Екологија

ТЕХНОЛОГИЈА РЕЦИКЛАЖЕ ПОЛОВНИХ АУТОМОБИЛА И НАЧИН

ПРИКУПЉАЊА

С е м и н а р с к и р а д

Студент:

Милорад Пантовић 315/2011

Семинарски рад

Професор:

Бранка Јордовић

Садржај

УВОД

1.0. О рециклажи...................................................................................................................05

1. 1. Материјали за рециклажу...............................................................................05

1. 2. Врсте рециклаже...............................................................................................05

2.0. Сировинско кружење ресурса у производњи аутомобила.....................................05

3.0. Рециклирање кроз законску регулативу...................................................................07

3.1. Домаћа законска регулатива...........................................................................07

3.2. Међународна законска регулатива................................................................08

4.0. Стање рециклaже аутомобила у свету......................................................................10

4. 1. Дизајнирано за рециклирање……………………………………………….10

4. 2. Еколошки резервни делови…………………………………………………11

4. 3. Забрињавајуће супстанце……………………………………………………11

4. 4. Крај је нови почетак……………………………………………………….…11

5.0. Састав аутомобила........................................................................................................11

5.1. Рециклажа акумулатора...................................................................................12

5.1.1. Примењене технологије за рециклажу акумулатора...................13

5.1.2. Рециклурање аутомобилских гума..................................................14

5.2. Начин прикупљања половних аутомобила...................................................15

6.0. Технологија рециклаже аутомобила..........................................................................16

6.1. Метода оптичке сепарације..............................................................................16

6.2. Комбинована метода сепарације.....................................................................17

6.3. Пут возила од произвођача до депоније.........................................................19

7.0. Важности рециклирања................................................................................................20

8.0. Анализа могућноси примене поступка рециклирања возила Заставине

производње.............................................................................................................................21

9.0. Закључна разматрања...................................................................................................23

10.0. Литература

УВОД

Аутомобил је један од највећих загађивача човекове околине. Било би боље да их је
мање, али без аутомобила се не може и могли бисмо рећи да би без њих живот стао. Из
тих разлога, развијене земље света које брину о заштити животне средине настоје да
различитим мерама утичу да аутомобил буде што мање загађивач животне средине - од
производње возила, начина коришћења па до одлагања и рециклирања олупина.

Стање возног парка у Србији је незадовољавајуће. Године, 1999. Србија је имала
2.260.453 регистрованих возила и тај број се рапидно повећава. Један од значајнијих
проблема наше земље биће, поред осталих врста отпада и аутомобилски отпад. Велики
број старих аутомобила значи и велики број олупина које не завршавају на
организованим отпадима или на рециклажи, него у јаругама, шумама, остављене као
ругло и слика стања наше еколошке свести.

Аутомобилска индустрија је једна од главних покретача развоја националние привреде
и интегратор савремених достигнућа из области технике, технологије и готово свих
других научних дисциплина. Такође, наведена индустрија је значајан потрошач
сировинских и енергетских ресурса, а такође и битан учесник у деградацији животне
околине. С тога је управљање половним аутомобилима значајан аспект у данашњој, а
нарочито будућој аутомобилској индустрији.

Са почетком масовне производње аутомобила и стварањем отпада од аутомобила, који
су завршили свој век, јавила се идеја да се одређени делови таквих аутомобила могу
поново користити (као резервни делови). Међутим, број оваквих делова је мали тако да
су се јавиле велике депоније односно „гробља аутомобила“. Овакве депоније утичу на
животну околину, а са друге стране представљају велику количину секундарних
сировина које би могле одређеном технолошком прерадом да се поново искористе за
различите намене.

Тако задњих година у развијеним земљама света јављају се велике коорпорације које на
себе преузимају одговорност које овакав посао подразумева. Један од највећих
доприноса ове „нове“ индустрије је смањење загађења животне средине. С' друге
стране рециклажом аутомобила је дошло до упошљавања великог броја радника.

Ови преблеми се јављају у свим крајевима света тако да ће се у свим земљама јавити
потреба за предузећима која ће се бавити рециклажом старих аутомобила. Ова
проблематика неће заобићи нашу земљу.

нова тржишта буду ширила досадашњим темпом

[13]

Возила се морају стварати,

користити и обнављати уз пуну компатибилност са законима природе.

Током последњих неколико деценија аутомобилска индустрија са све већом пажњом
дефинише еколошке квалитете својих производа. Очекивање да сваки производ буде
еколошки прихватљив, захтева још у почетној фази истраживања ослањање на нове
материјале. При томе су одлучујући критеријуми дуговечност и поновни улазак у
сировинско кружење (слика 1). Током конструисања сваки део и сваки склоп морају
бити видно означени тако да се лако идентификују, а после употребе раздвоје ради
лакшег увођења у поновну употребу. Развојне службе морају тестирати сваку шансу за
што потпунијим коришћењем секундарних сировина.

Слика 1 – Кружење сировина

Производња великог броја аутомобила сваке године захтева значајне количине челика,
стакла, алуминијума и других минерала. Поставља се питање резерви тих материјала. У
случају да њихово снабдевање постане дефицитарно пронађене су неке јефтиније
замене као што су прелазак са челика на пластику, и бакра на стаклено влакно (SiO

)

које представља најобилнији минерал на земљи. С друге стране сваке године у целом
свету око 18 милиона возила стиже до краја свог животног циклуса. Уколико би се сва
та возила одлагала као отпад то би значило 20 милиона тона (70 милиона m

по

запремини) новог чврстог отпада сваке године који би оптерећивао нашу околину. Зато
је еколошка директива  увођење рециклинга у процесу производње возила. За бројне
отпатке у производном  процесу већ је пронађена нова намена. Најважнија фаза свих
технолошких поступака је да се производни отпаци сортирају. Предмет интересовања
нису само метални отпаци већ и  стари папир, кожа, текстил, дрво, растварачи, стара
уља   и   други   флуиди.   Када   се   елиминишу  кадмијум,   олово,   хром,   жива   и   сл.   из
производних   процеса   онда   само   3-4%   од   укупних  отпадака  остају   у   групи  посебно
проблематичних

[13]

Већа количина метала, пластике и стакла које поседује једно

возило може бити рециклирана.

вађење руде

обрада

материјала

производња

дистрибуција

одлагање

одвајање

материјала

растављање

производа

враћање

производа

употреба

Окружење:

ваздух,

вода,

земља

разградња

производња

енергија

прозводња чистих

горива пиролизом

1 – директна поновна употреба
2 – накнадна производњакомпонената
које се могу поново употребити
3 – поновна производњарециклираног
материјала
4 – регенерација сировина