UNIVERZITET “UNION” BEOGRAD
FAKULTET ZA INDUSTRIJSKI MENADŽMENT
ZAVRŠNI RAD
PREDUZETNIČKA ANALIZA KROZ KLJUČNE
FAKTORE RAZVOJA PREDUZEĆA
Mentor:
Prof. Dr Milan M. Đuričić
Student:
Beograd, septembar 2015.
Najzad, sve ovo je naročito bitno za naša preduzeća koja usled tekućih otežanih uslova
privređivanja izazvanih nepovoljnim nasleđem i tranzicijom, zapadaju u puno dejstvo svih
faza životnog ciklusa preduzeća. Naime, menadžmentski organi naših preduzeća očigledno
nisu dovoljno upoznati sa dejstvom životnog ciklusa preduzeća i sa merama kojima se
mogu uspešno suprotstaviti dejstvu negativnih faza tog ciklusa u koje u prvom redu spada
kreiranje i primena adekvatne strategije razvoja njihovih preuzeća. Ovo, pored ostalog,
zahteva da se na našem visokom obrazovanju i kasnijem usavršavanju značajno pojača
izučavanje teorije savremenog razvoja preduzeća.
Iz tog razloga cilj ovog rada je da pruži potrebna znanja za praćenje i analizu
preduzetničkih ciklusa u fazama razvoja preduzeća.
4
2. POJAM I ULOGA MENADŽERA, MENADŽMENTA,
PREDUZETNIKA I PREDUZETNIŠTVA
2.1. Menadžment kao naučna disciplina
Menadžemnt kao nauka ili veština vuče korene još od prvobitnog čoveka i njegovog
stalnog nastojanja da se neprekidnim radom (lovom, branjem plodova, pravljenjem alatki i
oružja, itd.) održi u direktnoj borbi sa prirodom.
Tokom postojanja ljudske istorije, ljudi kroz hiljade godina prave planove i slede ciljeve, te
kroz planiranu i organizovanu aktivnost postižu razne podvige. Međutim, teorija
menadžmenta se smatra novim fenomenom, koji se pojavio sa inustrijalizacijom Zapadne
Evrope i Sjedinjenih Država u devetnestom veku.
Najjednostavniji poslovi u prvobitnoj zajednici zahtevali su određene aktivnosti planiranja i
organizovanja, da bi se efikasno obavili. „Ljudi su to obavljali najpre sasvim intuitivno, a
kasnije i poučeni iskustvom, pa su time još u čovekovoj praistoriji udarili temelje
menadžmentu, veštini i nauci bez koje ljudsko društvo ni ranije nije moglo, a posebno
danas, u ovoj velikoj složenosti, ne može da efikasno deluje, da opstane i da se dalje
razvija“.
1
Menadžment se, zbog raznih okolnosti, relativno kasno ustoličio kao naučna disciplina.
„Tek krajem prošlog veka, radovima pionira tzv. naučnog menadžmenta ili naučne
organizacije rada (Scientific Management) F. Taylora i H. Fayola, menadžment je dobio
obeležja naučne discipline. Ova dva naučnika smatraju se pionirima i utemeljivačima
menadžmenta kao naučne discipline“.
2
Nastanak i razvoj menadžmenta kao naučne
discipline vezuje se, pored navedenih utemeljivača, i za radove određenih ljudi koji su radili
u praksi, pre svega na upravljanju poslovima u proizvodnji i upravljanju preduzećem u
celini, kao i za radove određenog broja teoretičara koji su se bavili istraživanjem odnosa i
ponašanja ljudi u procesu rada.
Ove grupe ljudi imale su obično iste ili slične poglede i pravce istraživanja, te su njihovi
radovi i rezultati konstituisali određene, zajedničke pristupe u stvaranju teorije
menadžmenta. Tako se može reći da se menadžment razvijao kroz veći broj škola i
pristupa, i razvoj ove discipline najlakše je pratiti kroz analizu i razmatranje ovih škola i
pristupa. „Ne ulazeći u detaljna istraživanja klasifikacija ovih škola i pravaca, kao ni u
razmatranje njihove valjanosti, čini se da se, kao najznačajnije, izdvajaju tri škole, koje su u
teoriji menadžmenta posebno razrađene i utemeljene. To su:
klasična teorija (škola);
bihejvioristička;
sistemska.
