2
SADRŽAJ
UVOD
3
1.
TEORIJSKI POGLEDI NA PROCES PLANIRANJA LJUDSKIH RESURSA
4
2.
ODNOS PLANIRANJA LJUDSKIH RESURSA SA STRATEŠKIM
PLANIRANJEM
5
3.
ELEMENTI PLANIRANJA LJUDSKIH RESURSA
6
3.1.
Analiza okruženja
7
3.2.
Predvi
đ
anje potrebe za ljudskim resursima
7
3.3.
Predvi
đ
anje ponude za ljudskim resursima
10
3.4.
Uskla
đ
ivanje potrebe i ponuda
11
3.5.
Definisanje i sprovo
đ
enje akcionih planova
11
3.6.
Vrednovanje i kontrola procesa planiranja ljudskih resursa
11
ZAKLJU
Č
NA RAZMATRANJA
12
REFERENCE
13
3
UVOD
Uspešno definisanje i implementacija strategije preduze
ć
a kao odgovor na promene i zahteve
okruženja radi ostvarivanja uspešnih performansi i opstanka organizacije u dugom roku
podrazumeva vrlo kompleksan sistem menadžmenta. Aktivna formulacija strategije poznata je
kao strateško planiranje, koje razmatra širok i obi
č
no dugoro
č
ni fokus (Todosijevi
ć
, 2009, str.
36). Strateško planiranja predstavlja primarni zadatak za menadžere na najvišem nivou, i po
č
etnu
aktivnost strateškog menadžmenta koji je shva
ć
en kao proces usmeravanja aktivnosti preduze
ć
a
kojim se, na bazi anticipacije šansi i opsanosti, na jednoj, i jakih i slabih strana preduze
ć
a, na
drugoj strani, identifikuju kriti
č
ni faktori poslovnog uspeha te se shodno prethodno utvr
đ
enoj
strategijskoj viziji, opredeljuje misija, razvojni ciljevi kao i pravci, metodi i instrumenti njihove
optimalne realizacije u dinami
č
noj poslovnoj sredini (Todorovi
ć
,
Đ
uri
č
i
ć
i Janoševi
ć
, 2000,
str.160).
Strateški plan predstavlja bazu za svaku narednu aktivnost planiranja, me
đ
u kojima se kao
poseban oblik izdvaja proces planiranja ljudskih resursa. Budu
ć
i da se procesi strategijskog
menadžmenta i planirnaja ljudskih resursa nalaze u odnosu me
đ
uzavisnosti, uspeh jednog zavisi
od uspeha drugog procesa i njima svojstvenih rezultata. Da bi se adekvatno moglo sprovesti
planiranje ljudskih resursa u jednoj organizaciji potrebno je detaljno analizirati faze i aktivnosti u
tom procesu, prona
ć
i me
đ
usobne veze sa strateškim planiranjem i utvrditi doprinos planiranja
ljudskih resursa ostvarenju ciljeva zacrtanih strategijom preduze
ć
a.
Planiranje ljudskih resursa može biti shva
ć
eno kao aktivnost kojom se na osnovu promena u
poslovnom okruženju i unutar same organizacije vrši predvi
đ
anje potrebne radne snage za
konkretnu organizaciju i uskla
đ
ivanje ponude i tražnje za radnom snagom. Obi
č
no se definiše
kao proces anticipacije i stvaranja brige za kretanje ljudi u preduze
ć
u, izvan i unutar preduze
ć
a
sa svrhom da se osigura raspolaganje potrebnim brojem i strukturom zaposlenih (Savi
ć
, Aleksi
ć
,
Grubi
ć
– Neši
ć
, Tot, 2009). Iz navedenog sti
č
e se utisak da se radi o vrlo zahtevnom zadatku koji
podrazumeva primenu najsavremenijih analiti
č
kih metoda i upravlja
č
ih postupaka te je u radu
istražen pojam planiranja sa aspekta menadžmenta ljudskih resursa, izvršena je analiza
me
đ
uzavisnosti ostvarenih performansi organizacije i plana radne snage za odre
đ
eni posmatrani
period, kako bi se mogli utvrditi konkretni efekti planiranja ljudskih resursa na strateški
menadžment preduze
ć
a. Cilj rada je da se ukaže na zna
č
aj menadžmenta ljudskih resursa kroz
aktivnost planiranja u funkciji strategijskog menadžmenta.
5
Iz svih navedenih koncepcija posmatranja procesa planiranja ljudskih resursa može se izvesti
zaklju
č
ak da koliko god oni razli
č
ito bili interpretirani svi ukazuju na složenu aktivnost koja:
•
podrazumeva analiti
č
ki rad kroz detaljno odre
đ
ene faze;
•
nalazi se u vezi sa strategijskim planiranjem, te je na taj na
č
in sastavni deo strateškog
upravljanja organizacijom;
•
u velikoj meri uti
č
e na ostvarivanje organizacionih ciljeva, na ostvarene performanse
organizacije – na osnovu
č
ega se može povezati i uticaj na uspeh organizacije i
konkurentsku prednost u savremenim uslovima poslovanja.
2.
ODNOS PLANIRANJA LJUDSKIH RESURSA SA STRATEŠKIM
PLANIRANJEM
Kao što se može primetiti u elementima planiranja ljudskih resursa autora Todorovi
ć
a i ostalih,
odre
đ
ene aktivnosti i podaci se odnose na makroekonomsku politiku jedne zemlje, poput
obrazovanja, razvoja privrede i društvenog standarda, što ve
ć
ukazuje na povezanost planiranja
kadrova sa strategijskim upravljanjem, u ovom slu
č
aju na nivou makroekonomije (države).
Autori su naveli i odre
đ
ene elemente koji se vezuju za politiku rasta i razvoja preduze
ć
a. Budu
ć
i
da se politika rasta u razvoja prikazuje u strategijskom planiranju, i ovde se uvi
đ
a uslovljenost
planiranja ljudskih resursa u odnosu na strategijski menadžment.
Detaljnija analiza odnosa izme
đ
u strategijskog i planiranja ljudskih resursa može se prikazati
kroz sliku 1 (Štangl Šušnjar i Zimanji, 2005, str. 97). Naime, iz strategijske dugoro
č
ne
perspektive, ili perspektivnog planiranja od 10 i više godina, razvijaju svi ostali planovi, me
đ
u
kojima je i plan ljudskih resursa.
Slika 1. Odnos izme
đ
u planiranja ljudskih resursa i strateškog planiranja
Prema slici 1, planiranje ljudskih resursa može otpo
č
eti nakon definisanja poslovne strategije
kompanije i postavljanja strateških ciljeva. Kroz aspekte strategijske analize i planiranja dolazi
