Alkoholizam
1. UVOD
Alkoholizam je bolest od koje pati i pojedinac i društvo, bolest na koju ne
obraćamo dovoljno pažnje, mada je njena rasprostranjenost i štetnost veoma
značajna. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO)
alkoholizam je treća bolest po učestalosti u svetu, odmah posle kardio-
vaskularnih (bolesti srca i krvnih sudova) koje su na prvom mestu i malignih
bolesti (razni oblici raka) koji su na drugom mestu.
Štetno dejstvo alkohola na čovečji organizam i problemi koji proizilaze iz
konzumacije alkohola poznati su iz davnina. Spartanci su pre 300 godina
kažnjavali pijance odsecanjem nogu. Moćna Rimska država je zakonom
zabranjivala mlađima od 30 godina da piju alkohol. Naš slavni Car Dušan je u
svom Zakoniku tačno odredio kazne pijancim u zavisnosti od "belaja" koji su
napravili.
O pijanstvu kao bolesnoj pojavi pisalo se i u najdrevnijim zapisima daleko
pre Hipokrata. Prve definicije o patologiji pijanstva i njegovim psihopatološkim
dejstvima nalaze se još u Aristotelovim zapisima. Platon u svojim zakonima
raspravlja o alkoholu i alkoholizmu na neuobičajen, ali veoma psihijatrijski
način, blizak nekim stavovima sadašnjih naučnika.
U novijoj istoriji najpoznatije mere protiv alkoholizma bile su američka
prohibicija početkom prošlog veka i Gorbačovljeva kampanja u SSSR-u
osamdesetih godina prošlog veka.
SZO-Svetska Zdravstvena Organizacija-koodinirajuće telo međunarodnog javnog zdavstva.
Ima odgovornost režavanja problema globalnog zdravstva,sastavljanje programa u vezi sa
naučnim istrazivanjima u oblasti zdravstva.
3
Alkoholizam
2.
RAZLIČITE
DEFINICIJE
ALKOHOLIZMA
Zadovoljavajuće definicije o alkoholizmu nema, a prihvatljivijeg
objašnjenja još manje. Postoji više definicija alkoholizma, zavisno iz koje se
tačke problem posmatra. Naučni pristup alkoholizmu, sa retkim ranijim
izuzecima, počinje krajem XVIII veka, što predstavlja ustvari tek začetak
medicinskog odnosno biološkog pristupa alkoholizmu, da bi tek posle skoro
dvesta godina alkoholizam bio sagledan i sa psihosocijalnog gledišta, ali ne
na onakav isključiv i nenaučan način kao tokom više od 1500 godina starog
i srednjeg veka kada je bio tretiran kao negativna vaspitna, odnosno loša
društvena pojava.
Postoji čitav niz različitih naziva koji označavaju alkoholizam kao
bolest poput hroničnog alkoholizma (u medicinskoj terminologiji), zatim
alkoholne narkomanije, hronične alkoholne intoksikacije, alkoholne
encefalopatije, dipsomanije, alkoholomanije, etilizma, samalkoholoze,
alkoholita kao i mnogi drugi nazivi koji se mogu dobiti dodavanjem raznih
sufiksa reči alkohol. Termini kao habituacija, adikcija, zavisnost, su novijeg
datuma, ali ne doprinose značajno boljem definisanju alkoholizma, što
pokazuje da postoji veliki broj relativno prihvatljivih definicija alkoholizma
što se odnosi na opšteprihvaćenu zvaničnu definiciju Svetske zdravstvene
organizacije koja glasi: "Hroničnim alkoholizmom smatra se pojava kada
osoba prekomerno (zlo)upotrebljava alkoholna pića, a njena zavisnost od
alkohola je tolika da inicira duševni poremećaj ili takve manifestacije koje
ukazuju na oštećenje fizičkog i psihičkog zdravlja, odnosa sa drugima i
socijalnog i ekonomskog stanja. U pojam alkoholičara uključuje se onaj ko
pokazuje poremećaj u tom smislu."
