МАТУРСКИ РАД
Тема:
Израда и садржај процене безбедности
Предмет:
Систем обезбеђења
САДРЖАЈ
У
ВОД
........................................................................................................................
....4
1.
П
ОЈМОВНО
И
ТЕОРИЈСКО
ОДРЕЂИВАЊЕ
БЕЗБЕДНОСНЕ
ПРОЦЕНЕ
................................
....5
2.
О
СНОВНА
НАЧЕЛА
СТВАРАЊА
И
КОРИШЋЕЊА
БЕЗБЕДНОСНЕ
ПРОЦЕНЕ
........................
....8
3.
М
ЕТОДОЛОГИЈА
ЗА
ИЗРАДУ
БЕЗБЕДНОСНЕ
ПРОЦЕНЕ
..................................................
..12
4.
П
РАЋЕЊЕ
БЕЗБЕДНОСНЕ
СИТУАЦИЈЕ
.........................................................................
.14
4.1 М
ОДЕЛИ
ПРОЦЕЊИВАЊА
БЕЗБЕДНОСНЕ
СИТУАЦИЈЕ
............................................
...16
4.2 З
АКЉУЧАК
..................................................................................................
....17
Л
ИТЕРАТУРА
....................................................................................................................
18
УВОД
Безбедносна процена настаје на основу свестраног и темељитог проучавање свих
елемената и чинилаца који су значајни за предмет процењивања. Због тога се при изради
процене морају користити тачни и актуелни подаци, али се мора водити рачуна и о начину
исказивања тих података. На основу наведеног у процени доносе се закључци. Квалитетна
процена омогућава сагледавање различитих облика угрожавања безбедности, форми и
метода њиховог наступа, циљева и средстава којима се испољавају. Безбедносна процена
је анализа услова у одређеном простору и времену који су значајни за извршење
конкретног задатка. Број чинилаца који се процењују зависи од предмета процењивања и,
по правилу, увек се разматрају појединачно и у целини, при чему је посебно значајно
утврђивање њихове међусобне условљености и повезаности. Утицаји који се процењују
према томе одакле потичу могу, условно, да се поделе на:
1) утицаје који потичу од сопствених могућности и намера,
2) утицаје који потичу од противникових могућности, намера и акција и
3) утицаји који потичу из друштвеног окружења.
На основу тога, лакше се доноси одлука и адекватно планирају задаци, мере и средства
којима се спречава такво деловање. Процес процењивања је комплексан задатак.
Спроводи непрекидно, јер то није једноставан задатак у којем се добијени подаци
уобличавају у једну форму.
1.
ПОЈМОВНО И ТЕОРИЈСКО ОДРЕЂИВАЊЕ
БЕЗБЕДНОСНЕ ПРОЦЕНЕ
Појам
безбедносна процена
је синтагма од појмова
безбедност
и
процена
. Синтагме су
синтаксичке јединице у којима су две или више речи обједињене значењем и функцијом у
реченици. У овом случају, реч је о лексичко-семантичкој анализи на основу које треба да
се одреди значење појма
безбедносна процена
.
Термин
безбедност
користи се за означавање много ширег појма од изворног значења.
Под њим се подразумева жељено стање система које се постиже отклањањем претњи и
ризика који долазе из и изван система.
Безбедност
је појам са вишеструким значењем.
Најчешће се тумачи на основу претпоставке да се под тим термином подразумева
одређено стање, организација, функција или систем, или све то заједно.1 Дефиниција
појма безбедности нема опште прихватљив садржај јер се тим појмом обухватају веома
различити елементи, појаве и односи у друштвеној, природној или техничкој сфери. Но, и
поред тога, при одређивању појма
безбедност
полази се углавном од става да је
безбедност основни атрибут државе и да је везан за њену заштитну функцију. Појмом
безбедност
су у најширем политичко - правном смислу обухваћене мере и активности
чувања и заштите од угрожавања независности и интегритета једне земље (држава, нација)
и унутрашњег уставног и правног поретка. У првом случају реч је о спољној, а у другом –
о унутрашњој безбeдности. Према објекту заштите, разликују се национална, јавна,
колективна, лична и имовинска безбедност, али и остали облици безбедности.
Појам
процена,
најшире схваћен, значи одређење или утврђивање вредности о нечему, о
некој области живота и деловања. У епистемолошком смислу, користи се за означавање
некаквог или нечијег мишљења или суда о својствима, вредностима и нечему што је
значајно за неку област живота и деловања. Ако се у етимолошком смислу споје та два
појма и поређају у хијерархијском логичком низу, добија се значење синтагме које
одражава њен суштински семантички и синтаксични карактер. Из тога произилази да је
процена процес мисаоне и практичне активности у којем се, на основу проверених и
сређених података и чињеница, уз примену научних метода и искуства, доносе закључци о
предмету процењивања. Такво схватање појма процена задовољава практичне потребе.
При решавању сваког проблема (задатка) анализирају се одређени чиниоци. Након тога,
приступа се процесу у којем се сви делови проблема повезују и синтетишу у једин-
ствену целину. За сваку могућу варијанту предвиђају се позитивни и негативни
ефекти, а на основу њих – доноси закључак о одређеном проблему.
Процена је посебан вид објашњења безбедносне појаве јер се не зауставља на
објашњењу узрочно-последичних веза у појави и појаве са светом. У њој настоје да се
објасне и друге унутрашње и спољне везе одређене појаве, али и однос и снага тих веза и
односа који појаву усмеравају у одређеном правцу и утичу на њен карактер,
манифестационе облике и последице које изазива. Према томе, проценом треба
да се укаже на снагу и доминацију појединих елемената који утичу на структуру и
карактер појаве. Према неким ауторима, процена је мисаона активност којом треба, на
основу анализе, да се предвиде могући развој и тенденција развоја безбедносних ситуација
