~ 2 ~
САДРЖАЈ
Увод ............................................................................................................................................. 3
1. Дефиниција и појам контроле .............................................................................................. 4
2. Значај контроле ...................................................................................................................... 4
3. Процес контроле ................................................................................................................... 5
3.1 Успостављање стандарда-норматива и метода мерења резултата ................................ 5
3.2 Мерење оствареног резултата – учинка ............................................................................ 6
3.3 Поређење оствареног са нормираним учинком .............................................................. 7
3.4 Корективне акције .............................................................................................................. 8
4. Врсте контроле ...................................................................................................................... 9
5. Системи контроле ................................................................................................................. 11
5.1 Технике контроле ............................................................................................................... 11
6. Контрола маркетинг активности ........................................................................................ 12
6.1 Подручје контроле у глобалној организацији ................................................................. 13
7. Основне карактеристике процеса контроле ...................................................................... 16
Закључак ................................................................................................................................... 18
Литература ................................................................................................................................. 19
~ 3 ~
УВОД
Менаџмент код нас почиње да се изучава 90-тих година прошлог века,што је и нормално
с обзиром да се образовање код нас заснивало на социјалистичко-самоуправном
привређивању,а не на основама и принципима тржишног привређивања.
Посао менаџера углавном се своди на рад са људима.Тако и Мери Паркер Фолет заступа
став да менаџери обављају посао преко ''других људи'', односно да у предузећу
постављање циљева остварују формирајући интеракцијске везе међу људима,делегирајући
парцијалне задатке,који су у складу са укупним задатком и циљем пословања
предузећа,које представљају захтев за предузимање акција од стране подчињених,било да
су они менаџери нижег нивоа,или непосредни извршиоци посла.
Анализа послова менаџера не би била потпуна када се не би споменули послови основних
менаџмент функција,послови: планирања, организовања, вођења и контроле.
Послови контроле се такође врше од стране менаџера.Да би контрола била
ефикасна,потребно је прво утврдити неопходне нормативе и стандарде.Сам процес
контроле обавиће се упоређивањем остварених резултата и норматива,односно
успостављених стандарда.Уколоко контрола помаже извесна одступања,морају се одмах
алармирати адекватни механизми,ради предузимања потребних корективних активности.
Према томе, одлуке менаџера иду у правцу корективних активности,како би се остварени
резултати ускладили са стандардом,нормом или са планираним резултатима конкретног
привредног субјекта.
~ 5 ~
3. ПРОЦЕС КОНТРОЛЕ
Процес контроле обухвата поређење остварених резултата – учинака са
нормираним,дефинисање и анализирање разлика између њих,као и предузимање
коректних акција како би се те девијације отклониле у наредном временском периоду.
Сам процес контроле одвија се увек у четири основне фазе а то су:
Успостављање стандарда – норматива и метода мерења резултата,односно учинака,
Мерење резултата,односно учинака,
Утврђивање одступања упоређивањем остварених са нормираним резултатима,
Спровођење корективне акције.
Овако изражен процес контроле се среће у свим ситуацијама када се контрола спроводи
без обзира на место и време као и на сврху њеног спровођења.Контролу можемо срести
као: контролу производње,контролу залиха готових производа, контролу залиха сировина
и репроматеријала, контролу функционисања појединих организационих делова
(трошковних,профитних и инвестиционих центара), контролу функционисања читавог
предузећа као целине и слично.
3.1 Успостављање стандарда – норматива и метода мерења резултата,односно
учинка
Прва и основна фаза у процесу контроле јесте успостављање стандарда – норматива
резултата,односно учинка.За ову фазу каже се да је примарна,јер уколико немамо јасно
утврђене нормативе – стандарде,онда је немогуће спровести процес контроле.Према
томе,основна претпоставка јасне и прецизне контроле јесу стандарди,односно
нормативи.Зато их треба јасно и прецизно дефинисати и ускладити са циљевима и
стратегијом пословања предузећа као организационог система.
Стандарде,односно нормативе учинка,морамо повремено и саме контролисати,јер се и они
под утицајем разних фактора интерних и екстерних,нужно мењају и
усаглашавају.Тако,рецимо под утицајем разних фактора технике и технологије нормативи
прозводње неког производа ће се свакако променити,те их је неопходно усагласити,како
би се сам процес контроле свео у објективне оквире,релевантне за половање предузећа.
~ 6 ~
Има рецимо ситуација где се мењају нормативи профита,јер рецимо под утицајем жестоке
конкуренције у непосредном окружењу,нормативи профита морају да се смање за
поједине профитне центре или за читаво предузеће као целину.На пример,стандард неког
предузећа за производњу аутомобила може бити 15.000 комада возила месечно,али под
утицајем окружења,пада животног стандарда становништва и неповољне политичке
ситуације,стандарди се могу померити и на хиљаду или две хиљаде аутомобила месечно.
На бази изнетог,јасно је да су нормативи,односно стандарди учинка променљиве
категорије и да их треба стално проверавати,те уколико је потребно,кориговати у складу
са новонасталом ситуацијом.Једино на овакав начин доћи ћемо до јасних и прецизних
норматива који ће нам послужити као основ за упоређивање остварених резултата –
учинка са нормираним.Постоје следећи основни нормативи:
Физички стандарди, који се изражавају у физичким јединицама мере,
Стандарди трошкова, се изражавају у новчаном,вредносном облику,
Стандарди капитала,
Станадарди програма.
3 .2 МЕРЕЊЕ ОСТВАРЕНОГ РЕЗУЛТАТА – УЧИНКА
Након обављене прве фазе у процесу контроле,односно дефинисања стандарда –
норматива учинка,прелази се на другу фазу,у оквиру које је потребно остварене
резултате,односно учинке и измерити.Да би се сам процес контроле могао
наставити,свакако је потребно јасно и прецизно измерити остварене учинке,како би их у
каснијој фази упоредили са нормираним учинцима.Ако смо са дефинисањем стандарда
добили планирано сталне,онда се мерењем учинака добија стварно стање у
предузећу.Приликом мерења учинака мора се строго водити рачуна да се мерење мора
спроводити у директној вези са стандардима,јер у супротном случају могу се мерити
поједине величине,које са становишта контроле уопште нису ни битне.
Управо из овог разлога,мерење остварених резултата мора увек бити везано за постављене
стандарде,како би се добили параметри који су битни за добијање јасне слике о стварном
стању величине која се мери.
2
Често је мерење потребно ограничити на поједине узорке из
масе,рецимо произведеног производа,код којег се мери квалитет.На пример,у производњи
масовних производа није могуће узорак који адекватно репрезентује целу серију
произведених производа.
2
Проф. Др. Петар Јовановић, Менаџмент,теорија и пракса, Београд, 2007,стр. 122.