4
Alkoholizam
3. FAZE ALKOHOLIZMA
R
AZVOJ
ALKOHOLIZMA
Razvoj alkoholizma prolazi kroz određene faze, koje imaju svoje
karakteristične znake koji određuju fazu. Međutim, neki put nije moguće
odrediti jasnu granicu između pojedinih faza, niti prisutnost svih simptoma u
nekoj fazi.To ne znači da dotičnih simptoma neće biti u toj fazi tokom daljeg
razvoja bolesti.
Faza umerenog pijenja
Svi ljudi koji piju alkohol su u riziku da jednog dana postanu
alkoholičari. Da li će se to desiti i kada, ne može se odrediti, ali rizik postoji.
Trening faza
Ni ova faza se ne smatra fazom zavisnosti. To je u stvari jedan prelaz
između faze umerenog pijenja i zavisnosti. Osoba i dalje pije umereno, ali
joj se dogodi da se povremeno napije u nekoj situaciji.
Ove dve navedene faze ne zahtevaju stručno-medicinsku pomoć, ali
treba povećati opreznost što se pijenja alkohola tiče.
Pretoksikomanska (predzavisna) faza
Glavna odlika ove faze su povećanje tolerancije i psihička zavisnost.
Povećanje tolerancije je pojava da alkoholičar može da "podnese" veću
količinu alkohola nego ranije. Ova pojava se obično razvija postepeno, tako
da alkoholičari "privikavaju" organizam na sve veće i veće količine
alkohola. Alkoholičar sa razvijenom povišenom tolerancijom, subjektivno,
nema osećaj pijanstva ni kada popije veće količine alkohola. To pak ne
znači da nije pijan. Njegove psihofizičke sposobnosti su sigurno smanjene.
Psihička zavisnost
6
Alkoholizam
Trajna psihološka zavisnost ili "oslanjanje" na efekat alkohola je
potreba alkoholičara radi "olakšanja" fizičkih ili emocionalnih bolova.
Takođe, alkohol može koristiti za ublažavanje napetosti, neizvesnosti,
strepnje, straha, uopšteno rečeno - anksioznosti. Umirujuće dejstvo
alkohola može da se postigne i tabletama za umirenje.
Psihička zavisnost predstavlja i uključivanje alkohola u razne
aktivnosti kao neizbežan element. Naprosto osoba oseća nekompletnost
nekog događaja ili aktivnosti bez alkoholola.
Toksikomanska (zavisna) faza
Ovo je faza kompletne zavisnosti od alkohola. Nju karakterišu četiri
znaka. Ako osoba ima prisutan samo jedan od ovih znakova svrstava se u ovu
fazu:
Prvi znak
je gubitak kontrole (fenomen prve čaše). To je jedan od
najsigurnijih znakova toksikomanske zavisnosti. Započeto pijenje ne
može se zaustaviti, to jest, alkoholičar nastavlja da pije do potpunog
opijanja. Jedna od bitnih karakteristika ovog fenomena je njegova
nepovratnost.. Alkoholičar je doživotno izgubio sposobnost umerenog
konzumiranja. Čak i posle više godina apstinencije ovaj fenomen se
održava.
Drugi znak
je alkoholna amnezija ("prekid filma"). Predstavlja pojavu
gubitka sećanja za pojedine sadržaje iz perioda pijanstva. Najčešće to
nesećanje može da se odnosi na kompletne događaje, postupke ili na
pojedine delove. Ponekad se javlja naknadno prisećanje koje nastaje
spontano ili podstaknuto podsećanjem od strane očevidaca problema
koje je alkoholičar napravio u pijanom stanju. Ova pojava je često vrlo
neprijatna za osobu jer izaziva napetost, strah i grižu savesti. Postoje
dve vrste alkoholne amnezije:
benigna i maligna
.
Benigna alkoholna amnezija
predstavlja akutnu intoksikaciju
(trovanje) alkoholom. Ona se često javlja kod nealkoholičara, obično
adolescenata i predstavlja specifično reagovanje ličnosti na alkohol.
Najbolji primer za to je opijanje na srednjoškolskim ekskurzijama,
maturskim proslavama. Ponavljana alkoholna amnezija je predznak
početne alkoholne zavisnosti.
7
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
