Seminarski rad
Sistem zaštite lica i objekata
Tema:
Karakteristike atentata u savremenim uslovima
Mentor:
Student:
Prof. Milan Daničić
Stefan Carić
Br. Indexa 020/12
Novi Sad, decembar 2014.
Sadržaj
1. Uvod
3
2. Pojam atentata
3
3. Psihološki profil atentatora
5
4. Osnovne karakteristike atentata
6
5. Vrste i činioci atentata
8
6. Analiza realizovanih atentata kroz istoriju
10
7. Analiza motiva atentatora za izvršenje atentata
11
8. Analiza planiranosti i mesta izvršenja atentata
13
9. Analiza sredstava za izvršenje atentata
16
10. Zaključak
19
11. Literatura
20
2
ličnost. Objekat napada određen je političkim, nacionalnim, verskim, osvetničkim ili
drugim motivima. U leksikonu stranih reči i izraza Milana Vujaklije atentat je definisan kao
protivpravan napad na život, imanje ili čast nekoga; zločin, zločinački napad; pokušaj
ubistva.
1
Atentat je kao sredstvo borbe za neki cilj primenjivan u svim epohama istorije
čovečanstva. Poznat je u istoriji svih naroda.
Još u starom veku političko ubistvo primenjivalo se kao sredstvo za uklanjanje
suparnika – političkih protivnika. Prvi zabeležen pokušaj atentata u istoriji desio se 514.
godine p. n.e. U atentatu je ubijen Hiparh, brat atinskog vladara Hipija, Atentatori su bili
zaverenici na čelu sa plemićima Harmodijem i Aristogeitonom,16 a cilj je bio da se ubije
Hipija. Dva istorijski najpoznatija politička ubistva u tom periodu bila su ubistvo Filipa
Makedonskog (336. godine p. n.e.) i Julija Cezara (44. godine p. n.e).
Međutim, kada se sa istorijskog aspekta govori o atentatu, veoma je bitno naglasiti
da nije svaki atentat terorizam, odnosno da nije svako političko ubistvo terorizam. Pored
ciljeva i motiva, u zavisnosti od epohe dešavanja, atentati se razlikuju po sredstvima
izvršenja (hladno oružje, vatreno oružje, eksplozivna sredstva, hemijska sredstva,
kombinovana sredstva). Izvršioci atentata su oduvek nastojali da prate tehnološki razvoj i
da kao sredstvo za izvršenje napada koriste što sofisticiranija sredstva.
Istorijski gledano, evidentno je da su u jednom periodu sredstva za izvršenje bila
hladna oružja i otrovi, u drugom vatrena oružja i otrovi, dok je u novije vreme evidentna
upotreba sofisticiranog nuklearnog i hemijskog oružja, eksplozivnih naprava i vatrenog
oružja srednjeg i velikog dometa. Nesporno je da organizatori i izvršioci atentata
pokušavaju da kroz atentat nasilno izazovu drastične socijalne, političke i ekonomske
promene u datoj državi. Međutim, evidentno je da postoje grupe i pojedinci koji ubistvo
smatraju legitimnim činom i svako od njih na svoj način traži zadovoljavanje „pravde“.
1
M. Vujaklija “
Leksikon stranih reči i izraza”
, Beograd, 1961.
4
3. Psihološki profil atentatora
Atentatori, progonitelji, napadači, serijske i masovne ubice, imaju nekoliko zajedničkih
crta. Sociolozi i psiholozi tvrde da je osnovna karakteristika prikrivena mržnja ili
ogorčenost prema njihovim majkama. Čest je slučaj napuštanja od strane majke bilo kroz
samoubistva, bilo kroz nestanak. Uobičajeno kao jedno dete, atentator je bio odgajan od
strane veoma zahtevne majke koja je bila izuzetno stroga i nasilna, nikad ne osećaju
sigurnost i ljubav koja dolazi kroz porodične odnose. Ukoliko je postojao otac u kući, on je
često bio nevoljan ili nije bio u stanju da ispolji snagu ličnosti i bude pravilan uzor detetu.
Kao dete, budući napadač provodi dosta vremena usamljeno, iz nemogućnosti da stvori
bliske društvene kontakte sa prijateljima. Kako ima potrebu da objasni i racionalizuje svoja
dela, obično drži pisani dnevnik ili neku drugu vrstu pisanog materijala. Mnogi su izuzetno
napisani i jasni u jednom svom delu, dok u nekom drugom mogu biti zbunjujući i prilično
konfuzni. Ipak, samom piscu sve ima savršenog smisla. Kroz te materijale, on objasšnjava
svoje motive tj.
Š
ta ga je nateralo da počini neko delo. Materijali mogu biti poslani u vidu
pisma, raznim novinskim redakcijama, državnim institucijama, ali ne retko predstavljaju
deo strogo čuvane tajne. Duboko veruje da će svojim delom pročistiti svoju dušu i
grantovati mesto u raju, ali da će postati poznat borac nekog novog poretka. Atentatom na
javne ličnosi, počinilac zadovoljava svoju potrebu za priznanjem, misleći da to može pistići
jednim takvim delom koje će šokirati javnost. Ponekad ubica može pripadati nekoj
društvenoj grupi ili radnoj organiyaciji, ali mu njegovo osećanje otuđenosti ne dozvoljava
da se potpuno sjedini sa njenim ciljevima i vrednostima. Na površini, ovi ljudi su normalni,
vode mirne porodične živote, dok duboko u sebi vode drugačiju vrstu života usamljenosti i
očaja. Taj faktor povećava njihovu opasnost po društvo.
Prema nekim istraživanjima, tri najtraumačnija perioda u životu su gubitak voljne osobe,
razvod i gubitak posla. Ukoliko osova poseduje bilo kakav karakter sociopatskih osobina,
pa se još dogodi i ostvarenje neke od ovih trauma, opasnost prema okolini je izuzetno
velika, a žrtve mogu biti bivši bračni drugovi, bivši pretpostavljeni, direktori velikih
kompanija, poznate estradne i javne ličnosti, jednom rečju svi! Jedna od važnijih
karakteristika atentatora je nepostojanje kajanja zbog dela, a jedino kajanje koje mogu
doživeti je ako ne izvrše atentat uspešno.
5
