ФАКУЛТЕТ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ ДИПЛОМИРАНИХ ПРАВНИКА И ДИПЛОМИРАНИХ

ЕКОНОМИСТА ЗА РУКОВОДЕЋЕ КАДРОВЕ

НОВИ САД

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРАВА ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ

Тема:

САДРЖИНА И ОГРАНИЧЕЊЕ

ПРАВА НА ПАТЕНТ

Ментор:

Проф. Др Војин Марић Студент:

Слободан Вулић I-150/09

Јануар, 2012.

САДРЖАЈ

1.УВОД ....................................................................................................................2

2. САДРЖИНА ПАТЕНТА..................................................................................3

3.ОГРАНИЧЕЊА ПАТЕНТА ............................................................................7

3.1.ИЗУЗЕЦИ ОД ИСКЉУЧИВИХ ПРАВА

.........................................................8

3.1.1. Примена проналаска или употреба производа израђеног према
проналаску у личне и некомерцијалне сврхе

...................................................................8

3.1.2. Истраживање и развој који се односе на предмет заштићеног
проналаска, укључујући и радње потребне за добијање одобрења за
стављање у промет производа који је лек намењен људима или животињама
или медицински производ

............................................................................................8

3.1.3. Непосредна и појединачна примена лека у апотекама на основу
појединачног лекарског рецепта и стављање у промет тако припремљеног лека

..............9

3.2. ИСЦРПЉЕЊЕ ПРАВА НОСИОЦА
ПАТЕНТА

................................................................................................................9

3.3.ПРАВО РАНИЈЕ УПОТРЕБЕ

........................................................................10

3.4. ОГРАНИЧЕЊЕ ПРАВА РАДИ НЕСМЕТАНОГ ОБАВЉАЊА
МЕЂУНАРОДНОГ САОБРАЋАЈА

....................................................................11

3.5. ПРИНУДНА ЛИЦЕНЦА

...............................................................................11

3.6. ПРИНУДНА ЛИЦЕНЦА У ЈАВНОМ ИНТЕРЕСУ

....................................12

3.7.ПРИНУДНА ЛИЦЕНЦА У КОРИСТ ОПЛЕМЕЊИВАЧА БИЉАКА

......12

3.8. ОГРАНИЧЕЊЕ ПРАВА У ВЕЗИ СА БИОЛОШКИМ
МАТЕРИЈАЛОМ

...................................................................................................13

4. ЗАКЉУЧАК......................................................................................................14

5. ЛИТЕРАТУРА..................................................................................................15

2. САДРЖИНА ПАТЕНТА

Садржину патента чине имовинско-правна овлашћења на основу којих носилац

патента може:

1) користити заштићени проналазак у производњи,

2) стављати у промет производе израђене према заштићеном проналаску,

3) располагати патентном односно малим патентом.

Под производњом се подразумева израда односно стављање у промет ствари

уобличавањем материјала. „Појмом производње нису обухваћене припремне радње за
саму производњу као што су набавка машина, израда цртежа и сл. као ни поправка
производа насталог коришћењем патентом заштићеног проналаска у производњи.“

Овлашћење на коришћење заштићеног проналаска у производњи назива се и правом
употребе проналаска.

Под стављањем у промет подразумева се радња којом се омогућава пренос

производа из државине једног у државину другог лица уз плаћање накнаде. То је свака
радња којом се омогућава да се предмет проналаска заштићен патентом учини доступним
за употребу. Стављање у промет обухвата и право титулара патента да нуди производ
ради продаје. „Под нуђењем подразумева се радња којом једно лице ставља другом лицу
у изглед да ће му уколико је оно за то заинтересовано, пробавити државину на
производу.“

Није битно да ли се то чини путем рекламирања, чињења понуде или

упућивања позива ради чињења понуде за закључење уговора, излагања робе и друго, већ
је за понуду у смислу патентног права нужно да садржи све техничке појединости које су
неопходне стручњаку за производњу понуђеног производа.

Ако је предмет проналаска заштићеног патента поступак, онда је носилац патента

овлашћен да примењује патентном заштићени проналазак поступка и да производе који
су добијени тим поступком ставља у промет, да их нуди, увози и складишти ради
стављања у промет, као и да их употребљава. Код патента за примену, овлашћење
носиоца патента се састоји у праву на примену поступка који је предмет заштићеног
проналаска у сврхе за које је прибављена патентна заштита.

Садржину права на патент чини и право располагања патентном. Носилац патента

може своје право у целости или делимично уступати уз накнаду или безтеретно. Право на

Влашковић, Божин: „Право индустријске својине“, Београд, 1990.год, стр. 47.

Марковић, Слободан: „Право интелектуалне својине“, Београд 2000.год, стр. 133.

располагање значи и да носилац патента своје право може оптеретити. Одрицањем од
патента такође спада у располагање правом. У пракси се најчешће располагање
патентном врши теретним правним пословима inter vivos, као и наслеђивањем. „Носилац
права на патент је овлашћен да пренесе своје право на домаће или страно, физичко или
правно лице“.

Патент је апсолутно право. То значи да је економско искоришћавање предмета

патента овлашћен искључиво носилац патента. Нико нема право коришћења патента ако
власник то право није пренео на другога, односно ако се тутулар патента није сагласио са
тим. Као апсолутно право право, патент делује erga omnes- према свима и то негативно
тако да је носилац патента овлашћен да сваком другом лицу забрани да:

-Производ, нуди, ставља у промет или употребљава производ који је израђен

према заштићеном проналаскуили да увози и складишти тај производ у наведене сврхе,

-примењује поступак који је заштићен патентном,

-нуди поступак који је заштићен патентном,

-производи, нуди, ставља у промет, употребљава, увози или складишти за те сврхе

производ директно добијен поступком који је заштићен патентном,

-нуди и испоручује производе који чине битне елементе проналаска лицима која

нису овлашћена за коришћење тог проналаска , ако је понуђачу или испоручиоцу
познато или му је из околности случаја морало бити познато да је тај производ намењен
за примену туђег проналаска.

Апсолутно правно дејство патента се простире само на оној теритоји за коју је

прибављена патентно-правна заштита. То може бити територија државе или регионалне
међунарпдне   организације.   Патент   не   делује   на   територији   за   коју   није   признат.   На
територији за коју није признат свако може користити предметпатента без сагласности
носиоца патента и без претње санкционисањем. Једино што та лица не могу да за ту
територију на којој патент није признат, исходују за себе патент за исти проналазак.
Патенти   признати   истом   правном   субјектуза   исти   проналазак   у   више   земаља   су
међусобно   потпуно   независни.   Правно   дејство   патента   је   временски   релативизано.
Имовинско-правна   овлашћења   носилаца   патента   трају   до   истека   прописаногрока.   У
различитим државама могу бити одређени различити рокови и различите околности  од
којих   се   рокови   рачунају   (од   подношења   или   објаве   патента   или   објављивања   самог
патента).  „Око тога постоје разне дискусије, а основни параметри који се узимају у обзир
у дискусијама о дужини трајања патента су: просечно време које је потребно да би се

Бесаровић, Весна: „Интелектуална права, индустријска својина и ауторско право“, Београд, 2011. год, стр.

100.