sistematsku i hronološku evidenciju poslovnih transakcija i drugih događaja,
to ono obezbeđuje i zaokruženu sliku efekata poslovnih transakcija u obliku godišnjeg
izveštaja. Godišnji izveštaj je stoga postao zakonom i regulativom propisana obaveza za
kompanije, a samim tim i predmet ekonomsko- finansijske analize.

Ciljevi analize finansijskih izveštaja mogu se podeliti na opšte i posebne ciljeve. Opšti
ciljevi odnose se na sagledavanje zarađivačke sposobnosti (rentabilnosti, profitabilnosti,
uspešnosti) kompanije i finansijskog položaja (statusa) kompanije, njezinih novčanih
tokova i promena na kapitalu u cilju pružanja informacija korisnicima (naručiocima)
analize.

S obzirom da su korisnici finansijske analize stejkholderi2
, tako se i posebni ciljevi
analize finansijskih izveštaja odnose na zadovoljavanje informacionih potreba
stejkholdera. Kada govorimo o stejkholderima, najznačajniji su investitori u akcije (equity
1

Stojiljković, dr Milorad, Krstić, dr Jovan. Finansijska analiza, Ekonomski fakultet, Niš,
2000.g., str. 12. 2
Termin stejkholderi (stakeholders) predstavlja svaku organizaciju ili pojedinca koja ima
interes u
poslovanju kompanije čiji su finansijski izveštaji predmet analize. U računovodstvenim
standardima
stejkholderi se nazivaju korisnicima finansijskih izveštaja i dele se u dve grupe – interni
(menadžeri,
zaposleni) i eksterni (investitori u akcije i obaveznice, veliki kreditori, državni organi,
poslovni partneri,
sindikati i druge organizacije).

6 / 124
investors) i kreditori (bond investors, banks), odnosno oni korisnici koji obezbeđuju kapital
kompaniji i kao takvi omogućavaju da kompanija bude poslovno sposobna.
Investitori i kreditori koriste računovodstvene informacije u cilju procene kvaliteta
ostvarenog rezultata kompanije (dobitka ili gubitka) i budućih novčanih tokova koji su
povezani sa njihovim ulaganjima (kamate za imaoce obveznica, kamate za zajmodavce -
banke i dividende, kapitalne dobitke za akcionare). Država i njezini organi koriste
računovodstvene informacije u cilju utvrđivanja mera ekonomske politike, donošenja
odgovarajućih odluka o podsticanju određenih delatnosti i privrednih grana i nadziranje
sprovođenja mera ekonomske politike. Menadžeri svih nivoa odlučivanja, kao interni
korisnici, koriste informacije analize finansijskih izveštaja u cilju planiranja, organizovanja i
kontrole, što je suština menadžerskih aktivnosti.

Posebni ciljevi analize finansijskih izveštaja mogu se posmatrati i na drugačiji način,
respektovanjem Međunarodnih računovodstvenih standarda / Međunarodnih standarda
finansijskog izveštavanja (MRS/MSFI).

Prema Okviru Međunarodnih računovodstvenih standarda/Međunarodnih standarda
finansijskog izveštavanja, osnovni cilj računovodstva je da pruži informacije o
sposobnosti preduzeća da stvara novac i ekvivalente novca,
3
kao i informacije o
proceni dinamike i izvesnosti stvaranja novca.

Ovu sposobnost stvaranja novca kao računovodstveni cilj, ne treba bukvalno shvatiti kao
usmerenost aktivnosti preduzeća na ostvarivanje što većeg stanja novca na tekućem
računu. Ona se definiše kao sposobnost korisnika (stejkholdera) da iz
računovodstvenih informacija dođu do objektivnih podataka o tome da li će
preduzeće isplatiti dividende (prinos za investitora), kamate (prinos za kreditore), tekuće
obaveze prema dobavljačima za materijal, opremu, obaveze prema fiskalnim organima
(porez), kao i da li na vreme proizvodi i isporučuje svoje proizvode kupcima. Dakle, već
kroz MRS/MSFI definiše se opšti cilj računovodstva iz kojeg proizlaze i posebni ciljevi
finansijske analize za svakog pojedinačnog korisnika.