3
1
Kaputić, S; Organizacijska teorija , informator, Zagreb, 1991. god. str. 159.
2
Vučetić,Slobodan, dr Petar Jovanović, Menadžment, KOBDOM, Beograd, 1999. str. 196.
3
Vučetić,Slobodan, dr Petar Jovanović, Menadžment, KOBDOM, Beograd ,1999. str. 197.
5
2.2. Pojam i definicija preduzetnika i preduzetništva
Da bismo razumeli preduzetništvo, korisno je pratiti značenje bliskog temina „preduzetnik".
„Preduzetnik" je reč koja je nastala u francuskom jeziku (entrepreneur) i znači „proći
između" (ili preduzimač-između). Primenjen na aktivnosti povezane sa poslovanjem,
termin je imao dugu i promenljivu evoluciju. Na primer, u srednjem veku, termin se
odnosio na glumca i na osobu koja nadgleda velike projekte. Od projektnog rukovo-dioca-
preduzetnika se nije očekivalo da prihvati bilo koji rizik, nego samo da koristi obezbeđeni
materijal.
6
Tokom 17. veka, termin „preduzetnik" nosio je pojam rizika i korišćen je za pojedince koji
su ušli u ugovorene aranžmane snabdevanja dobrima ili uslugama sa vladom po fiksnoj
ceni. Zbog toga što je ugovor-na cena bila fiksna, preduzetnik je mogao požnjeti konst od
bilo koje ekonomije proizvodnje ali je takođe morao da apsorbuje gubitke - otuda osnova za
rizik. U 18. veku, temiin je došao u konotaciji pojedinaca kojima treba kapital da obave
svoje aktivnosti, kao suprotstavljen obezbeđivačima kapitala. Tokom našeg veka ugledni
ekonomista Sumpeter, dodao je pojam inovacije rastućoj listi značenja za „preduzetnika",
videći preduzetnika kao nekog ko proba nove kombinacije i neistražene tehnologije.
Danas se može osnovano tvrditi da nema konsenzusa oko defmisanja termina
„preduzetnik", pa čak ni oko pristupa definisanju. Slobodno možemo reći da definicija ima
koliko i autora.
Neki primeri definicija preduzetnika:
7
Oxford English Dictionarv (2006) - Preduzetnik je osoba koja pokušava da profitira
rizikom i inicijativom.
Wikipedia (2006) - Uopšteno posmatrano termin preduzetnik se primenjuje na
nekoga ko uspostavlja nov entitet za ponudu novog ili posto-jećeg proizvoda ili
usluge na novom ili postojećem tržištu, bilo da se radi o profitnom ili neprofitnom
poduhvatu.
Schumpeter (1984) - Preduzetnik je inovator koji donosi nove kombinacije u cilju
uvođenja novih dobara ili unapređenja postojećeg proizvoda, razvoja novih metoda
proizvodnje, otvaranja novih tržišta i pronalaženja novih resursa, ili kreiranja novih
formi organiza-cije poslovanja.
Baumol (1993) - Preduzetnikova nagrada za preduzimanje inovativnih aktivno-sti je
mešavina moći, prestiža i profita.
Burns (2001) - Preduzetnici se služe inovacijom da koriste ili stvaraju pogod-nost za
ostvarenje profita na tržištu. Oni to čine premeštanjem ekonomskih resursa iz
oblasti niže produktivnosti u oblast više produktivnosti i višeg dobitka, prihvatajući
pri tome visok stepen rizika i neizvesnosti
6
Marković, Nenad ; Preduzetništvo sa praktikumom za samostalnu izradu biznis plana, Cekombooks, Novi
Sad, 2007, god. str. 23.
7
Izvor: Marković, Nenad ; Preduzetništvo sa praktikumom za samostalnu izradu biznis plana; Cekombooks;
Novi Sad, 2007, god. str. 24
7
